Ovako, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ocenjuje najavljeni poziv crnogorskog predsednika Vlade za razgovor o spornom zakonu koji je izazvao žestoke reakcije sveštenstva i vernog naroda u Crnoj Gori.
Vi ste i ranije pregovarali, pa do rešenja, nije došlo...
- Da, i to ne jedanput. Odbili smo bezakonje što i sada činimo. Taj zakon je nastao iz opake bolesti brozomore i brane ga oni koji su zadojeni tom ideologijom. Ako hoće da razgovaramo o pravom zakonu i o usagalašavanju sa normama evropskih zakona onda je u redu. Ali, ako hoće da nam to bezakonje nameće pod bilo kakvim vidom onda nijedna naša episkopija ni u Crnoj Gori, a ni šire neće to prihvatiti. Ako je neko za zakon onda je to Crkva koju je osnovao Sveti Sava i ovde traje osam vekova.
Kako ocenjujete to što je Marković naglasio da ste vi jedina adresa za razgovor?
- Razgovarati sa mnom znači razgovarati sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Ne može on da deli patrijarha i mitropolita crnogorskog. Ovo je Srpska pravoslavna crkva, Pećka patrijaršija, Mitropolija crnogorsko-primorska koja je prva u svim njenim episkopijama bila i ostala jedina koja je sačuvala kontinuitet Pećke patrijaršije i za vreme njenog ukidanja. To je naša Mitropolija. Mitropoliti su bili gospodari Crne Gore, a Mitropolija je stvarala Crnu Goru, što znači Pećka patrijaršija, jer na Cetinju i danas postoji bunar Pećke patrijaršije i zgrada u kojoj je kralj Nikola nastanio prvu Bogosloviju 1863. godine. I danas su moji bogoslovi u toj zgradi i ona se vodi na Pećku patrijaršiju. To znači da je Mitropolija nezamisliva bez Pećke patrijaršije i bez Srpske pravoslavne crkve.
Kako ste doživeli "kontralitiju" na Cetinju u sredu?
- Litija na Cetinju bila je predviđena od Cetinjskog manastira do Ćipura gde se svake subote služe službe. Grupa građana, kako su se predstavili, reagovala je, a bojim se da je to bilo uz pomoć vlasti. I onda smo mi odlučili da se održi samo moleban i da nećemo ići do Ćipura, kako se ne bi stvaralamržnja ni protiv koga i svađa, nego mir i zajedništvo. Cetinje je veoma osetljivo.
Često ističete da je bezakonje u Crnoj Gori odavno prisutno...
- Da, i ja sam savremenik svega toga. Sećam se poslednje proslave Svetog Save u školi u kojoj sam učio u Barama Radovića kada sam recitovao proročke stihove Alekse Šantića: "Sve tako dalje, tamo do Golgote, i kad nam muške uzmete živote, grobovi naši boriće se s vama". To je bilo 1945. i 1946, kada su se svi Crnogorci osim nešto malo montenegrina pisali da su Srbi. To bi trebalo da zna naš premijer.
Pročitajte OVDE zašto je Milo Đukanović očajan.
Izvor: Večernje novosti
