Piše: Stevan Gajić
Ratovi su se nekako bili primirili u vreme korone, ali je sukob u Nagorno Karabahu između Jermena i Azera, potpomognut i potpaljen Turskom, označio kraj vojnog „lokdauna“ u svetu.
Istovremeno su učestali izveštaji da se u Americi zahvaćenoj nemirima građani sve više naoružavaju, dok su sve brojnije, ideološki šarolike do zuba naoružane milicije, garantovane drugim amandmanom Ustava SAD. Tek treba videti na šta će izaći predsednički izbori 3. novembra 2020. i možda još neizvesniji postizborni period. Kineski predsednik Si Đinping, pak, poručio je vojsci da bude „u stanju visoke pripravnosti“ i da ulože „svu svoju energiju u pripremu za rat“, ne precizirajući protiv koga, ali nije teško pretpostaviti. Dotle je „sultan“ Redžep Tajip Erdogan očito odlučio, posle provokacije sa Aja Sofijom, da nema više vremena za čekanje i da je kucnuo čas da se neosmanski san materijalizuje za njegovog vakta.
Neposredno posle simbolički jakog događaja pretvaranja negdašnje konstantinopoljske Justinijanove patrijaršijske pravoslavne saborne crkve u džamiju, desila se neviđena eksplozija u Bejrutu za koju i dalje nije jasno (barem ne zvanično) šta se dogodilo. Ekolozi nisu pokazali preterano interesovanje za veliki šumski požar u sirijskoj provinciji Latakija, ali je Sveta zemlja u svakom slučaju upaljena i ta vatra može biti još mnogo veća i mogla bi da se proširi neslućeno daleko. Nadati se da neće, ali ništa ne govori da je smirivanje na pomolu.
Usred ovoga jedan drugi front, verovatno ne manje važan, kao da je na trenutak zaboravljen. Da li ga možemo nazvati duhovnim frontom ili njegovom materijalizacijom, pitanje je za duhovnike. U svakom slučaju, pandemija virusa korona nije omela kanonske sukobe i pokušaje mešetarenja trećih strana u odnose pravoslavnih.
Ovo se posebno odnosi na kanonski prostor Srpske pravoslavne crkve. Posle veličanstvene pobede Crkve nad tiranskim i anticrkvenim režimom u Crnoj Gori, odmah su se pojavila nova žarišta. Albanski mediji na Kosovu započeli su kampanju proglašavanja srpske duhovne i istorijske baštine za sopstvenu, iz čega se lako može naslutiti kakav bi scenario usledio ukoliko bi Srbija, ne daj Bože, priznala svoju pokrajinu kao zasebnu državu (pod uslovom da dobije „nešto“ kako poručuje njen predsednik). Ne treba zaboraviti da sada marginalna ideja „Hrvatske pravoslavne crkve“, tvorevine ustaške NDH, i dalje postoji u nekim glavama. Dovoljno je pogledati pojedine epizode emisije „Bujica“ Velimira Bujaneca na zagrebačkoj televiziji Z1 koje redovno emituje još nekoliko televizija u Hrvatskoj, ali i u BiH, Australiji i Nemačkoj. Iako autor „Bujice“ deluje smešno i podseća na Barnija Kamenka, ideje koje se tamo mogu čuti, posebno u vezi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, nisu ni najmanje naivne.
Crkva je na udaru i u Vardarskoj, odnedavno Severnoj Makedoniji, u kojoj se vlasti ozbiljno nadaju da bi im Fanar mogao udeliti tomos o autokefalnosti nekanonske „Makedonske pravoslavne crkve“ (MPC) poput onoga koji je vaseljenski patrijarh Vartolomej – suprotno kanonima, a sve pozivajući se na njih – podario Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (UPC), izuzevši je iz kanonskog prostora Ruske pravoslavne crkve (RPC). I tu je suština problema, jer je tomos dat ukrajinskim raskolnicima proizveo haos u pravoslavnom svetu i otključao potencijalno mnogo novih problema, beskonačne podele odnosno svojevrsnu protestantizaciju pravoslavnih crkava. Ukoliko bi praksa nekanonske dodele tomosa bila nastavljena, može se dogoditi još ozbiljniji raskol.
Ovo je Ruska crkva već notirala i 26. septembra je mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije RPC, dao skopskim raskolnicima do znanja da nije preporučljivo da idu putem Ukrajinaca.
Srpska javnost nije poklonila gotovo nikakvu pažnju učestalim moljakanjima najviših skopskih zvaničnika patrijarhu Vartolomeju da tzv. MPC dodeli tomos o autokefalnosti, po ugledu na akt uručen ukrajinskim raskolnicima početkom januara 2019. godine, što je RPC opisala kao puki „rezultat neumornih političkih i ličnih ambicija“, čime su „prekršeni kanoni i zato nema kanonsku težinu“. Istovremeno je izvor blizak Kremlju ocenio da je to „novi korak ka uništavanju jedinstva pravoslavlja, čije će posledice biti katastrofalne, pre svega po Ukrajinu i njen narod“.
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je u pismu Vartolomeju prošlog meseca zatražio priznanje autokefalnosti nepriznate MPC, a samo dva dana pre Zaeva isto je učinio i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski. On je Vartolomeju preporučio da iskoristi svoje „apelaciono pravo“ i pošalje toliko željeni tomos u Skoplje. Zaev se i u maju 2018. obratio istoj adresi, sa istim zahtevom, što je i tada u Beogradu propraćeno s veoma malo pažnje. Dosad su sve ove molbe bile uzaludne, a videćemo da li će Fanar i ubuduće biti neumoljiv.
Mora se priznati da je Vaseljenska patrijaršija u slučaju Crne Gore, gde je Srpska crkva takođe bila na udaru, odbila raskolnike. Makedonija može biti složeniji slučaj, ali se čini da raskolnicima okolnosti ipak ne idu na ruku. Pored kanonskih prepreka (koje za Fanar ipak nisu potpuno nepremostive, kao što je pokazao slučaj UPC), i očitog pomanjkanja interesa vaseljenskog Sinoda da posle Ruske potpuno poremeti odnose i sa Srpskom crkvom, veliki problem za skopske raskolnike je i to što Grčka crkva nipošto ne pristaje na naziv „makedonska“, a Vartolomej je – Grk, kao i ceo Sinod Vaseljenske patrijaršije.
Uz sve ove ozbiljna, zapravo zabrinjavajuća zbivanja tokom upornih pokušaja raskolnika da steknu „kanonsku“ autokefalnost, bilo je čak i komičnih epizoda, za šta je najzaslužniji Zaev. Doduše uz pomoć ruskog komičarskog para Vladimir Kuznjecov i Aleksej Stoljarov (poznatih kao Vovan i Leksus) s kojima je 2018. i 2019. u više telefonskih razgovora razmotrio niz političkih tema, uveren da priča s tadašnjim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
U razgovoru 20. aprila 2019. „Porošenko“ objašnjava Zaevu da je, uz lobiranje moćnih prijatelja, naročito iz Stejt dipartmenta, patrijarhu Vartolomeju za dobijanje tomosa o autokefalnosti dao i „malu donaciju“ od 150.000 evra, u kešu, savetujući Zaeva da postupi na isti način, što Zaev prihvata sa oduševljenjem. „Porošenko“ značajno dodaje da će za Zaeva cena tomosa biti niža, „sa popustom“, preciznije 100.000 evra, i predlaže mu da zajedno posete Vartolomeja i predaju mu toliko novca u gotovini. Zaev, kako se čuje na snimku, ozareno uzvraća: „Odlično, odlično. To je super“. Zaev je čini se taman pomislio da je napravio dobru „kombinaciju“, da upotrebim izraz predsednika vlade njegovog severnog suseda, ali prankeri su mu pomrsili račune objavom snimaka.
Koren svih ovih problema svakako jeste presedan napravljen u Ukrajini. O tome koliko su povezani problemi RPC u Ukrajini s problemima SPC (da se ne zaboravi: i jedno i drugo je nataloženo nasleđem decenija komunističke vlasti) govori i to koliko su povezani neprijatelji Crkve i tamo i kod nas odnosno kako su nepogrešivo prepoznali jedni druge.
Koliko će trajati nova vlada u Srbiji, saznajte OVDE.
Izvor: Stanje stvari
