Piše: Boško Jakšić
Tehnologija je osmišljena i davno razrađena, ali bih ipak da ubacim po koji klip u državnu drobilicu koja tako efikasno melje kolektivnu memoriju da afere od prošle nedelje zvuče bajato.
Ne treba olako zaboravu prepustiti sramotu koja se dogodila Vojnomedicinskoj akademiji kad su se pod skalpelom režima našli načelnici dve klinike i jednog instituta. Ponižavajuća operacija je, kao i sve slične, obavljena bez anestezije. Naživo.
Troje profesora, a govori se o ukupno sedam načelnika, po svemu sudeći je smenjeno jer su potpisali inicijativu „Ujedinjeni protiv kovida”, otvoreno pismo vladi u kojem se kritički preispituje rad Kriznog štaba za borbu protiv kovida. Zbog gubitka poverenja u javnosti traži se njegova smena. Inicijativa 350 lekara prerasla je u udruženje građana, koje je potpisima podržalo gotovo 3.000 njihovih kolega.
To što su se doktori drznuli da kritikuju odabranu grupu koju na sva usta hvali Prvi epidemiolog, Prvi virusolog, Prvi infektolog, Prvi pulmolog Srbije – njen predsednik i najučeniji građanin ove zemlje – nije moglo da prođe nekažnjeno. Greh je neoprostiv u režimu koji ne podnosi bilo kakvu kritiku, bila ona stručna ili dobronamerna.
Kako, sem ogoljenim revanišizmom, objasniti da su dojučerašnji „heroji” u koje se vlast klela postali nepodobni samo zbog potpisivanja jednog proglasa koji nema nikakav politički sadržaj, već na osnovu znanja i iskustva upozorava na način na koji se vodila borba protiv pandemije?
„Nismo mi u plemenskom društvu”, odgovorio je u to vreme Zlatibor Lončar na pitanje da li će potpisnici biti sankcionisani. Ispade da je ministar dao kvalifikaciju društva u kojem živimo: osvetnički će se obrušiti na lekare koje i Hipokratova zakletva obavezuje da rade u najboljem interesu narodnog zdravlja.
Nehumano, neljudski, necivilizacijski. Ponovo hoće da nas prave budalama. Zar neko zaista veruje da su načelnici sa VMA smenjeni zbog „organizacijske promene u skladu s potrebama Vojske... a u okviru kojih će biti izvršena brojna pomeranja kadra”, kako stoji u obrazloženju Ministarstva odbrane? Zar je „kadar” za smenu načelnik Klinike za urgentnu medicinu VMA, profesor iz tima koji je krajem prošle godine lečio predsednika Srbije?
Jeste, pošto je stručno znanje manje važno od političke neposlušnosti, kako vlast doživljava „pobunu” zvanu „Ujedinjeni protiv kovida”. Takvog udara na stručnost nije bilo ni u jednopartijskom sistemu Brozove Jugoslavije.
Ko je istinski ubeđen da smene u Opštoj bolnici u Novom Pazaru nemaju veze s peticijom 37 doktora specijalista za hitnu smenu direktora, koga sumnjiče da je svojim odlukama doveo do toga da se kovid razgoropadi? Šta je svrha pravljenja spiska potpisnika u Leskovcu? Setimo se doktorke sa GAK-a koja je dala otkaz kako bi izbegla mobing. Da li je već zaboravljeno pritvaranje novinarke koja je tekstom svedočila o stanju u Kliničkom centru Vojvodine?
Orkestrirano zastrašivanje. Odmazda i obračun u koji je ugrađena vaspitna poruka uterivanja straha: ovako će proći svako ko se usudi da kritikuje nepogrešivu vlast.
Tako su, uz razne pritiske i ucene, počele i smene onih kojima se, u znak zahvalnosti za titansku borbu protiv virusa korona, po Srbiji uveče aplaudiralo sa terasa.
Obavezni smo da ne ćutimo. Da se ne dičimo nekom pravdoljubošću, ponosom i hrabrošću, a sami sebe lažemo tonući sve dublje u slepilo i gluvilo. Sofoklovske tragedije dešavaju sa na naše oči. Sramota me je svih tih ćutača, koliko god da ih je.
Sramota me je i lekara-ćutača, koji svakako ne moraju da se slažu s nalazima svojih kolega-potpisnika, ali se ne pitaju koga to skalpel vlasti seče. Zaboravljaju da će sutra i oni doći na red ako bilo šta zucnu.
Sramota me je i svih onih koje kao marvu izvode da brane Jutku ili da se solidarišu s direktorom namenske iz Lučana, onih koji u strahu za zaposlenje beže od elementarne solidarnosti s ocem poginulog mladića.
Sramota me je svih koji se više bave Vučićevom hoklicom iz Bele kuće nego razmeštanjem doktora koje će sutra na odgovornim mestima zameniti bezbojni partijski poslušnici bez trunke profesionalnog autoriteta.
Zašto Vojni sindikat navodi da je smena načelnika „još jedna potvrda da u sistemu odbrane vlada nasilje, politička diktatura i jednoumlje, koje sprovodi niko drugi nego odlazeći ministar Aleksandar Vulin”, kad svi znamo da ministar i ne pokušava da sam nešto smisli, već je entuzijasta u kombinezonu i čizmama koji se isključivo diči praćenjem stopa svog Vrhovnog komandanta.
Strah me je da me sutra leče specijalisti poput Vučića i Vulina posle završetka dvonedeljnog kursa.
Ministar Lončar se posle dva meseca čekanja i više zahteva konačno smilovao, pa je juče (kasno za ovaj tekst) održan sastanak s „nepodobnim lekarima” na temu: odnos ministarstva prema potpisnicima „Ujedinjeni protiv kovida”.
Očekujem objašnjenje i istinu. Kako je to malo verovatno, lekari neka štrajkuju, a Beograd bi sutra trebalo ponovo da izađe na ulice. Da stane iza smenjenih lekara. Da se solidariše u otporu samovolji koja u svojoj osionosti više ne zna za granice.
Vlast koju predvodi Zoro-predsednik dosledno gradi sistem u kojem ne postoji ni elementarna toleranicija drugog mišljenja. Čak ni u nauci, koja ne bi postojala bez sučeljavanja različitih tumačenja teorije i prakse. Ovakva Srbija je svetlosnim godinama daleko od tolerancije, bez koje nema demokratije.
Kako je samoproglašeno Kosovo dobilo izlaz na more, pogledajte OVDE.
Izvor: Politika
