O situaciji u Nagorno-Karabahu

Lavrov je izrazio uverenje da je moguće političko rešavanje u nepriznatoj Nagorno-Karabaškoj republici i da bi trebalo da ide paralelno sa sprovođenjem sporazuma na terenu.

"Naravno, moguće je političko rešenje. Predlozi koje su kopredsedavajući (OEBS-ove grupe iz Minska) razradili i nastavljaju da rade, ostaju na pregovaračkom stolu", rekao je ministar.

Precizirao je da je sadržaj ovih predloga poznat - „to je postepeno oslobađanje regiona oko Karabaha, uz poštovanje bezbednosnih garancija Karabaha, pre utvrđivanja konačnog statusa Karabaha i pouzdane veze između Jermenije i Karabaha“.

Lavrov je rekao da je već obavestio Baku i Jerevan o potrebi sastanaka između ministarstava odbrane kako bi razvili mehanizme za verifikaciju primirja.

"Naša glavna poruka je da je ipak neophodno odmah se sastati na vojnom nivou i dogovoriti sam mehanizam za nadgledanje prekida vatre, koji se pominje u našem dokumentu i o kom niko nije ni počeo da razgovara. Potvrdio sam odgovarajuće signale pre samo pola sata kada me je pozvao ministar spoljnih poslova Azerbejdžana. Isti signal šaljemo i jermenskim kolegama“, primetio je ministar spoljnih poslova.

Kontakti sa Putinom tokom razgovora o Nagorno-Karabahu

Lavrov je rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao sa njim dva puta noću tokom razgovora ministara spoljnih poslova Rusije, Jermenije i Azerbejdžana o situaciji u Karabahu, koji su održani u Moskvi od 9. do 10. oktobra.

"Prvo su, naravno, pregovori bili između nas. Ali dodaću da je u odlučujućem trenutku predsednik dao svoj doprinos, jer je kontrolisao naše noćne razgovore, a negde duboko u noći razgovarali smo s njim dva puta. Pozvao je i Sergej Šojgu“, rekao je Lavrov.

O stavu Ankare o sukobu u Karabahu

Šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova potvrdio je neslaganje Moskve sa stavom Turske o sukobu u Nagorno-Karabahu.

„Ne slažemo se sa stavom koji je Turska izrazila i izrazio azerbejdžanski predsednik Alijev o mogućnosti vojnog rešenja sukoba u Karabahu. Nažalost, Turska je potvrdila da će podržati sve akcije koje Azerbejdžan preduzme. Još uvek branimo svoje stanovište da mirno rešenje nije samo moguće, već ostaje jedini način. Ako u Karabahu ne postoji dugoročni politički sporazum, vojne odluke na zemlji neće biti održive. U to sam siguran", rekao je Lavrov.

O Aja Sofiji

Govoreći o priznanju turskih vlasti Aja Sofije u Istanbulu kao džamije, ministar je primetio da Moskva priznaje pravo Ankare da odredi parametre za upotrebu hrama, ali uvek vodeći računa o statusu objekta koji je uvršten na UNESKO-vu listu svetske baštine.

"Naše turske kolege pružile su nam uveravanja da će sve što se tiče pravoslavne kulture ostati otvoreno za pristup posetiocima, turistima, hodočasnicima. Da vidimo kako će se to primeniti u praksi, jer relevantne tehničke mere još nisu završene", rekao je Lavrov.

Tursko državno veće je 10. jula ukinulo odluku iz 1934. godine o pretvaranju Aja Sofije u muzej. Odmah nakon toga, turski predsednik Tajip Erdogan najavio je potpisivanje dokumenta o početku tamošnjih islamskih službi.

O odnosima Rusije i Evropske unije

Prema Lavrovu, dobri odnosi Rusije i Evropske unije verovatno neće biti u bliskoj budućnosti, ali Moskva je spremna da ih nastavi na ravnopravnoj osnovi.

"Ekonomski interesi moraju biti očuvani. Ekonomski operateri moraju sami odlučiti šta je za njih isplativo. Ali trčanje i ponižavanje je ispod našeg dostojanstva. Rečeno nam je da nismo odrasli kao geopolitički partner Evropske unije, što je nedavno saopštila Ursula von der Lejen. Što se tiče razumnih odnosa ... Sve što se tiče uma, sada je, na žalost, predmet analize na drugoj strani našeg dijaloga i zaista se nadam da će tamo um prevladati. Mi to ne vidimo“, objasnio je ministar.

O zapadnim sankcijama protiv Rusije

„Vreme je da prestanemo i mi već prestajemo da osuđujemo po procenama koje nam daje kolektivni Zapad ili pojedine zapadne zemlje. Imamo Ustav, odvojene vlasti i ruski narod, koji odlučuje sve", rekao je Lavrov.

On je rekao da će Rusija u svakom slučaju recipročno odgovoriti na moguće antiruske sankcije Evropske unije zbog situacije sa blogerom Aleksejem Navaljnim.

"Nemci neće pružiti nikakve činjenice, uprkos svim međunarodno-pravnim obavezama. Odgovaramo recipročno - da, ovo je diplomatska praksa i diplomatski odgovor", objasnio je ministar.

O situaciji oko „trovanja“ Navaljnog

Odgovarajući na pitanje novinara o tome zašto u Rusiji nije pokrenut krivični postupak o „trovanju“ Navaljnog, ministar je primetio da se takvi slučajevi pokreću na osnovu činjenica koje omogućavaju sumnju u zločin, ali da ne postoje tačno utvrđene činjenice.

"Insistiraćemo na tome da naše nemačke kolege poštuju svoje međunarodne pravne obaveze proistekle iz Konvencije o pravnoj pomoći iz 1959. godine i njenih protokola. Ne tako davno čuli smo frazu sa usana zvaničnika da imamo podatke, da Cija sarađuje sa Navaljnim. Odmah je određeni Navaljnijev advokat zatražio da se dokažu proširene informacije. A kada tražimo da dokažemo postojanje kriminalne strukture u onome što se dogodilo Navaljnom, kada tražimo od Nemaca da pokažu šta su pronašli u njegovim analizama, kaže nam se: " Zar nam ne verujete? “A takođe nam kažu:„ Ali mi vam to ne možemo reći, jer pacijent mora dati pristanak, ali ga ne daje“, primetio je Lavrov.

Belorusija

Lavrov je primetio da Rusija podržava ustavnu reformu u Belorusiji i smatra je dobrom prilikom za započinjanje nacionalnog dijaloga, koji bi obuhvatio sve političke snage zemlje.

„Uveren sam da mi se čini da je naša linija podrške ustavnoj reformi, koju je prvi predložio predsednik Lukašenko, što vidimo kao dobar razlog, dobra prilika za započinjanje istinski nacionalnog dijaloga, koji bi uključivao sve političke snage zemlje i sada je ova linija najoptimalnija“, rekao je šef Ministarstva spoljnih poslova.

O predsedničkim izborima u SAD: „Amerika nas ne voli“

Na pitanje čija bi pobeda na predstojećim američkim predsedničkim izborima bila bolja za Rusiju - aktuelni šef države Donald Tramp ili kandidat Demokratske stranke DŽo Bajden, Lavrov je prvo odgovorio šalom.

„Mislim da je Semjen Slepakov duboko proniknuo u svoje razumevanje teme kada je napisao tekst koji počinje rečima„ Amerika nas ne voli “, našalio se ministar izrazivši mišljenje da će, bez obzira na ishod američkih izbora, Rusija u svakom slučaju biti optužena za mešanje.

Odgovarajući na suštinu pitanja, Lavrov je primetio da je principijelni stav da će Moskva sarađivati sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država kojeg izabere američki narod.

"Putin je rekao da ćemo sarađivati sa tim predsednikom, sa administracijom koja će dobiti podršku američkog naroda. Ovde ne treba ništa da menjamo. Druga stvar je da se slažem sa vama, da to nije važno, a verovatno će kriviti gubitnička strana, jer obe stranke - i republikanska i demokratska - već saopštavaju da Rusi žele da dovedu svog rivala na vlast. Ali u još jednu stvar možete biti sigurni - da se situacija u našim odnosima neće dramatično promeniti. To su nijanse u jednom ili drugom smeru“, dodao je ministar.

O izgledima sporazuma START-3

Prema rečima ministra spoljnih poslova, saopštenja Sjedinjenih Američkih Država o postizanju sporazuma sa Rusijom o Sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju (START-3) nisu tačne.

„Amerikanci su, po mom mišljenju, daleko od diplomatskih metoda, otvoreno kažu da Rusija „mora da nam pomogne da kaznimo Kinu, primoramo Kinu da se razoruža ili zamrzne naoružanje". Oni besramno špekulišu. To je nečasno“, rekao je ministar.

O glasanju za izbacivanje Turske iz NATO pakta pročitajte OVDE.

Izvor: Vostok