Neki stručnjaci kažu da je kosovski pristup, podržan nacionanim akcionim planom koji se bavi glavnim komponentama od pritvaranja do savetovanja u cilju rehabilitacije, jedinstven znatno uspešan primer u raširenoj dilemi šta činiti sa stranim borcima ID.

"Kosovo je mala zemlja sa vrlo dobro uspostavljenom društvenom strukturom", kaže Dejvid L. Filips, direktor Programa za izgradnju mira i prava na Institutu za studije ljudskih prava na Univerzitet u Komlumbiji. "Tamo imate na snazi sistem za bavljenje njihovim povratkom. Zbog toga je vladi Kosova prikladnije da prihvati povratak, nego što je to slučaj sa većim zemljama u Evropi u kojima povratnici mogu jednostavno da budu apsorbovani u lokalnu populaciju i da čine zločne, bilo u svojoj državi ili na drugim bojnim poljima".

Kosovo je dominantno muslimanska zemlja u centralnom delu Balkanskog poluostrva sa procenjenim brojem stanovnika od 1,9 miliona. Između 2012. i 2015, prema procenama, 355 Kosovara otišlo je u Siriju kako bi se priključilo ID i drugim sunitskim militantnim grupama, što je najveći broj stranih boraca po glavi stanovnika iz jedne države koji se bore u Sirji.

Priština je prošlog aprila dovela kući iz Sirije 110 svojih državljanja, od četa je bilo 74 dece, 32 žene i četiri muškarca. Ukupan broj odraslih povratnika prema izveštajima od onda je dostigao 250, u Siriji je ubijeno 98 njih, dok se sudbina desetina ostalih ne zna.

Leonorina priča

Leonora je jedna od žena ID koja se vratila zajedno sa svojih četvoro dece iz kampa Al Hol, koji kontrolišu Kurdi u severoistočnoj Siriji, 20. aprila 2019.

Leonora nije želela da bude predstavljena svojim pravim imenom, kako bi zaštitila svoj i identitet svoje dece. Ona je rekla da je vlada stavila u kućni pritvor, dok se nastavlja sudski proces.

Sud je u novembru formalno optužio za pripadnost terorističkoj organizaciji, ali presuda još nije doneta.

"Nismo mislili da ćemo ikad moći da se vratimo. Za nas, sve je bilo gotovo i mislili smo da ćemo biti tamo do kraja života", rekla je Leonora govoreći o uslovima života u prenaseljenom kampu Al Hol.

Ona kaže se osećala "kao ponovo rođena" kada su vlasti Prištine odlučile da ih prime nazad kući.

U sklopu kosovske politike reintegracije, Leonori je dozvoljeno da izlazi uz određena ograničenja i striktni nadzor. NJena deca su se već vratila u školu uz nadu za početak novog, normalnog života.

"Samo sam srećna što su moja deca tu na vreme da idu u školu i što nisu izgubila godinu. Zbog toga sam vrlo srećna", rekla je ona za Glas Amerike.

Ta Kosovarka, sada stara 25 godina, tek je bila završila srednju školu i planirala da se upiše na faklutet kada je njen suprug dogovorio da se isele iz zemlje sredinom 2014. Leonora kaže da nije bila svesna da je njen suprug imao na umu Siriju kada je bračni par sa decom odleteo sa kartom u jednom smeru sa međunarodnog aerodroma Adem Jašari u Prištini ka Istambulu, na ruti ka samoproklamovanom kalifatu IS-a u Siriji, avgusta 2014.

"To je bila ratna zona i ne bih pristala da idem. Ali sve je bilo komplikovano zato što on nije želeo da mi jasno stavi do zananja da idemo u Siriju", rekla je ona. "Odavde, zaputili smo se u Tursku, u koju sam pristala da idem, a on je u poslednjem trenutku, nakon što smo stigli u Tursku, odlučio da bi mogli da idemo u Siriju".

Suprug je ubijen

Na početku njihovog boravka u Siriji, kada je ID još uvek kontrolisao veliku teritoriju i imao resurse da isplaćuje plate svojim borcima, porodica je uživala "komfornim životom", kaže ona. Ali stvari su se promenile dve i po godine kasnije, kada je njen muž ubijen na bojnom polju, u vreme kada je IS počeo da gubi teritorije od kurdskih snaga koje su podržavale SAD.

"U jednom trenutku smo ostali bez doma i povremeno su dve ili tri porodce živele u jednoj kući, svaka u po jednoj sobi", rekla je ona. "Naši prihodi su opadali dan za danom. Poslednjih nekoliko meseci bilo je najgore. Bilo je užasno".

Sirijske demokratske snage, koje su uživale pomoć SAD, proglasile su poraz IS-a u martu 2019. Te snage i dalje drže oko 2.000 navodnih stranih boraca i blizu 14.000 stranih žena i dece u kampovima.

Kosovski zvaničnici ranije su izjavili da žene i decu smatraju za "nevine žrtve" koje su njihovi muževi odveli u zonu konflikta. Premijer Ramuš Haradinaj u maju je rekao da njegova vlada preuzima punu odgovornost za svoje građane, iako će "svako ko se vrati biti predmet pravosuđa".

Po povratku svojih građana, kosovska vlada dozvolila je svoj deci da se vrate kućama, dok je ženama određen kućni pritvor za vreme trajanja procesa.

20 optužnica

Astrit Dibra iz Kancelarije specijalnog tužioca Kosova, rekla je da je do sada optuženo 20 žena povratnica. NJih 18 je optuženo za "organizovanje i učešće u terorističkoj grupi", dok se druge terete za "pristupanje ili učešće u stranoj vojsci ili policiji, inostranim paravojnim ili parapolicijskim formacijama, u grupi ili individualno, van teritorije Republike Kosovo".

Većina muškaraca, njih oko 85, je procesuirano.

Vlada je prošle godine formirala Diviziju za prevenciju i reintegraciju, međumunistarsku agenciju koja treba da pruži podršku ženama i deci povratnicima. Kroz program reintegracije, žene i deca imaju posebne obrazovne časove i obezbeđeni su im hrana i vaučeri za odevanje. Oni u zatvorima podvrgnuti su programu deradikalizacije.

Prema rečima Kujtima Bitićija, eksperta sa Kosova, vlada Kosova osetila se dovoljno jakom da vrati svoje građane iz Sirije zbog relativno male i homogene populacije na Kosovu.

"Oni su samo građani Kosova, veoma dobro integrisani, zato što su rođeni ovde i njihovi roditelji su rođeni ovde. I to je vrlo mala zajednica, mogu reći, pa vlada ima vrlo blisku saradnju sa njihovim porodicama, njihovim susedima i njihovim zajednicama", rekao je Bitići.

Evropske zemlje

Govoreći o tome zbog čega su druge evropske zemlje manje voljne da preuzmu nazad svoje državljane, Bitići tvrdi da su "strani borci iz EU zemalja obično ljudi koji jesu državljani tih zemalja, ali čije je poreklo u većini slučajeva iz drugih zemalja. Ali u slučaju Kosova, oni su samo kosovski Albanci koji nemaju dvojno državljanstvo".

Na osnovu vladinih dokumenata, Bitići je ustanovio da je najamnje pet povratnika bilo umešano u planiranje napada kod kuće. I dok su napori vlade na integraciji uveliko efikasni, on upozorava da "mala grupa povratnika ostaje visoko radikalizovana i voljna i odlučna da napadne kod kuće".

Pol Mekarti, evropski regionalni direktor u Međunarodnom republikanskom institutu, kaže da zvaničnici Kosova treba da obrate pažnju na fundamentalne stvari koje teraju mnoge njihove državljane u radikalizaciju.

I dok su se neki građani pridružili IS-u iz ideoloških razloga, mnogi drugi napustili su Kosovo zbog dubokog osećanja nepravde i nedostatka ekonomskih mogućnosti, rekao je on.

"Ekstremno je važno, kada gledamo na proces deradikalizacije, da takođe gledamo i u jačanje vladinih institucija na Kosovu, kao i da odgovaramo njihovim građanima i slušamo njihove pritužbe. Jedan izvor radikalizacije je osećaj da institucije i društvo u celini ne odgovaraju na potrebe pojedinca", rekao je on.

Pročitajte OVDE    zašto je Srbija centar obaveštajnih ratova.

Izvor: Glas Amerike na srpskom