Ipak, ništa sa ove liste ne dešava se prvi put u zemlji koju, gotovo tri decenije, vodi neprikosnoveni lider Milo Đukanović.

Među poslanicima ima i onih koji su i ranije privođeni, optužbe na nacionalnoj osnovi periodično se javljaju i šire po celom regionu, protestuje se na ulicama, a sveštena lica i policija nalazili su se licem u lice čak i tokom nekad toliko spornog paljenja „srpskog" i „crnogorskog" badnjaka.

Sporno je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo nad njima.

Zakon je usvojen pred novogodišnje i božićne praznike, u osvit godine redovnih parlamentarnih izbora.

„Nijedna država u našem regionu, pa ni šire, nema zakon koji je duže i pažljivije pripreman i oko kojeg su vođene detaljnije i otvorenije konsultacije sa svim zainteresovanim subjektima u državi i izvan nje.

„Ovaj zakon je usvojen da bi svi u Crnoj Gori imali jednako pravo da, po svojoj savesti, budu ili ne budu vernici bilo koje veroispovijesti, i da bi zakoni jednako važili za sve", kaže potpredsednik crnogorske Vlade Zoran Pažin.

Opozicija motive vidi na sasvim drugoj strani, uz opasku da je višedecenijska vlast ovim zakonom napravila grešku.

„Mislim da se ovoga puta Đukanović preigrao, jer se ujedinila istinska Crna Gora svih vera i nacija u borbi protiv nepravde, gaženja Ustava i elementarnih ljudskih prava", kaže lider opozicionih Demokrata Aleksa Bečić.

Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve se protivi primeni ovog zakona navodeći da je on donet da bi se Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzela imovina kojom raspolaže u Crnoj Gori.

Podršku srpskoj zajednici u Crnoj Gori iskazali su i predstavnici zvaničnog Beograda, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najpre je najavio, pa odustao od odlaska u Crnu Goru na Badnji dan, 6. januara.

Zašto je Zakon donet baš sad?

Crnogorska vlast i opozicija saglasni su bar oko jedne činjenice - da je rad na Zakonu počeo još 2015. godine.

„Javna rasprava, koju su pratile velike tenzije, pa i nemile scene, sprovodila se krajem 2015. godine, odnosno u predvečerje izborne, 2016. godine.

„Nakon izbora, taj akt je vraćen u fioku i Vlada se nije njime bavila pune tri godine, već je odlučila da ponovo aktuelizuje ovu temu utvrđivanjem Predloga zakona krajem 2019. godine, odnosno ponovo u predvečerje izborne 2020. godine", kaže opozicionar Aleksa Bečić.

Potpredsednik Vlade, s druge strane tvrdi da je vreme iskorišćeno drugačije.

„Od 2015. su organizovani brojni javni skupovi o Nacrtu zakona, sve verske zajednice i drugi zainteresovani subjekti komentarisali su Nacrt zakona i predstavnici Vlade su više puta imali pojedinačne konsultacije sa svim verskim zajednicama.

„Prvobitni zakonski tekst je znatno izmenjen, budući da je Vlada prihvatila sve predloge verskih zajednica koji su bili u skladu sa međunarodnim pravnim standardima i javnim interesom, a Vlada je zatražila mišljenje Venecijanske komisije i uvrstila u Predlog zakona sve preporuke ovog stručnog tela Saveta Evrope", smatra Pažin, funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS).

Imaju li veze izbori i Zakon?

Za nekadašnjeg ambasadora Srbije u Podgorici Zorana Lutovca, dileme nema - tajming donošenja Zakona je jasan.

„Ovakva vrsta pitanja obično se poteže u vreme predizbornih kampanja i ima dnevnopolitičku svrhu, a ne treba izgubiti iz vida da je to i deo šire identitetske priče - državnog projekta razdvajanja srpskog od crnogorskog identiteta.

„Te teme se koriste u predizbornom periodu kako u prvom planu ne bi bile socijalne teme, pitanja korupcije i kriminala", kaže Lutovac.

„Cilj Đukanovića pred svake parlamentarne izbore jeste radikalizacija, polarizacija, podele, igranje meča na ideološkom terenu, jer je svestan da na terenu ekonomije, socijalne politike, vladavine prava, prima golove svakih pet minuta i gubi ubedljivo.

„Zato uvek teži da prebaci loptu na ideološki teren kako bi pokušao da homogenizuje svoje nezadovoljne birače i natera ih da zaborave na stanje u frižideru i bankovnom računu, da lažno plaši pripadnike manjinskih naroda, ali i kako bi jačao poželjnu opoziciju sa kojom uvek igra te utakmice i koja mu služi kao strašilo pred očima domaće i međunarodne javnosti."

Crnogorski vicepremijer koji je u parlamentu obrazlagao Zakon, tvrdi da izbori nemaju uticaja na njegovo donošenje.

„Ne verujem da će kampanja za predstojeće izbore proteći u znaku besmislenih podela i rasprava o tome koje su vere i nacije u Crnoj Gori starije i zaslužnije.

„Crna Gora je imala i previše gorkih istorijskih iskustava, i sopstvenih i kod svojih suseda, da bi dozvolila da ovakva retrogradna retorika danas bilo kome donese ozbiljniju političku korist."

Pažin navodi i da Vlada premijera Duška Markovića nema razloga da beži od priče o rezultatima rada.

„Zahvaljujući ovakvoj državnoj politici, u Crnoj Gori su od obnove nezavisnosti udvostručene plate, utrostručeni prihodi od turizma, danas je Crna Gora punopravna članica NATO-a i jedna od najbrže rastućih ekonomija Evrope", navodi ovaj član DPS-a.

Kakve su političke posledice donošenja Zakona?

U ovoj političkoj igri, najveći gubitnici su oni koji je - posmatraju sa strane.

„Najviše štete imaju sami građani, bez obzira kako se izjašnjavaju.

„Koristi imaju oni koji politički kapitalizuju takvu borbu - kako oni koji žele da menjaju identitet, tako i oni koji koriste identitetsko pitanje da bi se predstavili kao politički zastupnici druge strane i navodno se nalaze na braniku odbrane", smatra Lutovac.

Sa nekadašnjim srpskim ambasadorom saglasan je i jedan od crnogorskih opozicionih lidera.

„Đukanovićev cilj je da suzi manevarski prostor istinskim građanskim opozicionim partijama, koje i domaća i međunarodna javnost vidi kao alternativu i koje vode politiku koja njega razobličava.

„Međutim, mislim da se ovoga puta preigrao i da su građani prepoznali te namere igranja ideoloških političkih utakmica, od čijeg ishoda su uvek imali štetu svi obični građani, bez obzira na čijoj su strani bili", kaže Aleksa Bečić.

Na svest građana računaju i u vladajućem DPS-u.

„Nemam nikakve sumnje da građani veoma dobro znaju u kakva bespuća i destrukciju vodi politika etničke i verske mržnje i sukoba.

„Zato sam uveren da će građani dati poverenje onoj politici koja ne deli članove porodica, prijatelje i komšije po veri i naciji i koja je okrenuta budućnosti, napretku građanske države i višem kvalitetu života za sve", navodi Zoran Pažin.

Političkih posledica nije pošteđen ni region, osetljiv na svaku razmenu oštrih reči sa nacionalnim predznakom.

Neodigrana košarkaška utakmica jer Crvena zvezda nije želela u Podgoricu, najavljeni pa otkazani dolazak predsednika Vučića u Crnu Goru samo su najočigledniji primeri kako se odnosi lako i brzo pokvare.

„Beograd igra svoju ulogu, ali ona nažalost nije takva da pomaže situaciji u Crnoj Gori, već je usmerena na to da se profitira na političkoj sceni Srbije.

„Postavljanje u ulogu zaštitnika srpskih interesa može zvučati kao patriotski čin, ali je u ovom slučaju zapravo potez koji ide u korist režimu u Podgorici koji želi da razdvoji srpski od crnogorskog identiteta - ako želite da ovo pitanje svedete na prava Srba, vi idete na ruku Podgorici jer vezujete srpski identitet samo za one koji se izjašnjavaju kao Srbi", objašnjava Zoran Lutovac, sada lider opozicione Demokratske stranke.

Kako dalje?

Uprkos protestima i povišenoj društvenoj temperaturi, dijalog ostaje ključna reč u odgovoru na pitanje kako izaći iz trenutne krize u Crnoj Gori.

„Vlada je spremna da, bez odlaganja, otpočne dijalog sa svim verskim zajednicama o primeni ovog zakona.

„A sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom je spremna da razgovara i o uslovima pod kojima bi mogao biti zaključen temeljni ugovor, čim sama Mitropolija iskaže spremnost za ovom vrstom dijaloga", kaže vicepremijer Pažin.

Opozicija koju predstavlja Aleksa Bečić spremna je da dijalog podrži, ali bez uplitanja u njegov ishod.

„Potreban je istinski dijalog i dogovor između države i tradicionalnih crkava i verskih zajednica, odnosno onih na koje se pomenuti zakon dominantno odnosi, a političke partije samo treba da pozdrave jedan takav dogovor", smatra Bečić.

Šta propisuje Zakon?

Crna Gora je 2015. godine poslala Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope predlog Zakona o slobodi veroispovesti i statusu verskih zajednica, ali je nacrt ubrzo povučen usled brojnih kritika.

Novi nacrt poslat je ponovo u maju 2019. Stručnjaci komisije pohvalili su niz rešenja koja su predviđena zakonom, ali preporučili i da se pre usvajanja konsultuju i verske zajednice u pokušaju da se dođe do dogovora.

Zakon predviđa širi uvid države u finansije religijskih zajednica, ali najspornije su tačke kojima se predviđa podržavljenje crkvene imovine za koju ne postoji dokaz o vlasništvu pre 1918. godine, kada je Crna Gora postala sastavni deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Stručnjaci Venecijanske komisije naveli su da država ima pravo da nametne stroge uslove za korišćenje imovine kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe, ali i da mora da predvidi dodatne mere zaštite u predviđenim upravnim i sudskim postupcima za dokazivanje prava na imovinu verskih zajednica.

Zakonom bi trebalo definisati i da verske zajednice moraju biti obaveštene o pokretanju sporova o imovini, da im se mora omogućiti učešće u postupcima, kao i da se vlasništvo nad imovinom može promeniti tek nakon konačne odluke nadležnih organa.

Oni su pozdravili izjave crnogorskih zvaničnika da prenos verskih objekata i zemlje neće u suštini uticati na njihovu upotrebu, ali i napomenuli da to ne proističe iz Nacrta zakona.

„Zbog toga Venecijanska komisija preporučuje da Nacrt zakona jasno navede da promena u vlasništvu nad verskom imovinom neće automatski uticati na već postojeće pravo na korišćenje takve imovine", navodi se u saopštenju komisije.

Pročitajte OVDE kako je Milo Đukanović udario na srpske medije u Podgorici.

Izvor: Bi-Bi-Si na srpskom