Piše: Miroslav Zdravković
Beograd pruža mnogo svakodnevnih iznenađenja i uzbuđenja i čovek i ne primeti kako mu je život prošao, ili se promenio. Supruzi i meni su deca porasla i nalazimo se u novoj životnoj stvarnosti da sa njima imamo ratnu zonu oko kupatila i povremene susrete u kuhinji, ako ogladne i podnesu osećaj prezira zbog susreta sa stvoriteljima.
Nova stvarnost se može prihvatiti depresivno, „joj što smo ostareli“ ili radosno „živela sloboda“! Izabrali smo drugu opciju te imamo ljubavnu renesansu i koristimo slobodu za nova životna zadovoljstva, od (1) spremanja ajvara po prvi put u životu, do (2) dugih šetnji i (3) klošarenja na uglu bloka 63.
Pošto je hajvar pripremljen, koristimo opciju broj 3, i iskoristićemo još par lepih dana do kraja godine da uživamo u čuđenju prolaznika što tako matori sedimo na mestu gde svi žure, na prevoz, kući, na ljubavni sastanak ili trening.
Odlazeći tako u nedelju uveče, nadzorne kamere su mi svedoci, na voljeno mesto, primetili smo rupu na putu, na uglu ulica Jurija Gagarina i Gandijeve, na ivici bloka 44 prema bloku 70 i suprotno blokovima 63 i 64, i znatiželjno sam prišao i pogledao u veličinu i u dubinu (prilično impozantna). Vetar je ispred rupe oborio prepreke koje su trebale da spreče da neko u nju vozilom upadne (koga je briga za pešake?) i mi smo nastavili ka omiljenom mestu. U povratku je supruga htela da se vratimo i podignemo prepreke, ali sam bio protiv, iz čiste lenjosti.
U ponedeljak ujutru bio sam znatiželjan da proverim crnu hroniku (da li je bilo nesrećnih slučajeva, te je moja lenjost grešna), ali me je već dočekala nova stvarnost da je najstrože naređeno da se u gradski prevoz ulazi samo na prednja vrata i sa maskom na licu, inače slede drastične kazne.
I ova nova stvarnost me je vratila u svakodnevnu mučninu osećanja kada stanem preko puta Hajata na narodnom zboru, gde imam mogućnost da se uguram u gradski prevoz, kao devedesetih godina prošlog veka, da čekam sledeći, ili da krenem pešaka i da uđem u neki poluprazan autobus ili tramvaj kada se smanji broj putnika.
Mučne misli (a ne osećanja) su mi zapravo pitanja:
Da li ti korona eksperti ikada koriste javni gradski prevoz kada smišljaju ovako mudre mere? Sumnjam. Da koriste, znali bi da je glavni problem nedostatak vozila GSP-a, a ne divlji sugrađani koji odbijaju da nose maske.
Čemu služe nadzorne kamere? (da li da spreče nesrećan ishod ili da se on „šeruje“ nakon što se dogodi?) Na moju sugestiju da izbroji kamere na uglu blokova 44, 63, 64 i 70, supruga je rekla da je ćorava i da policija može da nas privede kao sumnjiva lica jer sedimo svako veče u blizini poslovne banke.
Ova dva pitanja me dovode do trećeg: da li u Srbiji uspevaju oni koji su krišom čitali stripove, dok su za roditelje imali širom otvorene udžbenike, a u njima ove slikovnice?
Ako je odgovor na treće pitanje potvrdan, dolazi se do objedinjavanja ova tri pitanja u predlog za video igru kako preživeti u Beogradu.
Uključite video igru (a hiljade nadzornih kamera su odličan hardver), krenete da hodate ili da vozite, i imate mnoštvo mogućnosti: (1) da kao vozač upadnete u džinovsku rupu na skretanju u željeni blok, (2) da vas kao slučajnog prolaznika raznese eksplozija nekog džipa u blizini, (3) da umorni, bez izbora, jer su vam baterije pri kraju, uđete u GSP i zaradite COVID-19, (4) da vam se dogodi još neka životna šansa koja umanjuje stanje energije u ovoj kompjuterskoj igri.
Ako se odmah uništite, možete započeti igru ponovo. Ako završite dan sa stanjem 98% energije, možete nastaviti da je igrate još mnogo puta, upoznavajući pri tome veličinu i rizike Beograda.
Veliki broj (javnih i privatnih) video kamera na uglovima blokova su svedoci da je moj iskaz istinit. Ako ne bude padala kiša i večeras ćemo, između 20 i 21 sat, sedeti na uglu 63. bloka.
Tamo sedimo, ne da bih uštedeo 300-400 dinara na kafama, već zato što je novostečena sloboda vremenski ograničena: za uživanje u kafenisanju ipak treba izdvojiti mnogo više vremena, da se naruči, donese, da se popije, plati. Još uvek se kući žuri na peglanje, pranje, pripremanje hrane…
P.S. I sinoć, 5.10.2020, rupa je bila na svom mestu, ali usled nedostatka jačeg vetra prepreke da se u nju ne upadne, čak i ukoliko ste pešak, su bile uspravne.
Ko je zapravo Aleksej Navaljni, saznajte OVDE.
Izvor: Makroekonomija
