Artemiski sporazum, predložen u maju da postavi granice za sve veći broj zemalja željnih da polažu pravo na jedini Zemljin satelit, zvanično je predstavljen u utorak. Pored SAD-a, zemlje potpisnice su Australija, Kanada, Japan, Italija, Velika Britanija, Luksemburg, Ujedinjeni Arapski Emirati i Japan.
Podnaslovljen kao „Principi saradnje u civilnom istraživanju i korišćenju Meseca, Marsa, kometa i asteroida u miroljubive svrhe“, dokument od 18 stranica je u suprotnosti sa Sporazumom o otvorenom kosmosu, koji sprečava bilo koju zemlju da ima pretenzije na nebeska tela.
Sporazum pažljivo izbegava bilo kakvo pozivanje na novu kosmičku strategiju Trampove administracije i Kosmičkih snaga, zvanično oformljenih u decembru sa navedenim ciljem zaštite američkih interesa u kosmosu - „novom svetskom području rata“, po rečima Trampa. Umesto toga, Artemiski sporazum je opisan kao sredstvo za obezbeđivanje „održivog ljudskog istraživanja Sunčevog sistema“.
"Ono što pokušavamo je da uspostavimo norme ponašanja sa kojima se svaka nacija može složiti", rekao je šef NASA-e DŽim Brajdenštajn novinarima.
Potpisnici se slažu da će deliti sve naučne informacije do kojih dođu iz svog rada na Mesecu "na bazi dobre volje" i obavezuju se da će spasiti osoblje u nevolji iz drugih zemalja potpisnica. Jedna klauzula koja će sigurno stvoriti hrpe teorija zavere uključuje dogovor da se „unapred koordiniše“ u vezi sa javnim objavljivanjem informacija o onome što je bilo koja zemlja otkrila na Mesecu - iako se čini da su „operacije privatnog sektora“ izuzete od ovog zahteva.
Treba sačuvati "nasleđe iz kosmičkog prostora", bilo da su to tragovi astronauta Apola ili hipotetički srušeni vanzemaljski brodovi. Potpisnici se takođe obavezuju da će obavestiti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija pre nego što počnu sa eksploatacijom resursa, mada nije jasno kako će se ovo sprovoditi. Svaka zemlja se obavezuje da će izbeći sukob sa drugima. „Sigurnosne zone“ mogu se proglasiti da obuhvataju eksploataciju resursa ili druge operacije.
Slučajni čitalac mogao bi smatrati potpisnike sporazuma neobičnom mešavinom, s obzirom na to koliko je malo zemalja koje su mu se pridružile zapravo spustilo letelicu, a kamoli ljudsko biće na Mesec. A duga senka koju su bacile one nacije odsutne iz sporazuma koje su zapravo ostavile svoj trag u mesečevoj prašini postavlja još više pitanja. Na kraju, nisu SAD, već Kina, prošle godine prvi put istražile tamnu stranu Meseca. SAD se i već dugo oslanjaju na rusku raketnu energiju za pristup Međunarodnoj kosmičkoj stanici - američki kosmonauti nisu poleteli sa američkog tla od 2011. godine do ovig maja, kada je "Spejs iks" milijardera Ilona Maska uspešno poslao dva kosmonauta na MKS.
Iako je NASA u utorak uveravala novinare da će se još mnogo zemalja pridružiti Artemiskom sporazumu pre kraja godine, šef ruskog kosmičkog programa "Roskosmos", Dmitrij Rogozin ponovio je svoju zabrinutost ranije ove nedelje, nazivajući program Artemis „previše orijentisan na SAD“ da bi se Rusija mogla ukrcati. Prethodno je opisao projekat kao lunarnu „invaziju“ i više puta je izrazio prezir prema politizaciji Vašingtona, odnosno satelita Zemlje koji ne bi trebalo da pripada bilo kome prema Sporazum o kosmosu iz 1967. godine.
Rogozin je američku dominaciju nad projektom Artemis uporedio sa NATO-om, opisujući je kao „tamo je u središtu Amerika, a svi ostali moraju da pomažu i plaćaju“, sugerišući da Rusija nije zainteresovana za davanje svog kredibiliteta takvom sujetnom projektu. Čak je to uporedio sa američkim pokušajem osvajanja Bliskog istoka zbog uključivanja zalivskih zemalja u ovu nebesku „koaliciju voljnih“, dok je Rusija, naizgled, izvan domašaja.
Ali dok je Rusija počasni gost na mesečevom banketu zahvaljujući i Sputnjiku i dugom oslanjanju SAD-a na raketnu moć Moskve da američke kosmonaute dovede u stratosferu, Kina vodi još veću borbu da izbori svoj put u Mesečev klub, što nema veze s roverom Jutu-2 koji je nedavno postao prvi objekat koji je prešao površinu tamne strane Meseca.
Brajednštajn, šef NASA-e je nagovestio da će uključivanje Kine u sporazume zahtevati zakonsku reviziju. "U ovom trenutku to jednostavno nije u opciji i mi u NASA-i uvek ćemo se pridržavati zakona", rekao je on novinarima.
Uprkos američkoj prirodi Artemiskog sporazuma, Sporazum o kosmosu zabranjuje bilo kojoj zemlji da polaže pravo na bilo koje nebesko telo, uključujući Mesec. Međutim, to ne sprečava nacije da izvlače resurse iz tih tela, što je aktivnost prema Artemiskom sporazumu koja jasno pokazuje da su više zemalja nestrpljive da to započnu.
Međutim, potpisnici Artemiskog sporazuma, koji se nadaju da će po modelu MKS-a izgraditi stanicu koja kruži oko Meseca, mogli bi imati konkurenciju u bliskoj budućnosti. Rusija i Kina objavile su u julu da su zainteresovane za zajedničku izgradnju sopstvene baze za istraživanje Meseca, mada je ideja još uvek u povojima.
Kako su ruski avioni gađali turske plaćenike, pogledajte OVDE.
Izvor: Vostok
