Milan Stojadinović, koga mnogi srpski istoričari smatraju najsposobnijim premijerom u tom periodu, preneo je Hitleru poruku iz Londona da će Engleska "udovoljiti njegovim kolonijalnim zahtevima, samo uz garancije da će u Evropi biti mira u narednih 20, pa čak i samo deset godina".
Hitler je, kako piše u dokumentima, biranim rečima poručio Stojadinoviću: "Englezi su hrabar narod, ali ne vole da ratuju. Oni više vole da se bore do poslednjeg Francuza...".
Od Jugoslavije Hitler nije tražio politički pakt, a Hitlerov ministar Herman Gering obavestio je Stojadinovića da će Nemačka "uskoro postati neposredni sused Jugoslavije".
Stojadinović, koji nije bio naklonjen Hitleru, ali je nastojao da za Jugoslaviju izvuče najbolju opciju, poručio je da "u ranijoj prošlosti, pre Prvog svetskog rata, nije bilo nesuglasica između Nemačke i Srbije".
- Nemačka je bila prva koja je ukazala pomoć u "Carinskom ratu", nemački vojnici su 1915. uzimali u zaštitu lokalno stanovništvo. Pitanje reparacije uvek se rešavalo sporazumno. Ako je i bilo neke disonance, to je bilo samo onda kada je jugoslovenska vlada gledala na Nemačku kroz tuđe naočare. Jugoslavija je sada skinula te naočare i sve stvari posmatra realno, svojim sopstvenim očima, rekao je Stojadinović.
Tadašnji mediji preneli su da je vođa Trećeg rajha obećao Stojadinoviću "nepovredivost granica" i zaključio: "Uostalom, za Jugoslaviju je, u odnosu na Nemačku, najbolja zaštita to da dobro tretira nemačku manjinu, koja je lojalna prema jugoslovenskoj državi".
Hitler je smatrao da je Stojadinović naklonjen Berlinu, ali je dokument koji će Nemci pronaći u Velikom Bečkereku 9. februara 1942. godine, potpuno razbesneo Hitlera.
U pismu jednom od banova tadašnje Jugoslavije Stojadinović je preporučio da se prema Nemcima, jugoslovenskim podanicima, "koji bi širili nacionalsocijalističku propagandu postupi najenergičnije i primene najstrože zakonske mere kako bi se i najmanji pokret još u početku suzbio i uništio".
Stojadinović je vešto nastojao da pred Drugi svetski rat zavara Berlin i izvuče maksimalne moguće beneficije za Srbiju i Jugoslaviju. On je često ponavljao savet koji mu je pre početka Drugog svetskog rata dao poslednji engleski ambasador u Berlinu Nevil Henderson:
- Uvek imajte u vašoj spoljnoj politici jednu stvar u vidu: Engleska je daleko, a Nemačka blizu...
Ipak, 1940. godine tadašnje vlasti u Beogradu osumnjičile su Stojadinovića da je nemački čovek, pa su ga predale Britancima "na čuvanje", uprkos izričitoj ustavnoj odredbi da "nijedan građanin ne može biti izgnan iz države".
Nakon rata, Stojadinović je 1948. godine stigao u Argentinu, nastanivši se u Buenos Ajresu. Umro je 1961. godine.
Oslobodiće se virusi od kojih svet ne može da se zaštiti. Više o tomeOVDE.
Izvor: Srna
