Sud do juče nije objavio odluku sudije za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova (poznatog i kao sud za zločine OVK) o potvrđivanju optužnice koju je 24. aprila podiglo Specijalizovano tužilaštvo Kosova sa sedištem u Hagu.
Sudija optužnicu može da potvrdi, da je vrati tužilaštvu na dopunu ili da je odbaci, ali može i da iz razloga bezbednosti odluči da se u javnosti ne objavljuje njegova odluka, odnosno da se taj momenat odloži, kao u slučaju Saljiha Mustafe čija je optužnica objavljena dva meseca nakon potvrđivanja, tek nakon što je uhapšen i izručen Hagu.
U svakom slučaju, ako i kada bude potvrđena, optužnica mora biti objavljena pre početka suđenja, propisano je Pravilnikom o radu Specijalizovanih veća.
Tači, Veselji i drugi osumnjičeni se optužnicom terete za niz ratnih zločina na Kosovu i Metohiji, među kojima je i skoro 100 ubistava. Žrtve krivičnih dela iz optužnice su stotine lica čiji je identitet poznat i među kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici, saopštilo je ranije Specijalizovano tužilaštvo.
Podaci o radu Specijalizovanog tužilaštva kao i veća od početka njihovog rada se drže u strogoj tajnosti, pa je i infomacija da je protiv Tačija i Vaseljia podignuta optužnica objavljena dva meseca nakon toga, 24. juna.
Tužilac je odluku da se objavi nepotvrđena optužnica obrazložio njihovim pritiskom na rad Specijalizovnog tužilaštva i veća, i zalaganjem da se ukine zakon kojim su osnovani.
Ubrzo nakon te infomarmacije, Tači je sa advokatima četiri dana za redom od 13. do 16. jula, išao na razgovore u Specijalizovano tužilaštvo, ali nije poznato o čemu su razgovarali.
U decembru 2011. godine, švajcarski senator Dik Marti, izvestilac Saveta Evrope, objavio je izveštaj u kome je navedeno nekoliko bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova koji su umešani u ratne zločine.
Kosovska skupština usvojila je zakon o osnivanju Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva u avgustu 2015. godine, a dve godine kasnije ove institucije su počele zvanično da rade.
NJihovo sedište je izmešteno u Hag zbog bezbenosti žrtava i svedoka u predstojećim postupcima.
Šta Miroslav Lazanski kaže o situaciji u Nagorno-Karabahu, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
