Za očekivati je da će biti odmazde. Lančana reakcija i osveta mogle bi da uvedu dve zemlje u direktni sukob.
Budućnost Vašingtona u Iraku mogla bi takođe da se dovede u pitanje, a strategija predsednika Trampa u regionu - ako postoji - biće na testu više nego bilo kad pre.
Filip Gordon, koji je u Obaminoj administraciji bio koordinator Bele kuće za Bliski istok i Persijski zaliv, opisuje ubistvo Sulejmanija skoro kao "objavu rata" Amerike Iranu.
Kuds jedinice su deo iranskih bezbednosnih službi za operacije u inostranstvu.
Godinama je Sulejmani bio ključni inicijator širenja iranskog uticaja u Libanu, Siriji
On je planirao napade i tako učvršćivao odnos Teherana sa saveznicima u regionu.
Ruke su mu bile isprljane krvlju američkih državljana, stav je Vašingtona. U Iranu je bio vrlo popularan.
Praktično je rukovodio kontranapadom Teherana kada su im Amrikanci uveli sankcije i kada počeo pritisak međunarodne zajednice na Iran.
Tako da nije čudno što je Sulejmani bio na Trampovom radaru, već je pitanje zašto je taj napad izvršen sada.
Amerika je okrivila Teheran za niz raketnih napada na američke baze u Iraku. Jedan američki civil - građevinac - je ubijen tokom tih akcija.
Međutim, ranije iranske operacije - napad na tankere u Zalivu, gađanje američkih bespilotnih letelica, čak i napad na najveću saudijsku naftnu kompaniju - prošle su bez američkog odgovora.
Na poslednje raketne napade Pentagon je uzvratio napadom na iračku miliciju, koju podržava Iran. To je dovelo do demonstracija i juriša na američku ambasadu u Bagdadu.
U objašnjenju Pentagona zašto je Suljemani ubijen ne ističu samo njegovo ranije delovanje, već dodaju da bi njegovo ubistvo trebalo i druge protivnike da odvrati od budućih akcija.
General je, kako se navodi, "aktivno razrađivao planove da napadne američke diplomate i osoblje ambasada u Iraku i širom regiona".
Veliko je pitanje šta će se dalje desiti.
Predsednik Tramp se nada da će jednom dramatičnom akcijom uspeti i da zaplaši Iran i da dokaže sve neprijatnijim saveznicima u regionu - poput Izraela i Saudijske Arabije da Amerika i dalje može da pokaže zube.
Ipak, teško je zamisliti da to neće naići na snažan odgovor Teherana, čak i ako to ne bude odmah.
Mogu li američke trupe u Iraku biti sledeća meta Irana?/Reuters Mogu li američke trupe u Iraku biti sledeća meta Irana?/Reuters U Iraku ima oko 5.000 američkih vojnika i oni su očigledno moguća meta. Takve ciljeve su Iran njegovi i saveznici gađali u prošlosti. Napetosti u regionu će porasti.
Nema sumnje da će se to odmah odraziti na cenu nafte.
Amerika i njeni saveznici tražiće načine da se odbrane. Vašington je već poslao malo pojačanje ambasadi u Bagdadu. Ako bude potrebe, pojačaće vojno prisustvo u regionu.
Isto tako je moguće da iranski odgovor bude asimetričan - ne samo udar za udar. Mogli bi da zaigraju na kartu podrške koju imaju u regionu - preko savezničkih trupa koje je osnivao i izgradio upravo Sulejmani.
Mogla bi, na primer, da usledi nova opsada američke ambasade u Iraku, što bi iračku vladu dovelo u tešku poziciju i dovelo u pitanje tamošnji angažman američkih trupa.
To bi dalje moglo da dovede do demonstracija na drugim mestima i bude opravdanje za nove napade.
Napad na komandanta jedinica Kudsa bila je jasna demonstracija američkih vojnih i obaveštajnih sposobnosti. Mnogi u regionu neće žaliti što je preminuo, ali da li je to bio najmudriji potez Trampa?
Koliko dobro je Pentagon pripremljen za neizbežne posledice? I šta nam ovaj napad govori o čitavoj strategiji Trampa u regionu? Da li se ona na bilo koji način promenila?
Postoji li nova nulta tolerancija prema operacijama Irana?
Ili je predsednik samo odstranio komandanta kog je bez sumnje smatrao "veoma lošim čovekom".
Amerika da prestane sa zloupotrebom sile! Više o tome OVDE.
Izvor: Tanjug
