U Banjaluci i drugim gradovima danas će biti obeležen Dan Republike Srpske, a kojem se Bošnjaci protive. Pod motom „Za sva vremena“, Dan republike obeležava se od Trebinja do Novog Grada.
Skupština srpskog naroda u BiH osnovana je 24. oktobra 1991. godine, nakon što su 14. oktobra srpski poslanici preglasani u Skupštini tadašnje SR BiH. Skupština je raspisala plebiscit o ostanku srpskog naroda u tadašnjoj zajedničkoj državi Jugoslaviji na kojem su se Srbi u BiH izjasnili u gotovo stoodstotnom procentu za ovu opciju.
Muslimani i Hrvati nisu priznali rezultat plebiscita, posle čega su svi srpski poslanici iz svih stranaka u Skupštini SR BiH nastavili rad u Skupštini srpskog naroda i počeli donošenje akata kojima je konstituisana Republika Srpska.
Od desetak konstitutivnih akata koji su ustavnopravna osnova za stvaranje Republike Srpske dva su najbitnija. Prvi je Deklaracija o proglašenju Republike Srpske i, drugi, Ustav Republike Srpske.
Svoje zvanično ime - Republika Srpska dobila je 12 meseci kasnije, 12. avgusta, a prvi Ustav dobila je 28. februara 1992. godine pod nazivom Ustav Srpske Republike BiH.
Ustavni sud BiH je, na zahtev bošnjačkog lidera Bakira Izetbegovića, doneo presudu kojom se kao Dan Republike Srpske mora odabrati drugi datum, ali su građani na referendumu sa više od 99 odsto glasova izglasali da 9. januar ostaje Dan Republike Srpske.
Sve je krenulo rasturanjem nekadašnje SFRJ. Osnivanje nacionalnih autonomnih oblasti u Bosni i Hercegovini, srpskih i Hrvatske zajednice Herceg-Bosna, počelo je u septembru 1991. godine.
Međutim, do prvog stvarnog raskola unutar stranaka pobednica na izborima iz 1090. godine dolazi 15. oktobra, nakon sednice Skupštine Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine o budućem statusu Bosne i Hercegovine unutar tadašnje Jugoslavije.
"Ovo je put na koji vi hoćete da izvedete Bosnu i Hercegovinu, ista je ona autostrada pakla i stradanja kojom su pošli Slovenija i Hrvatska. Nemojte da mislite da nećete Bosnu i Hercegovinu odvesti u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak. Jer, muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rata ovde", kazao je tada bivši predsednik Srspke demokratske stranke, kasnije predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
Kada je 21. novembra 1995. potpisan Dejtonski mirovni sporazum i rat okončan Republika Srpska međunarodno je priznata kao jedan od dva entiteta koji čine Bosnu i Hercegovinu.
Prema zvaničnim podacima, u ratu za Srpsku je stradalo oko 21 hiljada boraca.
Nadležnosti i ovlašćenja Republike Srpske su od Dejtona do danas konstantno opstruisali, a neretko i oduzimana od strena visokih predstavnika međunarodne zajednice u BiH.
Španac Karlos Vestendorp je 1999. smenio demokratski izabranog predsednika Srpske, Nikolu Poplašena. Od sedam visokih predstavnika, britanski diplomata Pedi Ešdaun je najviše koristio tzv. bonska ovlašćenja i nametnuo čak 430 odluka. Tadašnji predsednik Srpske Dragan Čavić, rekao je ranije da je Srpska iz tog perioda izašla – pametnija.
Iz Kabineta predsednice Reublike Srpske, Željke Cvijanović, saopšteno je da će na svečanosti biti dodeljena odlikovanja zaslužnim institucijama i pojedincima povodom 9. januara.
U okviru Dana Republike Srpske biće održan i svečani defile na Trgu Krajine u Banjaluci, a potom će u Sportskoj dvorani „Borik“ biti održana sečana akademija.
Pre defilea, predviđeno je okupljanje i postrojavanje učesnika na stadionu Fudblaskog kluba „Borac“ odakle će se Ulicom kralja Petra Prvog Karađorđevića uputiti do Trga Krajine, gde je predviđeno obeležavanje Dana Republike.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik pozvao je sve građane Republike Srpske da na Dan Republike, 9. januara, dođu u Banjaluku i pokažu da je okupljanje tog datuma daleko moćnije i važnije od svih oni koji na njega nasrću i pokušavaju da oskrnave, što je, kako je rekao, neprihvatljivo.
Otkriveno šta Milo namerava da uradi sa otetim srpskim crkvama! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Espreso
