Zbog toga se sada ponovo strepi da bi moglo da se prekine krhko primirje uspostavljeno 12. januara.

U saopštenju misije OUN u Libiji se ne govori koja konkretno zemlja krši embargo već se samo tvrdi da strani plaćenici dobijaju oružje i municiju kao i savremenu vojnu tehniku. Osim toga, tvrdi se da embargo upravo krše zemlje koje su učestvovale na berlinskoj konferenciji!

Plaćenici ratuju na obe zaraćene strane tako da može samo da se nagađa ko to krši embargo. Posmatrači OUN su poslednjih desetak dana registrovali mnogobrojna sletanja teretnih aviona na aerodrome u Libiji i na zapadnoj i na istočnoj strani zemlje.

Embargo na prodaju i dostavu oružja u Libiju bio je prvi put donet 2011. godine, ali ni tada se odluka OUN nije poštovala. Veliki je problem što predstavnici zaraćenih strana u Libiji nisu želeli da zajedno sednu za pregovarački sto u Berlinu 20. januara. Posle konferencije u Berlinu u Briselu su ministri spoljnih poslova članova EU takođe raspravljali o embargu na isporuku oružja Libiji.

Ofanzivu na Tripoli, feldmaršal Halifa Haftar, koji je na čelu libijske naconalne armije, počeo je u aprilu 2019. godine. Ali krajem novembra Turska je potpisala dogovor o vojnoj saradnji sa vladom nacionalnog jedinstva iz Tripolija na čijem je čelu Fajez Saradž. U januaru je turski parlament odobrio slanje vojske u Libiju. Dobro upućeni tvrde da su to islamisti koji su minulih godina ratovali protiv regularnih jedinica predsednika Asada u Siriji.

Premijer Saradž insistira da feldmaršal Haftar povuče svoje jedinice na pozicije na kojima su bili u aprilu 2019. Nije tajna da Saradž ima podršku Turske i Katara, a feldmaršala Haftara podržavaju Egipat, Arapski Emirati, ali i Rusija.

Predsednik Turske Erdogan je optuživao Egipat, Francusku i Emirate da dostavljaju oružje jedinicama feldmaršala Haftara. Što se tiče Rusa, Erdogan je tvrdio da u Libiji na Haftarovoj strani ratuje oko dve hiljada plaćenika ruske privatne vojne kompanije "Vagner". Ali Erdogan podržava jedinice "Muslimanske braće" koju u Rusiji smatraju terorističkom organizacijom.

Nesporno je da u Libiji postoji dvovlašće. Jedinice feldmaršala Haftara mogu da blokiraju izvoz nafte iz glavnih luka Libije. Zato je na konferenciji u Berlinu bilo rečeno da je nedopustivo da se napadaju objekti libijske naftne infrastrukture.

Analitičari tvrde da je jedan od glavnih motiva velikog broja umešanih zemalja u Libiji taj što je ona bogata naftom i gasom, pa tamošnje ratovanje mnogi analiziraju kroz prizmu svojih kratkoročnih i dugoročnih interesa.

Kontrola

- U sadašnjoj situaciji feldmaršal Haftar (na slici) kontroliše 80 odsto teritorije Libije - kaže direktor moskovskog Instituta za izučavanje Bliskog istoka Jevgenij Satanovski.

- A tamo, na terenu, međusobno ratuju plemena, islamske grupe i klanovi.

Pročitajte OVDE kako je SAA oslobodila Marat al-Numan.

Izvor: Večernje novosti