On ističe da se do kompromisa mora doći pregovorima, a da nijedna strana ne sme da uslovljava pregovore i da postavlja uslove.

Međutim, ističe da je apel Jermenije da se iz ovog procesa povuče Turska koja je, kako kaže, "ne samo stala na stranu Azerbejdžana nego je i ušla na 'velika vrata' u konflikt i na vojnom planu".

"Siguran sam da za ovaj konflikt nema vojnog rešenja. Mi smo se uvek zalagali za mirno rešenje", napominje Hovakimijan i upućuje na zajedničko saopštenje kopredsedničke trojke OEBS u kojem se obe strane pozivaju da završe vojni konflikt i da pređu za pregovarački sto.

On ističe da se Jermenija strogo se drži principa međunarodnog prava - Povelje Ujedinjenih nacija, Završnog akta iz Helsinskija, kao i okvira postavljenih od OEBS-a 2009. godine .

Upitan da li Jermenija ima neke preduslove pre nego što sedne za pregovarački sto, Hovakimijan odgovara da se do kompromisa mora doći pregovorima.

"To znači da nijedna strana ne sme da uslovljava pregovore i da postavlja uslove. Postoje okviri za rešavanje ovog pitanja koji su postavljeni još 2009. godine na Ministarskom sastanku OEBS-a, a oni su vrlo jasni. U tom okviru se nalaze i odgovori na pitanja o tom konfliktu, specifično za Nagorno-Karabah, koji se razlikuje od drugih konflikata", kaže Hovakimijan.

Prema njegovim rečima, apel, ali ne i uslov jermenske strane je da se iz ovog procesa povuče Turska, koja, kako navodi, "ne samo da je stala na stranu Azerbejdžana nego je i ušla na 'velika vrata' u konflikt i na vojnom planu".

"Turska nema šta da traži u tom regionu i nije nikakav medijator", poručuje on.

Drugi apel ambasadora je da se iz Nagorno-Karabaha potpuno izbace, kako tvrdi, "teroristi" i "ubačeni elementi".

"Oni su prisutni u Nagorno-Karabahu na strani Azerbejdžana i to treba da bude osuđeno od čitave međunarodne zajednice", ističe Hovakimijan i skreće pažnju da ispada da se Jermenija trenutno bori protiv međunarodnog terorizma na tom području braneći regionalnu bezbednost.

Ambasador kvalifikuje sukob kao "agresiju" Azerbejdžana te navodi da posredi nije konflikt Jermenije i Azerbejdžana već Nagorno-Karabaha i Azerbejdžana u kojem "Jermenija svakako podržava svoje sunarodnike u Nagorno-Karabahu".

On kaže da su na teritoriji Jermenije primećeni ubačeni dronovi, čak i na 20 kilometara od glavnog grada, Jerevana, te da su četiri drona koja su kružila Jermenijom oborena.

"Bila su bombardovana naselja na državnoj granici Jermenije i Azerbejdžana i to moramo imati u vidu. Moramo imati sveobuhvatan pristup problemu", naglašava Hovakimijan.

Na pitanje da li strepi da će se konflikt nastaviti na duži rok, on naglašava da ne želi da bilo ko u Nagorno-Karabahu gine.

"Naš premijer je već istakao da ako se pronađe mirovno rešenje ono mora da odgovara interesima i Jermenije i Azerbejdžana, ali i Nagorno-Karabaha. Mi ne želimo ni da gine druga strana jer stradaju civili i pretežno mlado stanovništvo", opominje Hovakimijan.

U pitanju je, kako objašnjava, egzistencija i opstanak jednog malog naroda.

"Nećemo dozvoliti da nakon sto godina, Turska opet izvrši genocid nad Jermenima i to mogu otvoreno da poručim. Mi to nećemo dati ni dozvoliti. Pozivam međunarodnu zajednicu da obuzda Tursku jer, sada je jasno, sve što radi Azerbejdžan, u stvari radi pod direktnom naredbom Turske, kako u vojnom tako i u političkom smislu", zaključuje nerezistentni ambasador Jermenije u Pragu zadužen i za Srbiju.

Ambasada Azerbejdžana u Beogradu: Sve akcije Azerbejdžana u okviru priznatih granica

Ambasada Azerbejdžana u Beogradu saopštila je danas da su sve akcije koje ta zemlja preduzima u okviru njenih međunarodno priznatih granica i odbacila navode da Turska učestvuje kao strana u sukobu oko Nagorno-Karabaha kao "lažne vesti", koje imaju provokativan karakter i koje širi jermenska strana.

"Sve akcije koje Azerbejdžan preduzima su u okviru sopstvenih, međunarodno priznatih granica - Karabah je Azerbejdžan!", navodi se u saopštenju ambasade.

Ambasada napominje da uloga Turske ima stabilišući karakter u regionu i da je ta zemlja pruža moralnu podršku Azerbejdžanu, ali da ne učestvuje u sukobu u bilo kakvom drugom svojstvu.

Ocenjuje da je cilj jermenske strana stvaranje "lažnih vesti" radi omalovažavanja borbene sposobnosti azerbejdžanske vojske i stvaranja utiska da se sukob rasplamsava, da se u njega uključuju treće zemlje.
To, kako navodi, predstavlja pokušaj da se privuče što više zemalja kako bi se opravdala "provokacija" jermenske strane.

Ambasada napominje i da, kako navodi, "jermenska agresija na Azerbejdžan" predstavlja grubo kršenje temeljnih normi i principa međunarodnog prava, rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 822, 853, 874 i 884 iz 1993. godine, "koje zahtevaju potpuno i bezuslovno povlačenje vojnih trupa Jermenije sa okupiranih teritorija Azerbejdžana, kao i međunarodnog humanitarnog prava, uključujući Ženevske konvencije iz 1949. i odgovarajuće Dodatne protokole".

Ambasada, takođe, navodi da se poslednjih dana u nekim stranim medijima sprovodi kampanja blaćenja, puna laži i kleveta, o tome kako su navodno militanti iz Sirije raspoređeni u Azerbejdžan i tvrdi da Jermenija stoji iza tih navoda.

"Cilj ove klevetničke kampanje je pokušaj kompenzovanja negativnog međunarodnog javnog mnjenja, kreiranog na osnovu demonstrativnog preseljenja predstavnika terorističkih organizacija sa Bliskog istoka na okupirane teritorije Azerbejdžana od strane Jermenije, što je grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava", napominje ambasada.

Povodom navoda jermenskih medija da su dvojica novinara francuskog lista „Le Monde" povređena u Nagorno-Karabahu, ambasada navodi da Jermenija organizuje posete novinara na području vojnih operacija, čime, kako ocenjuje, ugrožava živote stranih novinara i grubo krši međunarodno humanitarno pravo.

Ambasada tvrdi da su 27. septembra oružane snage Jermenije započele paljbu iz krupnokalibarskog naoružanja, minobacača i artiljerije različitog kalibra na položaje i gustog naseljena sela Republike Azerbejdžan, "grubo kršeći režim prekida vatre".

"Među civilnim stanovništvom i vojnim licima Azerbejdžana ima mrtvih i ranjenih. Takođe je naneta ozbiljna šteta kućama i civilnim objektima, ubijeno je 13 azerbejdžanskih civila, uključujući 2 deteta i 2 starija lica, a preko 40 civila je hospitalizovano", dodaje se u saopštenju ambasade.

Kako je Azerbejdžan prešao na psihološki rat, pogledajte OVDE.

Izvor: Tanjug