Piše: The Saker

Idemo redom.

Da li će Rusija intervenisati?

Ne, postoje zakonske / formalne obaveze između Rusije i Irana, a poslednji put kad sam proverio, nijedan Iranac nije dobrovoljno umro za Rusiju.

Dalje, da, Iran je važan saveznik za Rusiju. Ali ono što većina ljudi ne zna je da Iranu nije potrebna direktna ruska intervencija. Razloga (uključujući istorijske) ima mnogo.

Ali ono što većina ljudi u potpunosti ne razume je da su Iranci sigurni da mogu da pobede bez ikakve ruske (ili druge) pomoći. U kontaktu sam s puno ljudi sa Bliskog Istoka (uključujući Iran) i mogu vam reći da njihovo raspoloženje ne samo da je puno totalne odlučnosti, već i tihog samopouzdanje.

Niko u regiji ne sumnja da je sada gotovo za Ujka Sema. Znam, ovo zvuči neverovatno za ljude koji žive na Zapadu, ali to je stvarnost na Bliskom Istoku.

Osim toga, možete biti sigurni da će Rusija pomoći Iranu, ali iza kulisa.

Prvo i najvažnije sa obaveštajnim podacima: iako Iranci imaju izuzetno sofisticiranu obaveštajnu zajednicu, ona je osujećena mnogo većom ruskom, koja pored toga što je mnogo veća, poseduje i tehnička sredstva o kojima Iran može samo da sanja.

Rusija takođe može pomoći u ranom upozoravanju i usmeravanju. Ne možemo znati šta se zapravo događa iza kulisa, ali dobijam izveštaje da su Rusi u punoj pripravnosti (kao što su bili i tokom prvog zalivskog rata, nažalost – Sadam Husein nije slušao ruska upozorenja).

Da li Rusija treba da izjavi da je Iran sada pod ruskom zaštitom? Apsolutno ne! Zašto? Zamislite situaciju kao da sedite u Kremlju: Carstvo se sprema da započne svoj poslednji rat (da, mislim to, pogledajte dalje u nastavku), a svi ruski specijalci znaju da će SAD izgubiti i to gadno. Zašto biste intervenisali kada se vaš “glavni neprijatelj” sprema da učini nešto krajnje glupo?

Pored toga, ovo je i kulturno pitanje. Na Zapadu se stalno koriste pretnje. Ne samo da biste zaplašili neprijatelja, već i da se sami manje plašite. U Aziji, (a Rusija je kulturološki više azijska nego evropska) pretnje se doživljavaju kao znak slabosti i nedostatka rešenja.

Putin je u čitavoj karijeri koristio pretnju samo u jednom slučaju: da ubedi da će napad tokom Svetskog prvenstva imati “teške posledice za ukrajinsku državnost”.

Ali morate shvatiti da je s ruskog stanovišta Ukrajina vojno tako slaba i niko ne sumnja u ishod ovog potencijalnog rata.

Ovo je ekstremni i izuzetan slučaj. Ali pogledajte slučaj ruske intervencije u Siriji: za razliku od njihovih zapadnih kolega, Rusi nisu prvo proveli nedelje preteći ID ili bilo kome drugom u Siriji. Kada je Putin doneo odluku, oni su jednostavno ušli, tako tiho da „najbolja“ vojska u galaksiji nikada nije primetila ruski potez.

Dakle, ako se, a ja ne mislim da će se to dogoditi, Rusija ikad odluči da krene u zaštitu Irana, SAD će za to saznati tek kada američki vojnici poginu u velikom broju. Do tada, Rusija neće pretiti. Opet, na Zapadu su pretnje svakodnevna pojava. Na Istoku su znak slabosti.

Sada znate zašto su američke pretnje potpuno neefikasne.

Nivo snaga SAD-a na Bliskom Istoku

SAD održavaju veliku mrežu baza širom Bliskog istoka i širom planete. Realni brojevi su, naravno, tajni, ali pretpostavimo, radi argumentacije, da SAD imaju oko 100.000 vojnika, manje-više, u blizini Irana.

Stvarna brojka nije bitna (a Iranci to ionako znaju). Ono što je ključno je sledeće: to ne znači da SAD imaju 100.000 vojnika spremnih da napadnu Iran.

Veliki deo tog osoblja nije stvarno sposoban za borbu. I ne samo to, već postoji velika razlika između, recimo, mnogih četa i bataljona u regionu i prave oklopne divizije. Na primer, 82. AB je pešadijska sila, ne baš mehanizovana i nije sposobna da angažuje recimo oklopnu brigadu.

Evo istorijskog podsetnika: tokom prvog zalivskog rata SAD su takođe poslale 82. AB kao centralnu silu operacije „Pustinjski štit“. I upravo tu je Sadam Husein počinio svoju najveću grešku od svih.

Da je poslao svoje oklopne divizije preko saudijske granice napravio bi mleveno meso od 82. SAD su to znale. U stvari, bilo je postavljeno pitanje šta bi SAD učinile da su Iračani uništili 82.

Odgovorio je da je prva linija odbrane bila vazdušna snaga na nosačima aviona USN i krstarećim raketama. A da to nije uspelo, SAD bi morale da upotrebe taktičke nuklearke da zaustave iračke divizije. To bi bio jedan od takvih slučajeva gde bi korišćenje nuklearki imalo smisla sa čisto vojne tačke gledišta, ali sa političkog stanovišta to bi bila PR katastrofa. Isto je i danas.

Da bi SAD učestvovale u bilo kojoj ozbiljnoj kopnenoj operaciji, trebaće mnogo meseci da nivo snaga bude dovoljno visok, a možete biti sigurni da Iran to nikada neće dozvoliti. Ako Ujka Sem pokuša da pošalje pravu, veliku silu, možete biti sigurni da će Iranci napasti svime što imaju!

Suština je sledeća: SAD imaju više nego dovoljno imovine u regionu da napadnu / bombarduju Iran. SAD nema ni blizu nivo sile koji bi bio dovoljan za veliku, kopnenu operaciju čak ni u Iraku, bez obzira na Iran!

Šta je sa Ormuškim moreuzom?

Nema sumnje da Iran može da zatvori Ormuški moreuz. U stvari, sve što Iranci treba da učine da ih zatvore, to je da oni zadrže pravo da unište (na bilo koji način) bilo koji brod koji pokušava da prođe. To će biti dovoljno da zaustave sav saobraćaj.

Naravno, ako se to dogodi, SAD neće imati druge mogućnosti nego da napadne južne obale Irana i pokušaju da se izbore sa tom pretnjom. I da, žao mi je što ću da razočaram svoje iranske prijatelje, verujem da bi SAD verovatno mogle ponovo da otvore Hormuški moreuz, ali za to će trebati „čizme na zemlji“ u južnom Iranu i to bi moglo doneti početni uspeh, ali to će se pretvoriti u ogromnu vojnu katastrofu u srednjoročnom i dugoročnom periodu, jer će Iranci imati ne samo vreme na svojoj strani, već će im se ostvariti san: konačno će im američka vojska biti u dosegu, bukvalno . Dakle, SAD će težiti da uđu, samo da bi se našle u zamci.

Da li Iranci traže smrt?

Ovo je važno. Kratki odgovor je ne. Nimalo. Iranci žele da žive i ne traže smrt. Međutim, oni takođe znaju da je smrt za odbranu islama ili za odbranu od tlačenja akt „služenja Bogu“, što se na arapskom kaže „šehid“

Šta to znači? To znači da, iako muslimanski vojnici ne bi trebalo da žele svoju smrt, i iako bi trebalo da učine sve što je u njihovoj moći da ostanu živi, oni se ni najmanje ne plaše smrti.

Da biste u potpunosti razumeli ovaj način razmišljanja, samo treba da postanete svesni najpoznatijeg i najvažnijeg šiitskog slogana „Svaki dan je Ašura i svaka zemlja je Karbala“. Ako bih to morao da prevedem u hrišćanski referentni okvir, predložio bih ovo „svaki dan je dobar petak i svaka zemlja je Golgota“.

To znači, „bez obzira gde ste i koje je vreme, morali biste biti spremni da žrtvujete svoj život za Boga i za odbranu potlačenih“.

Dakle, ne, Iranci su radostan narod (kao i Arapi) i ne traže smrt. Ali oni se ne plaše i prihvataju mogućnost da moraju da žrtvuju svoj život u odbranu pravde i istine. To je još jedan razlog zašto pretnje Pompea ili Trampa nemaju nikakvog efekta na muslimane.

Pa šta se sada stvarno dešava?

LJudi, ovo je početak kraja Carstva. Da, znam, ovo zvuči neverovatno, ali ovo je upravo ono što nam se događa pred očima.

Najbolje čemu se SAD za sada mogu nadati je brzo i potpuno povlačenje sa Bliskog Istoka. Zbog dugačkog spiska političkih razloga, to nam se trenutno ne čini realnim scenarijem.

Pa šta dalje? Veliki rat protiv Irana i čitavog „islamskog polumeseca“? Nije dobra opcija. Ne samo da će SAD izgubiti, već će i politički i vojno izgubiti.

Ograničeni napadi? Ni to nije dobro, jer znamo da će Iran sprovoditi masovne odmazde. Iza kulisa veliki ustupak za umirivanje Irana? Ne, neće se dogoditi čak iako Iranci ostave ubicu Sulejmanija nekažnjenog, onda će Hasan Nasralah, Bašar el-Asad, pa čak i ajatolah Ali Hamnei biti sledeći koji će biti ubijeni.

Masovna vazdušna kampanja? Najverovatnije, u početku će to izgledati dobro, ali ubrzo će se pretvoriti u veliku katastrofu. Korišćenje nuklearki? Naravno, uništite svoj politički imidž zauvek i to ne samo na Bliskom Istoku već i širom sveta.

Kao savršenu ilustraciju pogledajte najnoviju glupu pretnju koju je izneo Tramp: „Ako od nas zatraže da odemo, ukoliko to ne učinimo na vrlo prijateljskoj osnovi, naplatićemo im sankcijama kakve nikada ranije nisu videli”.

LJudi, ovo je tačno onaj glupi jezik koji će duboko uvrediti bilo kog iračkog patriotu. Ovo je vrsta jezika koja proizilazi iz carstva u kasnim fazama agonije.

Tramp će ući u istoriju kao čovek koji je mislio da može da uplaši iranski i irački narod “tvitovima”. Zaista patetično.

Zaključak

Nadam se da će vam ovi pokazatelji biti korisni, pogotovo pošto ćete biti pogođeni masovnim cunamijem američke propagande.  Jednostavno rečeno: ovo je glupost.

Moderni ratovi su pre svega propagandni ratovi, a ono što viđate kao rezultat američkih vladajućih elita su upravo to – „informacione operacije“.

Neka mašu svojim zastavama (napravljenim u Kini), neka proklamuju “Ujedinjeni mi stojimo” (za šta tačno oni stoje nikada se ne precizira) i neka ponavljaju da je američka vojska najneverovatbnija sila u galaksiji. Ovo nisu ništa drugo do očajnički pokušaji kontrole naracije, ništa drugo.

Oh, i još jedna ironija: dok Senat najverovatnije nikada neće srušiti Trampa, zar nije patetično smešno da je Tramp zaista počinio dela zbog kojih bi ga trebalo ukloniti sa funkcije?

Naravno, u stvarnom svetu, američka duboka država Neokona kontroliše obe stranke, a obe stranke u potpunosti podržavaju rat protiv Irana. Ipak, ovo je jedna od onih istorijskih ironija koje treba pomenuti.

Sirija odbila izraelski napad na bazu T4 u Homsu! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Webtribune.rs