Osnove za opoziv navedene u američkom ustavu uopštene su i uključuju mito, izdaju i takozvana "teška zlodela i prestupe".
Formulacija u ustavu lestvicu za opoziv postavlja visoko, ali zastupnicima daje i dosta prostora za manevar.
Opoziv se u praksi odvija u dva koraka, što je odraz činjenice da američki Kongres ima dva doma. Iako je proces jasno politčki, jer ga vode zastupnici, osmišljen je tako da liči na pravni postupak.
Zastupnički dom i njegovi odbori deluju kao istražitelji i porota, te odlučuju po kojim će se člancima optužiti američkog čelnika.
U slučaju trenutnog američkog predsednika Donalda Trampa, donji dom ga je prošli mesec optužio u dva članka.
Proces se sad preselio u Senat koji će mu suditi. Kako bi se predsednik opozvao s dužnosti potrebne su ruke dve trećine zastupnika gornjeg doma. Suprotno od postojećeg saziva Zastupničkog doma, u Senatu većinu drže republikanci.
Suđenje predsedniku države vodi predsednik Vrhovnog suda, u ovom slučaju DŽon Roberts.
Dosad je proces opoziva proveden protiv samo trojice američkih predsednika. Prvi je bio Endrju DŽonson 1868., koji je tankom većinom u Senatu oslobođen optužbi. Zastupnički dom je izglasao opoziv i Bila Klintona, no posle suđenja u Senatu 1999. ostao je na vlasti.
Ričard Nikson 1974. je dao ostavku nakon skandala Votergejt, izbegnuvši time opoziv. On je jedini američki predsednik koji je odstupio s dužnosti.
Opozivom je s funkcija uklonjeno osmoro dužnosnika, svi su bili savezni suci.
Pročitajte OVDE čime to šef NATO alijanse preti Rusima.
Izvor: jutarnji. hr
