„Vizija mira, prosperiteta i svetlije budućnosti od samog početka se smatra najboljim, najrealnijim i najdostižnijim ishodom za strane“. Piše da 700 ili više rezolucija Generalne skupštine UN-a i više od 100 rezolucija Saveta bezbednosti nisu uspele da donesu mir, dok su sporazumi iz Osla iz 1993. godine ostavili previše nerešenih ključnih pitanja, „uključujući, između ostalog, granice, bezbednost, izbeglice i Jerusalim”.Trampova vizija rešava sva ta pitanja - uglavnom povezano sa Izraelom.
Bezbednost
„Realno rešenje omogućilo bi Palestincima svu vlast da upravljaju sobom, ali ne i moć za pretnje Izraelu“, navodi se u dokumentu na samom početku. Stoga bi svaka palestinska država morala biti u potpunosti demilitarizovana.
Palestina ne bi imala pravo da „razvija vojne ili paravojne sposobnosti“ bez odobrenja Izraela. Takođe bi joj bili zabranjeni bilo kakvi bezbednosni ili diplomatski aranžmani sa drugim zemljama bez izraelskog pristanka.
Izrael bi zadržao pravo da „demontira i uništi svaki objekat u državi Palestini koji se koristi za proizvodnju zabranjenog oružja ili u druge neprijateljske svrhe“ i vodi kontrolu nad „svim međunarodnim prelazima u državu Palestinu“.
Takođe, kao preduslov za priznavanje, Palestinska uprava bi trebalo da odustane od svih predstojećih ili planiranih pravnih postupaka protiv Izraela, SAD-a i njihovih građana pred Međunarodnim krivičnim sudom, Međunarodnim sudom pravde i svim drugim sudovima.
Granice
Na stranici 45 je predstavljena „konceptualna mapa“ kao osnova za pregovore koja je osmišljena da se bavi „duhom“ Rezolucije 242 Saveta bezbednosti UN-a, koja se tiče palestinskih teritorija koje su prethodno držali Egipat i Jordan, a koje je potom zauzeo Izrael u ratu 1967. godine, odnosno Zapadna obala i Gaza.
Mapa odražava stav SAD-a da Izrael nije zakonski obavezan da Palestincima obezbedi 100% teritorije pre 1967. godine, već onu koja je „razumno uporedivih veličina“. Na mapi je palestinska država gotovo u potpunosti okružena Izraelom da bi se odgovorilo na „bezbednosne zahteve“, jer kako je gore navedeno, Izrael dobija potpunu kontrolu nad palestinskim granicama.
هذا ما قد تبدو عليه دولة فلسطين المستقبلية بعاصمة في أجزاء من القدس الشرقية. pic.twitter.com/CFuYwwjSso
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) January 28, 2020
Kako je navedeno u planu„izbegavaju se prisilni premeštaji stanovništva bilo Arapa ili Jevreja“, sa više enklava unutar enklava, međusobno povezanih putevima, tunelima ili nadvožnjacima. Takođe se predviđaju „saobraćajne veze velike brzine“ za Palestince, ali nije jasno šta bi to moglo značiti, jer u SAD-u ne postoji takva infrastruktura.
Izrael je već saopštio da će u osnovi anektirati prugu uz jordansku granicu i druga područja koja su mu dodeljena planom, istovremeno obustavljajući u naredne četiri godine sve aktivnosti naseljavanja u oblastima predviđenim za Palestince, kako bi im se dalo vremena da donesu svoj izbor .
Jerusalim
Podeljen primirjem 1949. godine između Izraela i Jordana, Jerusalim je u potpunosti pod kontrolom Izraela od 1967. godine. Izrael je zvanično anektirao ceo grad, a Tramp ga je priznao u decembru 2017. godine, ali ne i UN.
Plan Jerusalim tretira kao izraelsku prestonicu sa slobodom pristupa svetim mestima svim verskim zajednicama, te se predlaže da palestinska prestonica bude „u delu istočnog Jerusalima koji se nalazi istočno i severno od postojeće bezbednosne barijere, uključujući Kafr Akab, istočni deo Šuafata i Abu Disa, te bi se mogao zvati Al Kuds” ili bilo kako drugačije, ako to Palestina želi (str. 21).
Izbeglice
Jedno od teških pitanja bilo je i pitanje palestinskih izbeglica, raseljenih od 1948. godine. Tramp u planu tvrdi da je „skoro isti broj Jevreja i Arapa raseljen u arapsko-izraelskom sukobu“, ali dok su Jevreji dobili državljanstvo i koje je primio Izrael, Palestinci su ih „surovo i cinično držali u zaboravu da bi sukob održavali u životu“.
Palestinske izbeglice neće imati pravo na povratak u državu Izrael.
Palestincima će se dati mogućnost da traže državljanstvo u palestinskoj državi, da se integrišu u zemlje u kojima trenutno žive ili da se presele u treću zemlju. Uspostaviće se „velikodušno poverenje“ koje će to ispratiti.
Šargarepa i štap
Veliki deo dokumenta se zapravo odnosi na ekonomske podsticaje za Palestince, uključujući drugu polovinu na 95 stranica u kojoj se navodi predlog koji je smislio Trampov zet i savetnik DŽerd Kušner, a koji je predstavljen prošle godine u Bahreinu. Detaljni plan predviđa kako Palestinci treba da oforme vladu, društvo, ekonomiju, obrazovanje, zdravstvo itd.
Sve u svemu, Palestincima je obećan milion novih radnih mesta, milijarde dolara investicija koje će ih izvući iz siromaštva i država koju mogu nazvati vlastitom, ako pristanu na neobičan oblik ograničenog suvereniteta koji je podređen izraelskim bezbednosnim interesima. Takođe, traži se prepoznavanje Izraela kao jevrejske države, odustajanje od svih teritorijalnih pretenzija, kao i reorganizovanje celokupnog društva u skladu sa zapadnom liberalnom demokratijom.
Dok su Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanijahu pohvalili predlog kao "dogovor veka", sve palestinske frakcije već su ga po objavljivanju osudile kao mrtvog.
Američki nuklearni inženjer otkriven kao ključni ruski špijun, više o tome OVDE.
Izvor: RT
