Grupa iz organizacije „Crnogorski nacionalisi” okupila se da kaže kako su svetinje SPC zapravo crnogorske, a okupljeni su pevali pesme i veličali jednog od vođa Božićne pobune iz januara 1919, Krsta Zrnovog Popovića, uz poklič „E viva Montenegro”. Pridružio im se i savetnik premijera Duška Markovića Srđan Kusovac, koji je na svom fejsbuk profilu objavio fotografiju „Na Cetinju nema šetnje”.
Da državni intervencionizam vlasti u Podgorici nad svetinjama SPC ima geopolitičku pozadinu, ne samo da je naznačio poglavar nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Miraš Dedeić, upoređujući donošenje zakona s referendumom na kom je izglasana nezavisnost Crne Gore i njen ulazak u NATO, već je i američki general Ben Hodžis još letos apelovao da se regionu i Srbiji pomogne da se odupru Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi rekao je da je SPC isuviše vezana za Rusiju, a slične izjave davao je i u nekoliko navrata Milo Đukanović. Ako je Dedeić, čija je crkva osnovana u policijskoj stanici, upućen u pitanja bezbednosti, pa upozorava na građanski rat ukoliko se ne primene odredbe zakona, daleko zlokobnije zvuče saznanja podgoričkih „Vijesti” da je krajem novembra prošle godine u Crnoj Gori boravio NATO kontrahibridni tim. Prema informacijama iz crnogorskog ministarstva odbrane, Crna Gora je u alijansi prepoznata kao zemlja pod velikim hibridnim uticajem, pre svega Srbije i Rusije.
Iz tog resora su za ovaj dnevnik naveli da su u NATO kontrahibridnom timu bili „eksperti iz zemalja članica NATO-a koji se bave pitanjima strateških komunikacija, očuvanja kritične infrastrukture, pitanjima sajber-odbrane”.
List piše da predstavnici vlasti poslednjih meseci ukazuju na ovu problematiku i opasnost od hibridnog rata, dok analitičari navode da je to „vrsta eufemizma, odnosno ogoljena propaganda u kojoj nema skrupula da se neko optužuje za sve i svašta”.
Podaci o hibridnim pretnjama tretiraju se kao tajni, pa je skupštinski Odbor za odbranu i bezbednost o tome raspravljao u decembru iza zatvorenih vrata, pišu „Vijesti”. Da li je tada dato zeleno svetlo za aktiviranje zakona koji se priprema već pet godina?
Ovakve konstatacije pokazale su da i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin ume da bude duhovit, što je još jedna od manifestacija spornog zakona. Vulin je, naime, pozvao juče svog crnogorskog kolegu Predraga Boškovića da zbog dobrosusedskih odnosa objasni kakve su to hibridne pretnje stizale u Crnu Goru iz Srbije i kako im je to odgovorio NATO tim koji je na poziv Ministarstva odbrane Crne Gore stigao u pomoć ugroženoj Crnoj Gori.
– Jedini hibridi koji stižu u Crnu Goru iz Srbije jesu hibridi semenskog kukuruza, a tu valjda nema pretnje, a još manje razloga za angažovanje NATO pakta. NATO može da bude miran što se Srbije tiče, ali da li može da se osloni na saveznika koji tako lako kuka za pomoć, pokazaće vreme. Očekujemo objašnjenje ili izvinjenje – kazao je Vulin.
U interpretaciji stavova režima u Podgorici zaista se stiče utisak da je Srbija ta koja je donela Zakon o slobodi veroispovesti i da su u srpskoj skupštini pohapšeni svi opozicioni poslanici i odvezeni u maricama iz parlamenta, kako je to učinjeno u prestonici Crne Gore.
Uostalom, predsednik Prave Crne Gore, Marko Milačić, oštro je reagovao na izjavu ambasadorke Velike Britanije Alison Kemp, da Crna Gora može računati na podršku Ujedinjenog Kraljevstva u borbi protiv „malignih uticaja”, porukom da to može samo neko kome su strani svi principi diplomatije.
Istakavši da je britanska ambasadorka „malignim faktorom” proglasila domaćina kuće u kojoj boravi, Milačić je ukazao da je srpski narod prepoznatljiv po gostoprimstvu.
Upitavši da li je to neko novo vreme, neki neokolonijalni svet koji je, kako je naveo, Velika Britanija nametnula dobrom delu planete ili samo odsustvo elementarne pristojnosti i dobrog vaspitanja, Milačić kaže da se to još ne zna.
– Ali proglasiti domaćina kuće u kojoj se boravi „malignim faktorom” može samo neko kome su strani svi principi diplomatije, ali i ljudskost – poručio je Milačić u odgovoru britanskoj ambasadorki.
Da li su NATO timovi zaista instalirani u regionu, opkoljavajući Srbiju, kako takođe tvrdi Milorad Dodik, a da podgorička vlast i njihov kanonski nepriznati predstavnik na nebesima, gospodin Dedeić, predstavlja portparola koji priziva Šestu flotu umesto Svevišnjeg, ili je pozivanje na NATO samo maska za politički pragmatizam Mila Đukanovića, najdugovečnijeg vladara u Evropi? Da li je čovek koji je došao na vlast u vreme poslednjih dana partijskog šefa Istočne Nemačke Erika Honekera, a zakačio je i mandat Ronalda Regana, pustio u opticaj zakon kako bi, izazivanjem dubokih podela u Crnoj Gori, mobilisao svoje biračko telo i obezbedio što bolju startnu poziciju na parlamentarnim izborima? Manipulišući religijskim osećanjima, Đukanović jača svoju poziciju, uzdrmanu izgnanstvom Duška Kneževića, koji upravo iz Londona šalje kompromitujući materijal o korupciji vladajuće garniture u Podgorici. Knežević, nekadašnji bliski saradnik Đukanovića, ne nalazi se, dakle, u blizini malignog Kremlja, već boravi nedaleko od Temze.
Milo je ateista, ali logično zvuči teorija kako pokušava da, mešajući se u božanske poslove, očuva svetovnu vlast.
Trampovi jastrebovi prete Sulejmanijevom zameniku! Svet na ivici ambisa ako počne novi rat! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Politika
