I u kojoj većina poslanika ne deli stavove tog istog rukovodstva o bojkotu.
Da li je to Demokratska stranka na putu da se pretvori u nešto suprotno demokratiji?
– Ako bi se to dogodilo, to onda ne bi bila Demokratska stranka. Nadam se da se to neće dogoditi, jer to članstvo ne bi dozvolilo.
Da li ste očekivali nešto oštriju reakciju rukovodstva DS nakon što vas je lider Dveri Boško Obradović izvređao na društvenim mrežama nazivajući vas lažnim disidentom i Vučićevim saradnikom? I da li je prava mera odgovora Dverima bila da DS izađe iz Saveza za Srbiju, što su tražili neki poslanici vaše stranke?
– Naravno da jesam, kao i Saveza za Srbiju, koji ako se ne varam u većini čine bivši funkcioneri DS. Mene ne interesuje politički huligan, antievropljanin Boško Obradović, koji pokušava da u naš politički život unese tabloidno prostaštvo. Uvek je bilo onih koji hoće da budu nešto, vređajući one koji su neko. Jednom mi je Ivo Andrić dao savet: kad za tobom hoće da prospu prljavu vodu, ne osvrći se, može te poprskati. Niti sam do sada niti ću ikad sa njim razgovarati jer smo dva sveta. U politici mene interesuju ideje i programi, a njega blaćenje ličnosti. To je razlika između demokratskog liberalizma i musolinijevskog fašizma, prvi pokreće interes opšteg dobra i humanizma, a drugog mržnja i žudnja za moći.
A sva ova medijska buka podignuta je zbog vaše rečenice da je bojkot besmislen od početka do kraja. Zašto tvrdite da bojkot ima opasnu crtu?
– To sam rekao i pre godinu dana i kasnije više puta. Govorio sam i na Glavnom odboru stranke i protiv ulaska u Savez za Srbiju sa Dverima, nije bilo neke reakcije. Sada odjednom, na izjavu u Blicu stiže iz Dveri ova „tabloidna žuč“. Zašto sad, videćemo uskoro. Protiv bojkota sam iz dva razloga: prvi iskustveni, jer u ovih 30 godina pokazao se neuspešnim i pogrešnim. Drugi razlog je međunarodno-politički. Skoro sve članice OUN prihvatile su reprezentativnu demokratiju kao ustavni poredak. Slobodnim i kontrolisanim izborima vlast se osvaja ili gubi. Postoje međunarodna i unutrašnja kontrola. Ne možete na takmičenjima pobediti ako ne učestvujete! Doduše, može se pobediti i revolucijom, a za to su potrebne i ogromne mase i oružje, a i neka međunarodna podrška. Tu varijantu do sada niko nije zastupao.
Ima raznih glasova da bi se mnogi pripadnici stranaka koje su sada najavile bojkot možda mogli ipak pojaviti na izborima u liku „grupe građana“, naročito na lokalnim izborima. Da li je i smanjenje cenzusa na tri odsto povezano sa tim?
– Ne znam, ove „ultimativne“ pretnje omladine pokreta „1 od 5 miliona“ unele su izvesnu zabunu.
Šta očekujete u daljoj budućnosti Demokratske stranke?
– Nije joj lako, ona ima dosta i unutrašnjih i spoljnih protivnika. Ali, jednom sam u spisu „Prijateljima demokratije“ napisao da demokratija nije propadala zato što je imala suviše neprijatelja, već zato što u datom trenutku nije imala dovoljno prijatelja. Smatram da je danas veoma važno da opstane kao samostalni stožer demokratskog proevropskog opredeljenja, da iz taktičkih kalkulacija ne gubi svoj suverenitet utapajući se u nešto što joj ugrožava demokratsku supstancu. Nadam se da će smoći snage da otvori unutrašnji dijalog o svom daljem putu, da će se odupreti maniru da se svaki demokrata koji ne misli kao rukovodstvo tabloidno proglasi otpadnikom i izdajnikom.
Šta je rešenje?
– Dijalog i okupljanje su organska hrana demokratije, ko to nije shvatio zalutao je u Demokratsku stranku. Trideset godina jedine stranke u Srbiji, koja je je bila parlamentarna neprekidno od svog postojanja trebalo bi da opstane kao značajna politička ustanova kao „škola demokratije“, a da ne postane „trgovinsko preduzeće mešovite robe“. Konkretna opasnost je: distanciranje od prvobitnih članova koji su izgradili njenu prošlost, kao i raspuštanje omladine koja je njena budućnost. Ne sme dozvoliti da ostane i bez prošlosti i bez budućnosti.
Srpski Migovi će u budućnosti moći da potapaju neprijateljske brodove. O tome više pročitajte OVDE.
Izvor: Danas
