Najnovije

Sporan novi zakon o pravnoj pomoći

BEOGRAD - Advokatura Srbije nezadovoljna je Predlogom zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je ušao u skupštinsku proceruduru, i smatra da je on neustavan, da marginalizuje ulogu Advokatske komore Srbije (AKS) i postavlja pitanje sukoba interesa države.
Problemi sa zakonom (Foto: houseoftens.be)

Problemi sa zakonom (Foto: houseoftens.be)

Izrada tog zakona počela je više od šest godina i do prošle godine, predlog nacrta zakona sadržavao je rešenja koja su bila usklađena sa stavovima AKS, koja je učestvovala u njegovoj izradi. Najnovija verzija, međutim, sadrži neprihvatljiva rešenja, jer po stavu AKS, ceo zakon je sada tako osmišljen da je protivan Ustavu, kako u pogledu regulisanja pitanja ko se pojavljuje kao pružalac besplatne pravne pomoći, preko načina na koji se vrši registracija pružalaca pomoći, tako i načina i postupka vršenja kontrole kvaliteta. U Advokatskoj komori Srbije tim povodom je danas održana tribina i izneti određeni predlozi na kojima će advoaktura insistirati da se nađu u tekstu zakona. Član Upravnog odbora AKS Biljana Bjeletić rekla je Tanjugu da je cilj ovog zakona - jednak pristup pravdi svim građanima, te da oni koji zbog svojih materijalnih mogućnosti nisu u stanju da sebi obezbede kvalitetnu pravnu pomoć mogu da se obrate nekim službama. Zato je, kako je navela, potpuno neshvatljivo da se kao krug pružalaca pomoći pojavljuje širok krug kako nevladinih organizacija, tako pravnih klinika pravnih fakulteta. Sistem besplatne pravne pomoći trebalo bi ustanoviti tako da se iskoriste svi mogući kapaciteti da bi on bio što jeftiniji, napomenula je Bjeletić i podsetila da Ustav predviđa da pravnu pomoć pruža advokatura i službe besplatne pravne pomoći koje se formiraju pri jedinicama lokalne samouprave. Prema njenim rečima, sredstva koja budu predviđena za implementaciju tog sistema, treba da budu usmerena ka korisnicima, a ne na veliku organizacionu strukturu, i da ga pojede administracija - ulaganjem u neka tela i njihovo funkcionisanje. Ukazujući da se besplatna pravna pomoć organizuje u okviru primarne pomoći - koja se sastoji u pružanju besplatnih pravnih saveta i sekundarne - koja se odnosi na zastupanje, u većini zakonskih rešenja zemalja EU i regiona sekundarnu pravnu pomoć pržaju isključivo advokati. Prema tome AKS bi trebalo da bude ta koja bi organizovala i sačinjavala listu advokata koji žele da učestvuju u sistemu besplatne pravne pomoći i taj spisak bi dostavljala Ministarstvu pravde, napomenula je ona. Međutim, kako je ukazala, Ministarstvo pravde je predvidelo da ono vodi registar pružalaca besplatne pravne pomoći. "Po načinu na koji je sadašnjim nacrtnom predviđeno da se vrši kontrola i u kontekstu Zakona o javnom beležništvu i drugih zakona koji su pretrpeli izmene, vidi se da se vodi 'podržavljenje advokature', što neminovno postavlja pitanje sukoba interesa", naglasile je Bjeletić. Prema njenim rečima, sada je sistem postavljen tako da država organizuje besplatnu pravnu pomoć, država je plaća, kontroliše, odlucuje ko će biti primalac i ko pružalac te pomoći. Postavlja pitanje da li taj jednak pristup pravdi apsolutno podrzumeva i nezavisnost u pogledu takvih stranaka i njihov jednak položaj kao i drugih stranaka koje plaćaju advokatske usluge.
Pročitajte još:Ugrožavanje prava pritvorenika će usporiti put Srbije ka EU
Odnosno, kako primaoci besplatne pravne pomoći da znaju da će imati nepristrasnu pravnu pomoć u odnosu na državu, pogotovo kada se radi o sporovima protiv države - kada na primer lice tuži loklanu samoupravu ili neki državni organ, navela je ona. Prema njenim rečima, sada je nemoguće tražiti izmene pojedinih članova, već bi trebalo menjati čitave glave u nacrtu zakona. Predlog AKS je da se oko tog zakona postigne dogovor o ključnim pitanjima koji bi bio prihvatljiv i za Ministarstvo pravde i za AKS u okviru radne grupe u kojoj su bili i predstavnici advoakture, rekla je Bjeletić. Inače Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa kao korisnike pomoći lica koja su inače koristinici socijalne pomoći, decu kao i odrasle žrtve nasilja u porodici, lica sa invaliditetom, majke koje primaju dečiji dodatak. Predlog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći je treća verzija ovog zakona u poslednjih sedam godina koju je izradila radna grupa koju je formiralo Ministarstvo pravde. Izvor: Tanjug

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS