Prazna obećanja

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je 12 predstavnika država i međunarodnih organizacija u Berlin, u kojem su, prema oceni stručnjaka, data samo prazna obećanja.

- Svetski lideri postigli su neki dogovor, međutim to nije ništa konkretno. Iako je dogovoreno primirje, razoružanje milicija, stvaranje institucija, to samo lepo zvuči, ali nema garancije da će se to i dogoditi - kažu analitičari.

Oni dodaju da su se lideri Turske, Rusije, Francuske, Egipta, Italije, Britanije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, SAD, kao i predstavnici UN, Afričke unije, Arapske lige i drugi dogovorili da ubuduće više pažnje obrate na Libiju, međutim dve zaraćene strane u afričkoj zemlji tim dogovorima nisu prisustvovale.

Feldmaršal Kalifa Haftar, lider vlade na istoku Libije i komandant Libijske nacionalne armije (LNA), kao i Fajez el Saraj, premijer međunarodno priznate Vlade nacionalnog jedinstva (GNA) u Tripoliju, bili su prisutni u Berlinu. Oni se, međutim, nisu sreli, niti su prisustvovali pregovorima. Sve dok oni lično ne sednu za pregovarački sto ništa se u Libiji neće promeniti - ocena je stručnjaka.

Prema njihovim rečima, Libijci su ovakav samit, kakav je održan u Berlinu, čekali još od 2011, kad su pobunjenici, uz podršku SAD i NATO, brutalno ubili Gadafija.

- Građani Libije čekaju pomoć svetske zajednice već devet godina. Velike svetske sile, od kojih svaka ima svoj interes u zemlji bogatoj naftom, dosad nisu učinile ništa da prekinu konflikt, već sasvim suprotno. Turska u tome prednjači jer je poslala vojsku u Libiju i stavila tapiju na naftna izvorišta u istočnom Mediteranu - podsećaju analitičari.

U međuvremenu, u Libiji vlada haos. Prema izveštajima arapskih agencija, Haftar, koji se izborio sa džihadistima na istoku zemlje i u aprilu krenuo na Tripoli, dosad je zauzeo skoro celu Libiju. U zauzimanju Tripolija prekinuo ga je samit u Berlinu.

Podeljena podrška

Ipak, najveći problem za međunarodnu zajednicu predstavlja to što su Haftarovi ljudi zauzeli najvažnija naftna polja. Trenutno su njegovi borci zavrnuli ventile i ne daju da iko crpi naftu iz libijskih nalazišta. Pojedinci misle da je samit u Nemačkoj zato i organizovan.

Dodatni problem jeste i to što je međunarodna zajednica podeljena u vezi sa Libijom. Haftara podržavaju Rusija, Francuska, kao i ključne zemlje Afričke unije i Arapske lige, uključujući Egipat i Ujedinjene Arapske Emirate. S druge strane, Saraj ima podršku Turske, SAD, Italije i nekoliko arapskih država, uključujući Saudijsku Arabiju.

Šta je dogovoreno u Berlinu

- zabrana stranog mešanja u konflikt u Libiji

- poštovanje UN embarga na oružje, koji je uveden još 2011.

- hitno uspostavljanje primirja i osnivanje posebnog tela UN za nadziranje primirja

- razoružavanje milicija i integracija njihovih članova u civilno-bezbednosne i vojne institucije, pravljenje jedinstvene policije i vojske

- vraćanje politikom procesu, koji na kraju treba da dovede do slobodnih i fer izbora

- poštovanje svih međunarodnih humanitarnih zakona i zakona o ljudskim pravima

- obezbeđenje krucijalne naftne infrastrukture, ponovno uspostavljanje libijskih institucija, naročito centralne banke i nacionalne naftne korporacije

- fer podela nacionalnih sredstava i resursa svim regijama Libije i decentralizacija

Ko je Kalifa Haftar

Feldmaršal Kalifa Haftar nekada je bio Gadafijev najbliži saradnik. Zajedno sa njim svrgao je kralja Idrisa 1969. i bio najcenjeniji vojnik u zemlji. Bio je glavnokomandujući libijskih snaga u ratu sa Čadom, u kojem je 1987. uhvaćen sa oko 600 vojnika. Gadafi se u međuvremenu odrekao ratnih zarobljenika, te je Haftar postao jedan od njegovih najljućih neprijatelja. Preselio se u SAD 1990, u Lengli, gde je i sedište CIA, ali se povremeno vraćao u Libiju i učestvovao u nekoliko pokušaja svrgavanja Gadafija. Konačno se 2011. vratio u afričku zemlju, gde je vodio pobunjenike, koji su na kraju ubili Gadafija. Nakon što mu je Zapad okrenuo leđa, Haftar je osnovao svoju vladu u Libiji i krenuo u borbu protiv terorista. Zaslužan je za čišćenje istoka zemlje od ID.

U međuvremenu, napravio je kontakte sa Rusijom, koja mu je pomogla u borbi protiv terorista. Pojedini mediji pišu da se Haftarovi ranjeni vojnici leče u Rusiji, kao i da mu je ruska vlada pomogla da napravi dve vojne baze na istoku Libije. Kako pojedinci ocenjuju, Putin u Haftaru vidi jedinog kandidata koji bi u postgadafijevoj eri Libiji mogao da donese mir.

SAD vode bitku vekova protiv Rusije i Kine kako bi zaustavile njihovu dominaciju, ali postaće mnogo gore. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Informer