Piše: Boško Ćirković Škabo
Ima već tri nedelje kako me je dobri komšija Filip Gajić ponudio ulogom. Znam čoveka, stvara u ulici u kojoj živim. Iskusan, vredan, kreativan i pristojan borac. Režiser, glumac, scenarista, romanopisac...što bi Ričard Metison kratko i tačno rekao: Legenda. A ja ga, intravertan i inertan kakav sam, ne bih ni upoznao da me nije pozvao da prošlog leta otvorim(o) „Zmajske sinove“- festival sastavljen od predstava urađenih po nekim od naših najdivnijih epskih pesama. Novi je poziv kao osimišljen da se ispravi propust, koji su mojim neangažovanjem napravili auori „Nemanjića“. Uloga za koju se (ne)svesno spremam već skoro deset godina? Scenario je promptno stigao na mejl i poslednja sumnja je otklonjena. Tematika, stil, poruka, lokacija, momenat, povod... Što pišu mladi po jutjubu: kad je Filip rekao da bi mu bilo drago da saradnjom na filmu ostavimo dorćolski pečat #ajfeltdet. Najlepši aspekt za mene, čoveka prohujalih vremena, je što od starta osećam da je ceo poduhvat, uprkos i zahvaljujući nedostatku sredstava, vođen kristalno jasnom idejom i vizijom a potpuno otvoren za usputnu kreaciju. Priča o jednostavnijim i topijim vremenima, planirana da se makar uradi na jednostavniji i topliji način, ako ne i da nadu povratka jednostavnijih i toplijih vremena. Mada je, već od jutrošnjeg starta, jasno da neće baš biti ni toplo, ni jednostavno...
Očekivano sam se probudio pre četiri. Isključio sam alarm, da ne uznemiravam nepotrebno ukućane. Znao sam da sinoć niko nije izveo kuce, pa je fokus bio na njihovim fiziološkim potrebama...kako ne bi bio na ribanju podova. No, Maša je odlučila da moju debitantsku rolu podrži svojim debitantskim teranjem. Zora je obogaćena simultanim lovom na najmanje kišovite segmente ulice i prekidanjem pokušaja amaterskog interrejšl enimal pablik porna, sa ciljem što bezbolnijeg velikog i malog olakšavanja sva tri čudovišta. Hranjenje, pranje kose, pripremanje opreme i garderobe, još jedna šetnja po kiši po doručak za ukućane... i eto već vremena planiranog da se krene skrooooooooz na kraj ćošak duge ulice, do lokacije snimanja...
Kako se izvodi snimanje filma u eksterijeru kad pljušti? Tako što se odloži do prestanka pljuska i pređe na scene u enterijeru. Proveo sam celo prepodne i dobar deo ranog popodneva između jave (preterano revnosnog preuzimanja kućnih zadataka i šetnji-navabki) i bunila (koje je dovelo do: 1) podsećanja da se upravo zbog redovnosti ovakvih pretumbacija užasavam snimanja i iskreno divim filmskim radnicima i 2) koncepta ovog teksta). Koji je mentol smislio izraz „pasje vreme“ za sive slinave dane? Gledam svo troje drugara: čovek kandžijom da ih tera napolje. Tru Slav dogz - čuvari ognjišta i iskreni obožavaoci toplote istog. Branioci hedonisti. A u misli naviru: sumorno realne atmosfere drevnih BiBiSijevih serija, Vikinzi i relativno sveže priče drugara po Torontu i Berlinu. Surova klima kao uzrok problema, surova rešenja kao osnov formiranja karaktera. Surovo efikasni brojevima merljivi sistem vrednosti, (vojnom) silom pretpostavljen na sve četiri strane sveta kao napredan. Protestantski kijamet kao idealna radna amosfera osvajača mazohista.„Abrakadabra“ i sve je kako treba! Nije baš plus dvadeset-na-trideset, ipak je sredina oktobra. Ali dovoljno je suvo za bijelodugmoliku grupnu scenu i, verujem, uvod u nešto zaista legendarno...
Gospodi, pomiluj. Zašto? Doćićete i videćete. I, ako vam bude makar malo kao ekipi danas, baš ćete uživati.
Moskva se sprema za prekid svih odnosa sa Briselom. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
