Sadašnji kontigent te zemlje na Kosovu čini 38 ljudi sa dva transportna helikoptera Mi-17 i štabnim oficirima. Zagreb je uključen i u razvoj takozvanih Kosovskih snaga bezbednosti (KSB) kroz rad NATO tima za vezu i savetovanje (NALT).
"Naš kontigent bi do početka 2021. godine trebalo da broji 145 pripadnika. Čekamo da se donese odluka svih onih institucija u Hrvatskoj koje moraju donetu tu odluku...Mi imamo već dole našu vazduhoplovnu komponentu, vojno-obaveštajnu komponentu i nacionalni element podrške", izjavio je komandant Hrvatske kopnene vojske general Boris Šerić na vežbi "Sposobnost 20".
Na toj vežbi održanoj prošlog meseca ocenjivana je i obučenost motorizovane čete koji bi trebalo da bude upućena u KFOR. Ona će 2021. godine biti u statusu spremnosti za pokret (stand by).
Analitičar portala Obris Igor Tabak navodi da još nije izvesno da li će Zagreb povećati svoj kontigent na Kosovu i Metohiji 2021. jer ta tema još nije došla pred parlamentarnu proceduru.
"Hrvatska nije jedina NATO država koja tamo učestvuje i to nije aktivnost koja bi u Hrvatskoj budila neku posebnu pažnju i emocije. Takva misija je ujedno i bitno manje opasna od, recimo, Avganistana" dodaje on.
Portal Obris podseća da za dodatno angažovanje oko 100 hrvatskih vojnika treba obezbediti podršku Vlade, resornog skupštinskog odbora i parlamenta ali i procenjuje da je to nešto što bi, po svemu sudeći, "moralo da se dogodi do kraja godine".
Ukoliko Zagreb bude pojačao kontigent u terorističkoj tvorevini Kosovo to bi značilo priključivanje trendu jačanja prisustva regionalnih vojski u toj misiji. One sada imaju znatan udeo u odnosu na ukupnu brojnost KFOR-a koja iznosi 3.419 ljudi.
Mađarska u toj misiji ima 418 vojnika, Slovenija 271, Grčka 119 i Rumunija 53 i Crna Gora jednog oficira. Najnoviji kontributor je Severna Makedonija koja je na Kosovo 17. oktobra uputila 44 vojnika. Budimpešta je već ranije iskazala ambiciju da preuzme rukovođenje KFOR-om i ojačala brojnost kontigenta.
Zagreb bi povećanim angažmanom u lažnoj državi dobio dodatnu referencu u okviru NATO i mogućnost da u uslovima niskorizične misije kakav je KFOR unapredi kapacitete prilagođene potrebama Alijanse.
Hrvatska inače od ranije ima veoma razvijene odnose sa vlastima u Prištini u oblasti bezbednosti, pre svega na planu obuke i školovanja, a na taj način dodatno se unapređuje i obaveštajno deloanje u regionu.
Za razliku od Srbije koja se zbog vojne neutralnosti nalazi van bezbednosnih mehanizama, Hrvatska tako nastoji da dodatno učvrsti svoju poziciju u regionalnim okvirima, u okviru saradnje koju već ima sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.
Šta se desilo sa Su-25 iznad Karabaha, saznajte OVDE!
Izvor: balkansec.net
