„Kada nam je Pašinjan dao ultimatum, kada je uvredio osećanja Azerbejdžana, zaslužio je da zbog toga bude kažnjen. I mi smo ga kaznili“, saopštio je Alijev za moskovski dnevnik RBK.
„Treba da se zahvali Putinu na činjenici da je Rusija još jednom došla da spasi Jermeniju.“
U subotu je Rusija pomogla da se postigne prekid vatre između Bakua i Jerevana. Nakon dva dana od moskovskog sastanka na Putinov zahtev, čiji je domaćin bio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, obe države su se međusobno optužile za kršenje sporazuma, sa izveštajima o granatiranju sela sa obe strane linije sukoba.
Prema rečima Alijeva, "100% zavisnost" Jermenije od Rusije znači da Moskva ima veliki uticaj na Jerevan, objašnjavajući da je više puta tražio od Rusije da ubedi jermensku stranu da se "okonča okupacija" Nagorno-Karabaha. Za sada se čini da Moskva nije spremna na taj korak.
Tokom dve nedelje otkako su počele borbe, Putin je više puta pozivao na prekid vatre u regionu. Iako Rusija deluje kao posrednik u jermensko-azerbejdžanskom sukobu, Moskva je zvanično saveznik Jerevanu u okviru Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i bila bi dužna da pomogne Jermeniji ukoliko bi njena, međunarodno priznata teritorija bila na udaru.
Nagorno-Karabah je 1991. proglasio nezavisnost od Azerbejdžana, a 29 godina kasnije, 27. septembra, region je zabeležio najveću eskalaciju borbi za skoro tri decenije. I Baku i Jerevan veruju da imaju jake pretenzije na to područje koje je međunarodno priznato kao deo Azerbejdžana, ali je prvenstveno naseljeno etničkim Jermenima. Baku smatra da je enklavu nezakonito zauzela Jermenija, te je saopštio da je njegov cilj povratak teritorije pod punu kontrolu.
Zašto Rusija poslednji put pruža ruku Nemačkoj, saznajte OVDE.
Izvor: Vostok
