Očekivano, predstavnici vlasti i većina opozicionih partija na ideju o spuštanju cenzusa gedaju potpuno drugim očima. Po jednima, ovo je dobra stvar, a po drugima potez kojim vlast, pre svega zbog najave bojkota, želi izborima da da legitimitet, tako što bi u slučaju manjeg cenzusa u poslaničke klupe seli oni koji to pod trenutnim uslovima ne bi mogli.

Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića niži cenzus je pozitivan, jer će se tako, kako je rekao, život vratiti u parlament. Štaviše, rekao je da je to njegova ideja.

- Kada vam je cenzus niži, imate bolju reprezentativnost. Ovo je ideal demokratije, istinska demokratska mera. Omogućava ljudima da iskažu svoje mišljenje. Pojedine stranke neće moći na prevaru da uđu u Skupštinu. Ovo je moja ideja, ali razumem i ljude koji kažu da su siti kombi stranaka - rekao je on između ostalog.

Naveo je i da bi cenzus od pet odsto prešli Aleksandar Šapić (SPAS) i Vojislav Šešelj (SRS), ali da će sa cenzusom od tri odsto "moći da ga pređe i Čanak, a možda i DS, ako se odluči da izađe na izbore, dok Ðilas nema ni tri odsto, a Jeremić ni dva posto".

Naveo je i da opoziciji ovaj predlog smeta zbog bojkota, odbacio da je problem to što se menja u izbornoj godini, uz opasku da "ovo mora da pozdravi svako u Evropi".

Poruke iz EU

Iz Evrope, međutim, "pozdravi" su stigli već danas, i to od izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika, koji je rekao da se sa bilo kojom političkom snagom u Srbiji "nikada nije razgovaralo o tom pitanju".

- Zato bih naglasio da svaka nova politička inicijativa koja menja izborna pravila vremenski blizu izbora postavlja pitanja o pravičnosti izbornog procesa - rekao je Bilčik.

Sličnog stava je i predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU Tanja Fajon. Ona je rekla da je iznenađena i zabrinuta idejom o snižavanju izbornog praga sa pet na tri odsto, kao i da nije videla "da je spuštanje izbornog cenzusa akcija o kojoj je bilo koja od političkih stranaka raspravljala tokom našeg jesenjeg dijaloga.

- Radikalne promene izbornih pravila tako blizu održavanju izbora veoma su opasne taktike - kaže ona.

Za razliku od evroposlanika, još jedna stranka vladajuće koalicije - SDPS, u ovoj ideji vidi samo dobre stvari, poput te da bi manje stranke (one koje ne bi mogle da osvoje pet odsto) bile motivisanije.

- Cenzus od tri odsto bi doprineo tome da se stranke uozbilje, jer bi svaka vodila računa o kandidatima koje će predložiti - kaže lider ove stranke i ministar u vladi Srbije Rasim LJajić.

Kada je reč o tome da li bi manji cenzus mogao da opredeli neke manje stranke koje su najavile bojkot izbora da ipak izadju, LJajić kaže da će za neke manje stranke to sigurno biti motiv da izađu.

Jedna od takvih je LDP Čedomira Jovanovića, koji ovakvu mogućnost doživljava kao želju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da društvo učini što normalnijim.

- U ovom potezu vidim šansu da posle izbora mi ipak budemo u prilici da na neki normalan način rešimo ozbiljne probleme ovog društva - rekao je lider LDP, čija je stranka u srpski parlament 2016. godine ušla u koaliciji sa SDS Borisa Tadića, i koja je na beogradskim izborima 2018. godine osvojila 0,2 odsto glasova.

Da je LDP stranka kojoj bi ovako nešto odgovaralo smatra nekadašnji koalicioni partner liberala, a danas podržavalac bojkota izbora Boris Tadić.

- To jeste svakako podsticaj nekim strankama, tipa LDP, da konkurišu na ovim izborima i da eventualno dođu do cenzusa, tim kolaborativnim i kooperativnim strankama u sistemu Aleksandra Vučića - rekao je Tadić.

Kao "betonski razlog za bokot" niži izborni prag tumači lider PSG Sergej Trifunović, dok iz Pokreta poručuju da oni kriterijume neće spuštati.

- Najava spuštanja cenzusa na tri odsto je politička korupcija i nepristojna ponuda. Mi smo naše kriterijume za izlazak na izbore postavili, ali ništa od dogovorenog nije ispunjeno. Tako da je već izvesno da PSG neće učestvovati na izborima - rekao je Pavle Grbović iz PSG.

Ako je suditi po izjavama onih koji su već najavili bojkot, ova novonastala situacija ih neće pokolebati da se predomisle i odustanu od njega. To kaže i Sanda Rašković Ivić iz Narodne stranke, koja navodi da "Vučić snižavanjem cenzusa igra na lakomost, ali se preračunao".

Lider Dveri Boško Obradović uveren je da se izborni cenzus smanjuje zbog bojkota "najvećih opozicionih stranaka", ali i da bi političke opcije koje podržava vlast mogle da prebace cenzus.

Upravo ovo poslednje je stav većine kritičara ideje o nižem cenzusu prema kojima bi ona u Skupštinu Srbije uvela jedan broj desničarskih stranaka koje drugačije ne bi ni mogle da se, eventualno, nađu u parlamentu.

Ukoliko se ovaj za sada "probni balon" sprovede u delo, za ulazak u parlament strankama bi (imajući u vidu poslednje rezultate izbora), trebalo oko 90.000 glasova da sednu u skupštinske klupe, što je gotovo duplo manje nego što je to bio slučaj na poslednjim izborima.

Pročitajte OVDE šta je Željko Bodrožić rekao o spuštanju cenzusa.

Izvor: Blic