Najnovije

KAKO JE TRAMP PROMENIO SVET! Najkontroverzniji predsednik u istoriji: Stvarao je haos, a ovi potezi bili su najturbuleniji

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država nije samo lider svoje zemlje, već verovatno najmoćnija osoba u svetu. Ono što on radi menja živote za sve nas, a izuzetak od toga nije ni Donald Tramp.

Tramp (Foto: flickr. com)

Kako je on do sada uticao na promene u svetu?

Tramp stalno ponavlja da su SAD “najveća zemlja u svetu”, ali prema nedavnoj anketi Istraživačkog centra “Pju” sprovedenoj u 13 zemalja, on nije uradio mnogo toga da poboljša svoj imidž na međunarodnoj sceni, piše Bi Bi Si.

U mnogim evropskih zemljama procenat stanovnika koji imaju pozitivan stav prema Americi najniži je za skoro 20 godina. U Britaniji je 41 odsto imalo pozitivne poglede, dok su u Francuskoj 31 odsto, najniži od 2003, a u Nemačkoj svega 26%.

Veliku ulogu u tome odigrao je američki pristup pandemiji korona virusa – svega 15 odsto anketiranih u julu i avgustu smatralo je da su SAD dobro odgovorile na zdravstvenu krizu.

Klimatske promene– korak nazad

Teško je zaključiti šta Tramp misli o klimatskim promenama, jer ih nekad naziva “skupom prevarom”, a nekad “ozbiljnom temom koja mi je veoma važna”.

Ono što je jasno je da je za prvih šest meseci u kancelariji objavio da se SAD povlače iz Pariskog klimatskog sporazuma, koji obavezuje skoro 200 zemalja da drže porast globalne temperature ispod dva stepena Celzijusovih. Tramp se povukao iz sporazuma tvrdeći da će on “zatvoriti američke proizvođače prekomernim regulatornim restrikcijama”.

SAD su, podseća Bi Bi Si, drugi najveći emiter štetnih gasova nakon Kine i istraživači su upozorili da će možda biti nemoguće držati globalno zagrevanje pod kontrolom ukoliko Tramp bude ponovo izabran za predsednika. On je do sada uklonio niz regulacija oko zagađenja kako bi smanjio troškove proizvodnje ugljena, nafte i gasa.
Ipak, nekoliko američkih rudnika se zatvorilo, zbog jeftinijeg prirodnog gasa i državnih napora da podrže obnovljive izvore energije. Vladini podaci pokazuju da su obnovljivi izvori u SAD generisali više energije od ugljena u 2019, prvi put nakon više od 130 godina.

Zvanični datum izlaska SAD iz Pariskog sporazuma je 4. novembar, dan nakon izbora, a Trampov rival DŽozef Bajden je obećao povratak u pakt ukoliko pobedi.

Strahovi da će američko povlačenje iz sporazuma izazvati domino efekat na međunarodnom planu nisu se ostvarili, iako neki posmatrači smatraju da je olakšalo put Brazilu i Saudijskoj Arabiji da blokiraju napredak na polju smanjenja emisije štetnih gasova.

Zatvorene granice za neke

Tramp je svega nedelju dana nakon inauguracije zatvorio američke granice za putnike iz sedam većinski muslimanskih zemalja. Trenutno je 13 država pod strogim putničkih restrikcijama.

Broj stranaca koji žive u SAD bio je za tri odsto veći prošle godine nego 2016, kad je predsednik bio Barak Obama. Ali, promenila se njihova slika. Procenat američkih stanovnika rođen u Meksiku postepeno je opao pod Trampom, dok se povećao broj onih koji su došli iz drugih zemalja Latinske Amerike i Kariba.

Došlo je i do ograničenja broja viza kojima se omogućava trajno boravište u SAD, posebno za rođake onih koji već žive u zemlji.

Tu je i čuveni Trampov “veliki, lepi zid” koji je obećao da će podići na granici s Mekiskom. Američka carinska služba je sredinom oktobra rekla da je do sada izgrađeno 600 kilometara zida, kojim su skoro u potpunosti zamenjene već postojeća barijere.

Ipak, broj imiganata pritvorenih na američko-meksičkoj granici bio je 2019. na najvišem nivou za 12 godina, a više od polovine su činile porodice iz Gvatemale, Hondurasa i El Salvadora koje su siromaštvo i nasilje u rodnim zemljama naterale da potraže nov život na drugom mestu.

SAD su u fiskalnoj 2016. godini primile skoro 85.000 izbeglica, a broj je sledeće godine opao na 54.000. Sledeće godine maksimalan broj biće 15.000 ljudi, najmanji otkako je osamdesetih lansiran izbeglički program.

"Lažne vesti"

- Mislim da je jedan od najvećih izraza koje sam smislio “lažna” (vest) – rekao je Tramp u intervjuu 2017.

Iako on nije, kako kaže, izmislio termin “lažne vesti”, pravedno je reći da ga je popularizovao, ukazuje Bi Bi Si.

Prema podacima Factba.se, on je tu frazu upotrebio 2.000 puta od prvog “tvita” u decembru 2016. Ako danas na “Guglu” pretražite “lažne vesti”, dobićete preko milijardu rezultata iz čitavog sveta.

Tramp je često koristio taj termin da napada medije sa kojima se ne slaže, a “primio” se i kod lidera na Tajlandu, Filipinima, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu i drugde, a neki su koristili navodno širenje “lažnih vesti” da opravdaju represiju i gonjenje opozicije i novinara.

"Beskonačni" ratovi i bliskoistočni sporazum

Tramp je u februaru 2019, u govoru o stanju nacije, obećao da će povući američke trupe iz Sirije, navodeći da “velike nacije ne biju beskonačne ratove”. Ali, odlučio je da zadrži 500 vojnika u Siriji da zaštite naftna nalazišta, a tu je i nasleđeno američko prisustvo u Avganistanu, donekle Iraku i Siriji.

Američke snage su i dalje tamo gde su bile kad je Tramp ušao u kancelariju, ukazuje Bi Bi Si.

Tramp je takođe 2018. premestio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalem, koji je priznao za izraelsku prestonicu.

Prošlog meseca je pozdravio priključenje Bahreina istorijskom mirovnom sporazumu između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela kojim su normalizovani odnosi, a kojem je Tramp posredovao mesec dana ranije, u avgustu.

To je možda najznačajnije diplomatsko postignuće Trampove administracije. Dve zalivske države su tek treća i četvrta arapska nacija na Bliskom istoku koje su prepoznale Izrael od proglašenja nezavisnosti 1948.

Umetost sklapanja (trgovinskih) ugovora

Prvog dana u kancelariji Tramp je izašao iz Obaminog Transpacifičkog partnerstva, nazivajući ga “užasnim”, što je najviše koristilo Kini koja je na sporazum gledala kao pokušaj da se umanji uticaj SAD u azijsko-pacifičkom regionu.

Tramp je takođe želeo da zameni “možda najgori ikad trgovinski” Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) sa novim, što se dogodilo u septembru 2018, kad je potpisan Sporazum između SAD, Meksika i Kanade (USMCA), koji je stupio na snagu prošlog jula. Mnogo toga je ostalo isto, ali su pooštrene odredbe o radu i pravila o nabavci delova za automobile.

Tramp je, u stvari, fokusiran na američku dobit iz svetske trgovine, a posledica toga je trgovinski rat sa Kinom, tokom kojeg su dve najveće svetske ekonomije nametnule jedna drugoj tarife vredne stotine milijardi dolara. To je donelo glavobolje američkim uzgajivačima soje i tehnološkoj i automobilskoj industriji.

I Kina je pogođena, jer je njihov biznis preselio proizvodnju u zemlje poput Vijetnama i Kambodže radi smanjenja troškova. Prošle godine je američki trgovinski deficit s Kinom unešto smanjen u odnosu na nivo iz 2016. Ipak, uprkos pandemiji korona virusa, Amerika i dalje više uvozi nego što izvozi.

Sukobi sa Kinom

Tramp se u decembru 2016, tek što je izabran, direktno obratio predsedniku Tajvana, napustivši time presedan uspostavljen 1979. kojim su zvanični odnosi prekinuti. Taj potez je razbesneo Kinu, koja Tajvan smatra svojom provincijom, a ne nezavisnom državom.

A to je bio samo početak sukoba dva geopolitička rivala, čiji su odnosi potonuli na najniži nivo godinama unazad.

SAD su dodatno izazvale Kinu proglašavajući njene teritorijalne pretenzije u Južnokineskom moru nezakonitima, gomilanjem tarifa na robu, zabranom popularnih aplikacija “TikTok” i “ViČet” te stavljanjem “Huaveja”, za kojeg tvrdi da je pretnja nacionalnoj bezbednosti, na crnu listu.

Ali, rastu tenzija doprinela je i Kina, koja je donela kontroverzni Zakon o nacionalnoj bezbednosti za Hong Kong i masovno pritvara manjinu Ujgura u zemlji.

Tramp je takođe imenovao novi korona virus “kineskim”, ali izborna promena u Beloj kući možda neće doneti promene u odnosu spram azijske sile, jer je i Bajden nazvao kineskog predsednika Sija Đinpinga “siledžijom”, dodajući da on “nema nijednu demokratsku kost u svom telu”.

Zamalo rat sa Iranom

“Iran ćemo držati potpuno odgovornim za gubitak života ili štetu na bilo kojim našim objektima. Platiće veoma veliku cenu. Ovo nije upozorenje, ovo je pretnja. Srećna Nova godina”, napisao je Tramp na “Tviteru” na novogodišnje veče 2019.

Nekoliko dana kasnije SAD su tokom vazdušnog napada ubile Kasema Sulejmanija, najmoćnijeg generala Irana koji je predvodio vojne operacije na Bliskom istoku. Iran se osvetio napadom na dve američke baze u Iraku, kad je povređeno preko 100 američkih vojnika, a analitičari procenili da su dve zemlje na ivici rata.

Do rata ipak nije došlo, ali su stradali civili – nekoliko sati nakon iranskih raketnih napada, vojska te zemlje je slučajno oborila ukrajinski putnički avion. Poginulo je svih 176 ljudi u letelici.

Tramp je u maju 2018. napustio Iranski nuklearni sporazum sklopljen tri godine ranije, prema kojem je Iran bio obavezan da smanji nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija. Nakon povlačenja iz sporazuma nametnuo je Iranu “najoštrije sankcije ikad”, s namerom da privoli lidere zemlje na ugovor koji bi SAD više odgovarao. Iran je odbio da popusti. Sankcije su oterale iransku ekonomiju u tešku recesiju.

Turske snage ubile dvojicu ekstremista, militant se digao u vazduh. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Urbancube