Piše: John Helmer
Razlika je napisana na licu premijera Dmitrija Medvedeva. On smatra da je Putin uništio političke snage kandidata sa najboljim šansama da ga pobedi na predsedničkim izborima 2024. godine – njega lično. Privrednici i vladini zvaničnici koji su zavisili od Medvedeva su to potvrdili.
Medvedev je izjavio: „Kao Vlada Ruske Federacije moramo dati predsedniku ove zemlje priliku da donese sve neophodne odluke. U datim okolnostima, bilo bi ispravno da cela vlada Ruske Federacije podnese ostavku u skladu sa članom 117. Ustava”.
Izgledao je i zvučao neuvereno da je njegova ostavka “ispravna”.
Predlozi o usvajanju amandmana na Ustav, koje je Putin u svom govoru najavio, menjaju ravnotežu snaga između predsedništva i parlamenta. Ali oni takođe menjaju ravnotežu snaga između domova parlamenta, a takođe i između centralne vlasti Moskve i regiona.
Prema Putinu, Državna duma će imati novo ovlašćenje da imenuje „premijera Ruske Federacije, a zatim sve potpredsednike vlade i savezne ministre po preporuci premijera.
U isto vreme, predsednik će morati da ih imenuje, tako da neće imati pravo da odustane od kandidata koje je odobrio Parlament“. To podrazumeva da će Državna Duma moći da stavi veto na ministrov rad glasanjem o nepoverenju koji predsednik ne može da nadjača. To još nije sigurno. Takođe je nejasno ko bi prevladao ako predsednik odluči da razreši vladu koja ima poverenje parlamenta.
Kremlj je odmah sazvao ono što naziva „radnom grupom za izradu predloga amandmana na Ustav“. Članove je odabrao ručno predsednikov kadar – „75 političara, zakonodavaca, naučnika i javnih ličnosti“. Kremlj je objavio fotografije, ali imena još nema.
Putinovi predlozi stvaraju napredak u ravnoteži moći dodeljivanjem domaće politike, uključujući budžet, parlamentu koji je izabrala vlada; zadržavajući odbranu, vojsku i bezbednost i njihove budžete u rukama izvršne vlasti. „Predsednik takođe vrši direktnu komandu nad oružanim snagama i celokupnim sistemom za sprovođenje zakona. S tim u vezi, verujem da je potreban još jedan korak da bi se postigla veća ravnoteža između grana vlasti: predlažem da predsednik imenuje šefove svih bezbednosnih agencija nakon konsultacija sa Savetom Federacije”.
Prvi test šta će ovaj korak značiti u praksi biće imenovanje novih ministara odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, Savezne službe bezbednosti, obaveštajnih agencija i dva državna organa za sprovođenje zakona, Generalnog tužioca i Istražni komitet.
Putinova šema takođe stvara konkurentan izvor zakonodavne moći širenjem Državnog veća i proširivanjem ovlašćenja Ustavnog suda da odlučuje po prijavi Kremlja, protiv parlamenta, kao i protiv regionalnih guvernera i regionalnih parlamenata.
Teoretski, Putin stvara veće mogućnosti kontrole i ravnoteže nego što je to bilo ranije. Razlike u pogledu i interesovanju stručnjaka, stranaka, frakcija, vojske i klasa – Putinov termin – neizbežne su i prirodne. Glasanje o usvajanju predloga će, međutim, ići po principu sve ili ništa. „Smatram da je neophodno da ruski državljani glasaju o celom paketu predloženih izmena Ustava Ruske Federacije. Konačna odluka mora biti donesena samo na osnovu tih rezultata “, zaključio je predsednik u svom govoru.
Ovo izgleda kao referendum, ali član 136 važećeg Ustava je dvosmislen. Izmene Ustava iz 2008. usvojene su, ne referendumom, već glasovima Državne dume i Saveta Federacije. Prema trenutnom ustavu nije bilo referenduma.
Putin je na sastanku sa odlazećim ministrima Medvedevu rekao:
Postoji jasan predsednički blok pitanja i postoji Vladin blok pitanja, iako je predsednik, naravno, odgovoran za sve, ali predsednički blok uključuje pre svega pitanja bezbednosti, odbrane i slično. Gospodin Medvedev je oduvek bio zadužen za ova pitanja. Iz ugla povećanja naše odbrambene sposobnosti i sigurnosti, smatram to mogućim i tražio sam od njega da se tim stvarima bavi u budućnosti. Smatram da je to moguće i da ću u bliskoj budućnosti uvesti položaj zamenika predsedavajućeg Saveta bezbednosti. Kao što vam je poznato, predsednik je njegov predsedavajući. Ako treba da izmenimo važeći zakon, to ću učiniti uskoro i želim da to podrže i poslanici Državne dume”.
Pojedinci iz vlade novi posao Medvedeva tumače kao utešnu nagradu za gubitak trke za predsednika.
U političkom smislu, obrazloženje je očigledno. Javno negodovanje vladinog učinka i uticaj koji tekući američki rat ima na domaći rast Rusije.
Podjednako je jasno da su frakcija Medvedeva, kao i proameričke pristalice iza Alekseja Kudrina iz Finansijske komore, Nemac Gref iz Sberbanke i Anatolij Kubais iz visoko-tehnološkog državnog konglomerata Rusnano, kratkotrajni gubitnici reorganizacije koju je Putin predložio. Kratkoročni pobednici nisu tako očigledni. Izvori među njima se pitaju zašto je osoblje Kremlja ocenilo da bi izmene vladinih ministara trebalo prikazati kao ustavnu reformu.
Ovi izvori se nadaju da Putin sada donosi odluke kako bi ograničio štetu koju borbe frakcije, tokom sukcesije, mogu da naprave u naredne tri godine. Likvidacija jedne od frakcija već je neko vreme opcija koju mnogi zagovaraju. S druge strane, izvori ističu da ako je Putin bio iskren u svojoj odlučnosti da unapredi podelu moći sa parlamentarnim političkim strankama, zašto je sada razrešio sadašnjeg premijera, a nije sačekao da Državna duma izglasa odobrenje za novog čoveka po novim pravilima? Ovo je pitanje na koje, kako misli većina Rusa, nije potreban odgovor.
Izabrati Mišustina za premijera najveće je iznenađenje nedelje. U njegovoj biografiji stoji njegovo dugo tehnokratsko usavršavanje u računarskoj nauci i ekonomiji; njegov doktorat bio je na temu poreske uprave. Sa radom u državnoj agenciji za poreze počeo je 1998. godine.
Mišustin (53) rodom je iz Moskve, a po poreklu je polu-Jermenin; njegov sovjetski izvod iz matične knjige rođenih može ukazivati da je jedan od njegovih roditelja prilikom rođenja imao jermensko državljanstvo. U tom slučaju, automatski bi imao jermensko državljanstvo. Prema Putinovim ustavnim predlozima, premijer i drugi visoki zvaničnici ne smeju da imaju „strano državljanstvo ili dozvolu boravka ili bilo koji drugi dokument koji im omogućava da trajno žive u stranoj državi“.
Mišustin je rekao Državnoj dumi da će se zalagati za smanjenje regulatornog opterećenja za rusko poslovanje. Frakcija komunističke partije najavila je da će se suzdržati od glasanja za postavljanje novog premijera, jer je nemoguće znati za kakve se politike zalaže. Sumnja da će Mišustin pokušati da smanji beneficije za socijalnu zaštitu je raširena. Za je glasalo 383; 41 uzdržanih; niko se nije usprotivio.
Putin je ranije birao faktorume, ljude čija je tehnička stručnost bila njihova imovina, zajedno sa nedostatkom političke jedinice i izborne ambicije. Mihail Fradkov je bio prvi, između 2004. i 2008. godine; Viktor Zubkov drugi, između 2007. i 2008. Kada ih je Putin imenovao, oni nisu promenili ministre. Mišustin je treći u ovoj liniji.
Ako najavi kraj dugih mandata Sergeju Šojgu i Sergeju Lavrovu, a generala Valerij Gerasimova zameni u Generalštabu, onda Putin odlučuje mnogo više nego što je do sada priznao.
Grčka pravi eskadrilu F-35 i modernizuje F-16! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
