Nagorno-Karabah ili kako oni sebe zovu Arcah je nepriznata država u okviru Azerbejdžana, naslonjena na Jermeniju.
Dakle, de fakto su samostalni iako ekonomski i vojno zavise od Jermenije, a de jure su u sklopu Azerbejdžana.
U njoj živi 150.000 stanovnika i etnički su homogeni: 95% su Jermeni.
Takođe su i prva hrišćanska država bili uz Jermeniju.
Pripadaju jermenskoj apostolskoj crkvi-dakle pravoslavci su kao i Kopti.
Uprkos pozivima Minske grupe na trenutni prekid vatre i povratak za pregovarački sto, uz apel svetskih moćnika, Makrona, Trampa i Putina, ne jenjavaju žestoki sukobi Jermenije i Azerbejdžana oko kavkaske oblasti Nagorno-Karabah.
Nepoznat tačan broj žrtava, manipulacija je na obe strane.
Jermenska novinarka Melanija Barseđijan govorila je za ALO, a njenu ispovest prenosimo u celosti:
"Ovaj rat započeo je pre 30 godina, kada sam imala 18 godina, i u njemu su učestvovali mnogi moji školski drugovi i prijatelji sa Univerziteta. Izgubila sam prijatelje i članove porodice u tom ratu. Sada u istoj ratnoj svakodnevnici gubimo mlade ljude koji su mlađi od moje dece. To je tako tužno i tako nepravedno. Niko u mojoj zemlji ne želi rat, ali moramo se boriti za život. Vlasti Azerbejdžana uvek kažu da imaju u planu da zauzmu ne samo Arcah-Nagorno Karabah, već i Jerevan i svu Jermeniju. Ne možemo samo da sedimo i čekamo šta će oni da rade sa nama. Pre četiri godine pokušali su ponovo da nam zauzmu zemlju, ali nisu uspeli.
Sada pokušavaju ponovo. Juče su Azerbejdžan i Turska bombardovali ne samo Arcah, već i jermenska sela. Oni žele da nastave genocid koji je Turska započela 1915. godine.
Danas sam malo prošetala svojim gradom i svuda sam videla ljude koji su se okupljali i razgovarali o onome što se sada dešava u Arcaku i drugim regionima. Mlade devojke su se zadržavale u blizini svake velike pijace i skupljale hranu i druge potrebne stvari, a mladi, ali i stariji muškarci, okupljali su se u blizini sabirnih mesta za mobilizaciju i tražili da ih odvedu u rat.
Svako želi da ode i da život za svoju zemlju. Svi u Jermeniji shvataju da nije samo rat za Arcah (Karabah), to je rat za naše pravo da živimo u svojoj zemlji.
Kada je 1920. godine Staljin odlučio da umetne istorijsku armensku zemlju Arcah u Azerbejdžan kao Autonomnu Republiku Nagorno Karabah, samo je želeo da ima priliku da se igra sa narodima kada je trebalo da pokaže svoju moć.
70 godina Arcah je bio Autonomna Republika Nagorno Karabah. Iako je 1920. godine tamo bilo 95% Jermena i 5% drugih naroda, 1987. se to promenilo zbog azerbejdžanske vlasti, a samo 73% su bili Jermeni. A kad je Sovjetski Savez propao, Republika Autonomija Nagorno Karabaha imala je referendum i odlučila.
LJudi u mojoj zemlji žele da žive u mirnom mestu, ali imamo komšije poput Azerbejdžana i Turske, oboje ne žele da nas imaju za komšiju. Već 30 godina zatvaraju naše granice i to donosi velike probleme našoj ekonomiji. Ali ne možemo da odustanemo.
Moramo da se borimo. I ovo je glavna ideja u celoj Jermeniji. Moramo se boriti za svoju decu i za svoje porodice za svoju zemlju." - završava jermenska novinarka.
Skoro 500 američkih vojnika se ubilo u 2019, mnogo više nego proteklih godina! Više o tome OVDE.
Izvor: Alo
