Ulozi su veliki, naročito za one koji žele da zadrže fotelje, a biće interesantno videti koje zemlje će nastaviti istim putem, a koje napraviti zaokret. Konačnu odluku doneće glasači iz Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije i Crne Gore. I dok se čeka odluka o tome kada će Srbija glasati i koje će partije učestvovati na izborima, u tri balkanske zemlje su izbori već zakazani i kalkulacije su počele.

Hrvatska dva puta na biralištima

Najpre će do glasačkih kutija došetati Hrvati i to dva puta. Već petog januara biraće predsednika, a opcije su im aktuelna predsednica Kolinda Grabar Kitarović i Zoran Milanović. NJihova borba će biti neizvesna.

Šta bi za Hrvatsku značila pobeda Grabar Kitarović, a šta Milanovića je objasnio hrvatski politički analitičar Davor Đenero.

- Hrvatska ima sistem parlamentarne vlade, dakle predsednik nema izvršnu vlast. Zato smena na dužnosti predsednika uglavnom nema nikakav direktan uticaj na funkcionisanje izvršne vlasti. Ako bi na ovim predsedničkim izborima došlo do smene u predsedničkom kabinetu, malo je verovatno da bi se to odrazilo na preostalih nekoliko meseci mandata Andreja Plenkovića, koji će biti obeležen predsedanjem Evropskim savetom – kaže on.

Prema njegovim rečima, velika je razlika između situacije pre pet godina i danas jer je tada kandidatkinja desnog centra tesno pobedila u drugom krugu, a aktuelni predsednik nakon prvog kruga bio u blagoj prednosti.

- Drugim rečima, levi i desni centar bili su izjednačeni. Na izborima u decembru, međutim, desnica i desni centar osvojili su preko 50 odsto glasova, a levica i levi centar (Zorana Milanovića su podržale sve stanke koje su bile u njegovoj vladajućoj koaliciji pred pet godina) nije osvojio niti 30 odsto glasova. Ovog puta levi je blok oslabio, a desni je blizu apsolutnoj većini. Nije nemoguće da uprkos slabosti njegove opcije Milanović pobedi na predsedničkim izborima, ali to je pre svega teoretska mogućnost, a ako se to dogodi, to će biti posledica sukoba evropejskoga desnog centra okupljenog oko premijera Plenkovića, i nacionalističke desnice, koju je na ovim izborima personalizovao Miroslav Škoro – kaže Đenero.

Što se tiče parlamenatarnih izbora koji se očekuju u novembru, Đenero ne vidi mogućnost da najveća opoziciona partija SDP napravi dovoljno dobar rezultat da bi se vratila na vlast.

- S podrškom oko 30 % elektorata levoj koaliciji jednostavno nije moguće da formira parlamentarnu većinu. Nemoguće je da većinu formira levica sama, nerealno je da levica sarađuje s desnim radikalima, a isto tako nije verovatno da bi Andrej Plenković pristao na politički brak s desnim radikalima (kao ni oni s njim). U takvim uslovima moguća su samo dva scenarija: ili formiranje velike koalicije HDZ-a i SDP-a, ili potiskivanje Plenkovićevih centrista, vraćanje HDZ-a paradigmi desničarskog holdinga, kakvu je zastupao Tomislav Karamarko, Plenkovićev prethodnik na čelu HDZ-a, i formiranje desne vlade. Ova bi opcija primakla Hrvatsku poljskom obrascu, značila bi gubitak pozicije koju Plenkovićevi centristi imaju unutar Evropske narodne stranke (EPP) i evropskih institucija –zaključio je on.

Severna Makedonija nakon velikog razočaranja pred teškom odlukom

Nakon razočaravajuče odluke EU da ne da Skoplju datum početka pregovora o članstvu, premijer Zoran Zaev je prihvatio odgovornost i raspisao vanredne izbore za april. Građani su nezadovoljni jer je njihova država postigla mir sa Grčkom, promenila i Ustav i ime, a opet nije dobila obećanu nagradu od Brisela. Ali imaju i druge razloge da budu nezadovoljni, kaže Dragan Antonovski, direktor Makedonske informativne agencije (MIA).

- Sudski procesi koji bi trebalo da budu nekakva satisfakcija posle promene vlasti nisu završeni, Specijalno javno tužilaštvo nije uspelo da zaokruži sve ono za šta je formirano, najveće razočaranje je što nas je, kako kažu sve zeznula provincijalka Katica Janeva i prodala se, ubila nadu da se može stati na putu političara koji misle da država postoji samo da se od nje krade. Ukradene pare se nisu vratile, pojavile su se nove afere, razočarali su nas i lideri EU – kaže Antonovski.

Međutim, to ne znači da vladajuća SDSM nema dobre šanse da obnovi mandat.

- Ako glasačko i partijsko telo SDSM- a uspe da se usredsredi na budućnost i planove, a ne na razočaranje svojih ličnih očekivanja i profiterstva, onda joj je uspeh zagarantovan. U paketu sa albanskim koaliconim partnerom DUI, imaće dovoljno za još jedan mandat – kaže on.

Što se tiče glavne opozicione partije VMRO-DPMNE, predvođene Hristijanom Mickoskim, on kaže da se ona koristi to razočaranje u SDSM, kao i aferu “Reket” koja potresa vladu, ali i da se ona bori sa unutrašnjim problemima.

- VMRO-DPMNE imaju laku populističku priču: „ne damo ime, „ne priznajemo Prespanski sporazum“ “Zaev laže”, “Reket”, “mi smo uz narod, ne damo Makedoniju, jezik…I to se uvek lako prodaje, međutim, imaju veliki problem sa članovima i pukotine u partiji nakon bekstva bivšeg lidera Gruevskog, smene Mijalkova itd. Ipak, dve stranke će biti veoma blizu, ali VMRO-DPMNE imaju veliki problem sa saradnjom sa Albancima – kaže Antonovski.

Prema njegovim rečima, glasove će dobiti i partije Alijansa Albanaca i Besa, što takođe unosi nemir konzervativnoj VMRO-DPMNE, koja bi morala da podmladi svoje članstvo i ukloni „mafijaške kadrove“ koji su više biznismeni nego narodni izabranici.

Crna Gora odlučuje da li će DPS i posle 30 godina biti na vlasti

Iza Crne Gore je takođe burna godina sa skandalima i protestima, nezadovoljnim stanovništvom i marginalizacijom srpske manjine. Međutim DPS je na vlasti već tri decenije i preživela je brojne afere, pa i navodni pokušaj državnog udara. I njen trenutni rejting pokazuje da bi mogla da osvoji novi mandat, kaže Boris Marić, izvršni direktor Centra za građanske slobode. Međutim, to ne znači da joj građani ne zameraju štošta.

- Građani Crne Gore najviše zameraju Vladi da je pod teretom partitokratskih interesa i da zvanični podaci o rastu ekonomije nemaju efekta na životni standard najvećeg broja građana – kaže on.

Ipak, činjenica da je DPS toliko dugo na vlasti po stranku ima i dobre i loše strane.

- DPS sebe predstavlja kao faktor stabilnosti i ima svoje magistralne strateške pravce politike, koje pokušava da poveže sa nacionalnim interesom ili čak preciznije sa opstankom nacionalnog interesa. Strateški pravci su zaštita državnosti, multietnički sklad i evro-atlantska politika. Na ovim strateškim pravcima uz jaku povezanost dominantne partije sa državnim institucijama, uz kampanju koja bi se mogla definisati kao "mi smo ti koji čuvamo državu, garantujemo mir i sklad i vodimo društvo ka EU", DPS obezbeđuje status dominantne partije u Crnoj Gori iz čega se crpi koalicioni kapacitet za formiranje vlasti. Nasuprot ovome postoje dve opozicione tendencije, jača koja ima prosrpski izraz, i slabija koja je građanska nesporno prozapadna, ali nezadovoljna stanjem demokratskh procesa i rasprostranjenošću korupcije i organizovanog kriminala u zemlji. Ono što je za oba izraza zajedničko jeste tvrdnja da je DPS zbog činjenice da neprekidno vlada 30 godina zarobio državu, pa u širem smislu i društvo – kaže Marić.

Ipak, čak i u slučaju poraza DPS, teško da bi nešto omelo Crnu Goru sa njenog puta u EU.

- Pred Crnom Gorom bi se mogla otvoriti dva scenarija. Prvi bi se odnosio na pobedu demokratsko-evropske ideje što bi značilo izgradnju istinskih demokratskih i nezavisnih institucija i ubrzavanje puta ka EU, dok bi drugi doveo do pobede konzervativno-istočne ideje koja bi mogla da dovede do zastoja evropskog puta, pri čemu bi put Crne Gore ka EU bio direktno zavisan od spoljno-političkog opredeljenja Srbije – smatra analitičar.

Prvi napredni ruski sistem protivvazdušne odbrane stiže u januaru. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic