Brisel, kaže Les, u ovom trenutku nema šta da ponudi ni jednima, ni drugima.
On smatra da uprkos diplomatskim inicijativama, pa čak i da one dovedu dve strane za pregovarački sto, rešenje kosovskog problema nije izvesno u skorije vreme.
“Inicijativa o obnavljanju saobraćajnih veza između Srbije i tzv. Kosova je izraz želje SAD da utiču na konačni status tzv. Kosova. To je mali korak u procesu za koji se SAD nada da će voditi ukidanju prištinskih taksi, obnavljanju pregovora o kosovskom statusu i postizanja dogovora između Beograda i Prištine, pod uslovima pod kojima Srbija priznaje tzv. Kosovo”, objašnjava Les.
On smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Grenelovim inicijativama vidi šansu da se ukinu takse i da se pospeši njegov koncept o Balkanskoj ekonomskoj zoni sa Srbijom u centru, kao i održavanje dobrih odnosa sa SAD, koje su mu, kaže Les, potrebne da razreši kosovsko pitanje, uz uvažavanje njegovih preduslova.
S druge strane, kaže Les, Hašim Tači želi da potvrdi svoju ulogu legitimnog predstavnika kosovskih Albanaca u dijalogu sa Beogradom, s obzirom na pretnje Aljbina Kurtija da će ga ukloniti iz dijaloga i potpuno skloniti sa pozicije vlasti.
“Grenelove inicijative ne mogu da naprave velike promene u stvarnosti. Oni koji putuju na liniji Beograd-Priština su uglavnom Srbi koji žive na KiM i koji putuju autobusom, posebno oni na severu od reke Ibar, koji u suštini i izbegavaju Prištinu”, smatra Les.
Na pitanje kako komentariše to što je Grenel rekao da američki predsednik Donald Tramp neće prihvatiti da se dijalog oduži, bez napretka, Les kaže da je za američkog predsednika i njegovu administraciju tzv. Kosovo mali prioritet i da upravo zbog toga Vašington ne želi da troši vreme i energiju na tome, pored važnijih problema, poput pretnji Kine i Irana.
“Vašington samo želi da Albanci prihvate kompromis, Srbija da prizna tzv. Kosovo i da se obe zemlje pridruže NATO. SAD veruju da će na taj način učvrstiti granice u regionu, zatvoriti ga u americku orbitu i neutralisati uticaj Rusije”, ističe Les.
Komentarišući ulogu EU u dijalogu, on smatra da je Brisel praktično odustao od dijaloga između Beograda i Prištine još prošle godine kada je povukao svoju ponudu za učlanjenje zemalja sa zapadnog Balkana.
“Učlanjenje u EU i obećanja, poput mira i prosperiteta je sve što je Brisel mogao da ponudi građanima regiona u zamenu za prihvatanje nelegitimnih rešenja koja pretpostavljaju spajanje različitih nacija i prisiljavanje da dele vlast u nefunkcionalnim multietničkim zemljama poput BiH i tzv. Kosova”, smatra on.
Les kaže da EU može vrlo malo da ponudi regionu osim novca, i da je jasno da Srbija neće odustati od KiM za par stotina miliona evra.
Upitan kako će se dalje razvijati događaji oko rešenja kosovskog problema, Les kaže da će SAD nastaviti da rade na tome da se povuku takse, ali da, i kada bi se obe strane vratile za pregovarački sto, on ne vidi da je rešenje na vidiku.
Kako kaže, kosovski Albanci odbacuju ponudu "podela u zamenu za priznanje", dok, sa druge strane, ne postoji podsticaj za Srbiju nakon što je EU zatvorila vrata za nova proširenja.
“Kosovska drama može se završiti samo na jedan način. Sever Kosova da ide Srbiji, a jug Albaniji. Svako ko dobro razume političko okruženje u regionu doči će do ovog zaključka”, smatra Les.
Kaže da će kasnije to biti i suštinska uloga Vašingtona "da podstiče Kosovo da se ujedini sa Albanijom", jer "Priština ne želi da prihvati uslov Srbije o podeli, a bez podele duž reke Ibra znači da do priznanja neće ni doći".
“Bez priznanja ta teritorija ne može da se razvija niti politički, niti ekonomski. Ako je taj cilj nedostižan, ne postoji druga mogućnost za Prištinu osim da traži ujedinjenje sa Albanijom što će se na kraju i dogoditi”, ponavlja Les svoju više puta plasiranu tezu o tome kako on vidi krajnji geopolitički ishod pitanja Kosova i Metohije.
On kaže da još nije jasno u kom vremenskom okviru bi taj proces tekao i pod kakvim okolnostima.
Smatra da je moguće do toga doći na više načina, odnosno da Priština preuzme inicijativu o ujedinjenju, a da Srbija jednostrano zauzme sever Kosova, što će, dodaje on, dovesti i do razmene stanovništva između Preševske doline i juga Kosova.
Druga mogućost je, kaže Les, da se Srbija i Albanija dogovore i da sporazumno podele Kosovo u okvirima integrisanije balkanske ekonomske zone.
On zaključuje da će se tome usprotiviti neke zapadne zemlje, ali da će većina njih kasnije to prepoznati kao razuman odgovor za kosovsko pitanje.
Pročitajte OVDE zašto Kadri Veselji neće na sastanak sa zvaničnicima EU.
Izvor: Tanjug
