Epilog toga je tužba koju je Rama podneo u Osnovnom sudu u Prištini, u kojoj Haradinaja optužuje za klevetu o navodnoj razmeni teritorija između Beograda i Prištine.
Upravo je ovo bila jedna, ali ne i jedina tema oko koje su se dvojica albanskih političara sukobili.
Slično je bilo kada je reč o taksama koje je Priština još krajem 2018. godine uvela na srpsku robu. Iako je isprva izgledalo da kosovske vlasti u svemu tome imaju podršku svojih suseda, ispostavilo se da nije baš sasvim tako.
Kako je vreme odmicalo, tenzije između ovo dvoje političkih lidera su rasle, da bi epilog bio ovo što sada gleda javnost - sapunica u medijima, "pojačana" optužbama, tužbama i odgovorima na to.
Međutim, odnosi između Rame i Haradinaja nisu oduvek bili ovakvi. Naprotiv. Upravo je Albanija bila prva zemlja u koju je odlazeći kosovski premijer posetio sa ove funkcije. Tu, međutim, saradnja nije stala, pa su nastavljeni stalni, zajednički susreti i sastanci.
Jedan od njih desio se u krajem 2018. u Peći gde su dve vlade, na čelu sa Ramom i Haradinajem, održale zajedničku sednicu, i gde je, između ostalog, albanski premijer pozvao Haradinaja da započne sa izradom "zajedničke strategije ujedinjenja Albanaca do 2025".
Ovdašnja javnost to je shvatila kao poziv na formiranje "velike Albanije", tim pre što je sa tog skupa ostala upečatljiva fotografija dvojice političara kako sa rukom preko ruke poziraju nad albanskom zastavom.
To je, takođe bilo vreme kada je Haradinajeva vlada uvela takse na srpsku robu, što su albanske vlasti na čelu sa Ramom zdušno podržale. Štaviše, tada su smislili i da iz zabave prozovu Beograd, pa su oba kabineta, na čelu sa njih dvojicom, pozirali pokazivši prstima albanski simbol - dvoglavog orla.
Zato se i učinilo da bi ta "ljubav" mogla da potraje. Ipak, desilo se upravo suprotno.
Samo nekoliko meseci nakon ideje o izradi "strategije o ujedinjenju Albanaca", i kada se učinilo da bi razgraničenje moglo da bude opcija za rešenje kosovskog čvora, "pukla je tikva". Naime, tada je Haradinaj optužio Ramu, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i sada već bivšu šeficu EU diplomatije Federiku Mogerini da su deo "plana za podelu Kosova", koju on inače nikada nije zagovarao.
To je, u isto vreme bio i jedan od njegovih glavnih razloga za neslaganje sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, a i razlog zbog koga je sada "popio" tužbu od Rame. On pak, kaže da je tužba neutemeljena, a da Rama izbegava odgovornost.
Novi "obrt" stigao je danas u toku dana, kada je bivši albanski predsednik Salji Beriša pojasnio da je "Beograd naredio albanskom premijeru Ediju Rami da tuži odlazećeg premijera Kosova", uz ocenu da je to "najnoviji čin izdaje, u nizu koje je Rama počinio protiv nezavisnog Kosova".
Takse na srpsku robu bile su druga stvar koja je rasplamsala sukob dvojice političara, koji su u javnosti, jedan drugog optuživali da lažu, i međusobno se prozivali.
Tako je Haradinaj optužio Ramu da je u Belinu, u aprilu prošle godine, na sastanku kome su predsedavali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, tražio od njega da ukine takse.
Sa druge strane, Rama je tada objašnjavao da je Haradinaj lagao kada je to rekao, uz objašnjenje da niko od njega nije tražio ukidanje, već suspenziju kako bi se pokrenuo dijalog, ali i zbog vizne liberalizacije za Kosovo.
Krajem prošle godine, Haradinaj je kritikovao Ramu zbog uvođenja drumskog poreza (za korišćenje nacionalnog auto-puta) koji, kako je pojasnio, Prištinu košta 13 miliona evra godišnje, što je "samo podiglo barijere zbog kojih optužujemo jedni druge".
„Plan“ za platu od 900 evra rasturio bi srpsku ekonomiju. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic
