Kamerun – frankofona većina protiv anglofone manjine
Sukob frankofonog i anglofonog stanovništva eskalirao je 2016. godine, kada je vlada zabranila upotrebu engleskog jezika u školama i sudovima. Advokati i učitelji su se pobunili zbog "socijalne, ekonomske i političke marginalizacije", a grupa naoružanih anglofonih separatista spalila je lokalne škole kako bi pokazala da se neće povinovati represiji vlasti.
Na ulicama Kameruna su organizovani protesti na kojima su demonstranti zahtevali secesiju i stvaranje nezavisne države Ambazonije. Vlast je oštro reagovala, pa je za nekoliko meseci u susednu Nigeriju je proterano oko 30.000 ljudi s područja Južnog Kameruna, raseljeno je više od 200.000 Kamerunaca, a na stotine njih je ubijeno.
Dok vlast navodi da je reč o gušenju građanskog rata iako je veći deo pobijenog stanovništva bio nenaoružan, separatisti tvrde da vlada sprovodi genocid, mada još ne postoje konkretni dokazi o genocidnoj nameri zvaničnika u prestonici Jaundeu.
Kamerun je bio nemačka kolonija do Prvog svetskog rata, da bi potom bio podeljen između Francuske i Britanije. Francuski deo je postao nezavisan 1960. godine, a 1961. se ujedinio s britanskim delom, čije stanovništvo danas čini jednu petinu od 25 miliona stanovnika te zemlje.
Anglofonim Kameruncima tada je ponuđen referendum na kojem je trebalo da biraju da li će postati deo Kameruna ili susedne Nigerije. Izabrali su Kamerun, ali samo pod uslovom federalnog uređenja države. Taj dogovor, međutim, nikada nije zaživeo, a u narednim decenijama zaoštravale su se identitetske i jezičke različitosti.
Poseban problem za anglofone bilo je jačanje frankofone vlasti, koja je uživala podršku Francuske. Prijateljstvo traje do danas, a savezništvo ima i jaku ekonomsku potporu. Naime, brojne francuske kompanije tesno sarađuju s vlastima u Kamerunu, a Francuska je treći uvoznik sirove nafte iz te države.
Treba imati na umu da se glavna nalazišta sirove nafte, drva i poljoprivrednih proizvoda, nalaze, slučajno ili ne, u južnom anglofonom delu države koje eksploatiše vlada Kameruna, pa stanovnici tog regiona smtaraju da je to pravi razlog državne represije. Više od 60 odsto kamerunskog BDP-a dolazi iz Ambazonije.
Savet bezbednosti UN prvi put je održao sastanak o humanitarnoj krizi u Kamerunu u maju prošle godine. Uprkos pozivu generalnog sekretara na hitno primirje, borbe su nastavljene. Sukob sa anglofonskom manjinom samo je jedan u nizu koji pogađaju Kamerun od 1960. Vlada ove države ratuje i protiv Islamske države i Boko harama. Kamerun se godinama borio za teritorijalni suverenitet poluostrava Bakaši koji se nalazi na granici s Nigerijom. Sukob je rešen presudom Međunarodnog suda pravde 2002. godine u korist Kameruna.
Južni Sudan – zemlja prebogata naftom na ivici kolapsa
Najmlađa i najsiromašnija država Afrike, Južni Sudan, žarište je oružanih sukoba od 2013. godine. Neposredni povod za izbijanje građanskog rata bila je borba za političku moć između predsednika Salve Kira Majardita, koji je pripadnik naroda Dinka, i njegovog bivšeg zamenika Rika Mačara, iz naroda Nuer. U još jednom sukobu daleko od očiju javnosti, za sedam godina život je izgubilo više od 400.000 ljudi, a skoro četiri miliona je interno raseljeno ili izbeglo u susedne zemlje.
Država veličine Francuske, bez ijednog kilometra asfaltnog puta izvan prestonice, politički je nestabilna od sticanja nezavisnosti juna 2011. godine zbog endemskog siromaštva, ali i istorijskog rivaliteta najbrojnijih plemena. Predsednik Salva Kir Majardit je pripadnik većinskog plemena Dinka, dok je otpušteni Rik Mačar iz plemena Nuer.
Posle pritiska međunarodne zajednice, Kir i Mačar su potpisali sporazum o prekidu vatre. Mačar je vraćen na funkciju potpredsednika, međutim, izveštaji s terena pokazuju da se sporazum ne poštuje i da sukob i dalje traje.
Sa donedavnom maticom Sudanom, mlada država ima najdužu nedefinisanu granicu u Africi i rovite odnose zbog odlučnih teritorijalnih aspiracija DŽube i Kartuma prema pojedinim naftom i vodom bogatim pograničnim regionima. Po naftnom potencijalu, Južni Sudan je treća država u Africi, odmah iza Nigerije i Angole. Danas je glavni uvoznik nafte iz Južnog Sudana Kina, što svakako omogućava najmnogoljudnijoj zemlji na svetu indirektni utucaj na politički razvoj u zemlji. Kina je među prvima priznala Južni Sudan, gde ima oko 2.600 pripadnika mirovnih snaga i više od 100 preduzeća i investitora.
Zaboravljeni Darfur
Ni posle sedamnaest godina od izbijanja humanitarne krize u Darfuru, jedan od najsiromašnijih regiona u svetu nema mira. Mada je posle trideset godina i velikih demonstracija u aprilu 2019. godine, vojnim pučem svrgnut sudanski predsednik Omar el Bašir, čini se da nova vlada koji predvodi general Ahmed Avad nije uspostavila dobre odnose sa stanovništvom Darfura. U avgustu ove godine predstavnici Pokreta za pravdu i jednakost i Front za oslobođenje Darfura potpisali su s liderima iz Kartuma sporazum o primirju.
Dok pobunjenici žele pravdu za zločine počinjene u Darfuru, na terenu svakodnevno odjekuju pucnji, a humanitarnih snaga je sve manje. Prepreka miru i primeni sporazuma je nagli porast takozvanih "plemenskih sukoba", zbog kojih su napadnuti i interno raseljeni u kampovima.
Prema podacima UN, od početka sukoba između nearapskih pobunjenika i snaga režima u zapadnoj oblasti Darfur 2003. godine, ubijeno je najmanje 300.000 ljudi, a više od milion Sudanaca je moralo da napusti svoje domove.
Čak ni angažovanje poznatih holivudskih zvezda poput američkog glumca DŽordža Klunija, nije uspelo da skrene veću pažnju svetske javnosti na jednu od najvećih humanitarnih katastrofa 21. veka.
Kašmir – između dve nuklearne sile
U avgustu prošle godine indijska vlada opozvala je deo ustava koji Kašmiru omogućuje specijalni status. Član 370 je specifičan zato što garantuje autonomiju za državu čije većinsko stanovništvo čine muslimani. Ohrabren osvajanjem drugog mandata, indijski premijer Naredna Modi naredio je reviziju ustavnog člana, bez konsultacija s vlastima u Kašmiru. Ta oblast, koja je i danas jedna od najmilitarizovanijih zona na svetu, glavna je tačka sukoba između Indije i Pakistana već duže od šest decenija.
NJu Delhi je tvrdio da će njegov hrabri potez omogućiti regionu DŽamu i Kašmiru mir i razvoj. Godinu dana kasnije, posle nekoliko pokušaja gušenja pobune, situacija na terenu se pogoršala, a tenzije s Pakistanom rastu. Posebnu zabrinutost zadaje činjenica da je sve više mladih iz Kašmira pristupilo pakistinaskim militantima.
Od međunarodne zajednice očekuje se da utiče na zvanični NJu Delhi da se Kašmiru povrati državnost koju mu je garantovao ustav Indije, oslobodi političke zatvorenike i okonča zloupotrebu civila. S druge strane, Islamabad bi trebalo da prestane da pruža podršku džihadistima. Poslednje primirje sklopljeno je 2003. godine, ali je njegova primena poslednjih godinu dana na klimavim nogama. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su Indija i Pakistan nuklearne sile od 1947. godine. Oko Kašmira su vodile više ratova.
Meksiko – nesagledive posledice rata protiv narko-kartela
Meksičke vlasti vode borbu protiv narko-kartela više od dve decenije, ali bez ili sa vrlo malo uspeha. Hiljade Meksikanaca, uključujući političare, studente i novinare, umiru svakog dana. Samo prošle godine u ratu nemoćne države protiv narko-kartela i međusobnim obračunima kriminalnih organizacija ubijeno je više od 35.000 ljudi, što je za 15 odsto više nego u prethodnoj godini, koja je bila rekordna. Prema zvaničnim podacima meksičke vlade, dnevno strada devedesetoro ljudi.
Zastrašujići prizori obezglavljenih tela ili izmučenih ljudi koji vise na nadvožnjacima i mostovima postali su uobičajna slika međusobne osvete narko-kartela. Osim za lokalne medije, u svetu to više nije ni vest.
U borbi s vetrenjačama, meksička vlada sarađuje s američkom administracijom, koja je uložila milijarde dolara u modernizaciju meksičkih bezbednosnih snaga i reformu pravosuđa. Uprkos naporima da spreče trgovinu, Amerikanci potroše godišnje 150 milijardi dolara na herion, metamfetamine, kokain i druge opojne droge, koje dolaze iz Meksika.
Čak 80 odsto kokaina na američkim ulicama potiče iz Meksika. U decembru 2018. godine, američki predsednik Donald Tramp obajvio je novi program pomoći Meksiku od četiri milijarde dolara kako bi sprečio ilegalne migracije i trgovinu drogom.
Prevlast među kartelima godinama ima "Sinaloa kartel", ali je posle hapšenja i izručenja Hoakina Guzmana, poznatijeg kao "El Čapo", najuticajniji narko-kartel "Halisko nju dženerejšn", koji se odvojio od "Sinaloe".
Širenje trgovinske mreže drogom omogućilo je narko-kartelima da u svakom trenutku imaju potplaćene sudije, policajce, političare i druge zvaničnike koji ubiraju profit od prodaje droge vredan desetine milijardi dolara godišnje.
U ratu rivalskih bandi, u Meksiku je od 2013. godine stradalo 120.000 ljudi, dok se još 27.000 vode kao nestali. Meksički predsednik Andres Lopez Obrador naredio je novim specijalnim jedinicama – Nacionalnoj gardi – da se obračuna sa kartelima. Ali to i dalje ne utiče na visok stepen ubistava u Meksiku – u prvih tri meseca 2019. ta stopa se povećala za 9,6 odsto, pokazuju zvanični podaci.
Kako je odbijen napad azerbejdžanskih specijalaca, pogledajte OVDE.
Izvor: RTS
