Ako se po jutru dan poznaje odnosi novog predsednika Hrvatske i predsednika Srbije biće u najmanju ruku hladni. Hladno i šturo izgleda i čestitka pobedniku izbora u Hrvatskoj.
Ni reči o očekivanjima u budućnosti. O pitanjima koja bi mogla da budu na stolu prilikom nekog mogućeg susreta. Kako izgleda kada Vučić prijateljski čestita, videli smo samo nekoliko sati kasnije u poruci koju je poslao austrijskom premijeru Sebastijanu Kurcu, koji stupa na dužnost: "Veliko poverenje, ukazano Vašem znanju i političkom iskustvu, nosi i veliku odgovornost. Uveren sam da ćete, uz Vama svojstvenu volju i predanost radu, nastaviti da vodite Austriju putem uspeha i napretka, na dobrobit cele Evrope", naveo je u toj čestitki Vučić.
Milanović je u debatama protiv Kolinde Grabar Kitarović bio oštar prema zvaničnom Beogradu, iznoseći, između ostalog, da je upravo Beograd odgovoran za krizu nastalu u Crnoj Gori, te da bi on vršio stalni pritisak u odnosima sa Srbijom...
Međutim, čini se da je rov između Vučića i Milanovića mnogo dublji od predizborne retorike i datira iz vremena velike migrantske krize 2015, kada je tadašnji premijer Milanović imao oštre poruke za takođe u to vreme premijera Vučića.
"I što bi sese reklo u onom vicu - šaraj malo, brate. Dakle, šalji malo to gore u Mađarsku, Rumuniju, malo u Hrvatsku, mi ćemo malo na sve strane, pa ćemo sutra u Briselu, a tamo neće biti Vučića i ekipe, razgovarati o tome kako da stvar rešimo na izvoru", rekao je tada Milanović.
Iznenađujuće, u Briselu su tada ipak drugačije videli stvari, pa je Milanović bio taj koji je okrivljen za blokadu kamiona na granici i morao je da popusti. Ubrzo je i izgubio izbore, a predsednica koja je do tada bila u kohabitaciji i u senci, preuzima od Vlade vodeću ulogu u odnosima sa Srbijom.
Simboličnim susretom na mostu na Dunavu, premijer Vučić i predsednica Grabar Kitarović najavili su resetovanje srpsko-hrvatskih odnosa. Usvaja se deklaracija o rešavanju ključnih problema: pitanja nestalih, državne arhive i granice na Dunavu. Godinu dana kasnije, nastavljeno je dolaskom hrvatske predsednice na inauguraciju Vučića, kao predsednika Srbije.
"Moramo podvući crtu pod povijest", rekla je tada Kolinda Grabar Kitarović.
"Dobio sam od Kolinde bombonjere i čokolade. Hrvatske. Sa oduševljenjem sam prihvatio", rekao je tada Vučić.
Bombonjere i čokolade, ipak, nisu rezultirale "podvlačenjem crte pod povijest".
Optimizam u međusobnim susretima imao je drugu stranu medalje na domaćem terenu u obe zemlje, u izjavama o Jasenovcu, "Oluji", ratnim zločinima...
"Kolinda Grabar Kitarović je često davala neodmerene izjave koje su iritirale političare u Srbiji, ali ni oni joj nisu ostajali dužni. Tako da je najčešće odgovarao drugi ešalon, odnosno najglasniji je bio ministar vojni (Aleksandar) Vulin, ali i (Ivica) Dačić. Oni su takođe davali oštre izjave u odnosu na Hrvatsku, što je rezultiralo često i razmenom nota", kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
Međutim, tokom izborne kampanje, i Vučić i drugi ešalon zadužen za Hrvatsku je ćutao.
"Srbija je uvek negativna tema u kampanji. I mi nismo želeli da se mešamo. Pustili smo da hrvatski narod, odnosno građani, kažu ko treba da bude predsednik. Ko god da je izabran, obaveza svih treba da bude da probamo da nađemo zajednički jezik", rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
A taj zajednički jezik biće teško naći, bar u narednih godinu dana. U Hrvatskoj će na delu biti kohabitacija HDZ-ove Vlade i Milanovića, dok u Srbiji tek dolazi vreme predizborne retorike.
Još jedan šiptarski zločinac ide u Hag! Više o tome OVDE!
Izvor: N1
