On podseća i da je ruski predsednik Vladimir Putin Srbiju posetio tri puta za četiri godine:

– Odnosi Srbije i Ruske Federacije imaju svoj kontinuitet i izdržavaju test verodostojnosti na dnevnom nivou. Znam da bi neki krugovi u Beogradu voleli da ti odnosi dobiju šumove, to su naslovi koji plene pažnju, ali nema tu nikakvog senzacionalizma. Srbija ima svoje interese, a Rusija svoje, ali nas veže zajednička prijateljska nota. NJima ne smeta put Srbije ka EU, ali bi ih zabolelo kada bismo ušli u NATO. Mi imamo našu politiku vojne neutralnosti, a Rusi to poštuju, ističe Lazanski.

Da li ste vi lično imali neke pozive, razgovore ili sastanke u Moskvi nakon potpisivanja vašingtonskog sporazuma?

Niko me nije zvao, ruski glavni mediji su korektno propratili susret u Vašingtonu. Nije bilo negativnih komentara u vezi s odredbom koja se odnosi na diverzifikaciju snabdevanja energijom. Uostalom, predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ćemo kupovati najjeftiniji gas, a to je ruski. Američki tečni gas još nije ni krenuo ka Evropi, na Krku se gradi terminal, ali pitanje je kojom će brzinom to ići.

Amerika najavljuje sankcije ne samo za graditelje „Turskog toka” već i za krakove koji idu i kroz Srbiju i Bugarsku?

Bugari su rekli da će oni svoj deo „Turskog toka” završiti do polovine iduće godine, a mi smo naš deo gotovo u potpunosti završili. Videćemo da li će Bugari ponovo pristati na ucenjivanje. Prvi put su imali štetu koja se meri stotinama miliona dolara koju im nisu nadoknadile ni SAD ni EU. Meni su Rusi rekli da imaju alat i instrumente koji garantuju da Bugari neće ponoviti scenario koji se odigrao tokom gradnje „Južnog toka”. O čemu se radi, ne znam tačno.

U tekstu ruskog dnevnika „Komersant” navedeno je da poseta Sergeja Lavrova govori o tome koliko Rusija želi da očuva uticaj u regionu. Da li se slažete s tom ocenom?

Rusija kao svaka supersila želi da očuva uticaj svuda u svetu. Naravno da su Balkan i Srbija zanimljivi Rusima. Međutim, pogledajte uticaj meke medijske sile na našem prostoru. Rusi imaju samo jedan medij, naspram mnogih zapadnih medijskih kuća. Stalno se govori o „ruskom malignom uticaju”, a ko je taj koji odlučuje šta je benigno, a šta maligno. Rusija na našem prostoru pre svega želi da ostvari svoj ekonomski uticaj.

Da li očekujete da se ministar Lavrov sastane s nekim političarem osim s predsednikom Vučićem?

Pretpostavljam da će se videti i s Ivicom Dačićem, ali to još nije zvanično potvrđeno. Lavrov je institucija u svetskoj diplomatiji, lakoća kojom vodi razgovore zadivljuje i zapadne političare. On je novi Gromiko u ruskoj spoljnoj politici, ali mnogo ležerniji i šarmantniji.

Da li očekujete da se oduži otvaranje predstavništva ruskog Ministarstva odbrane pri našem ministarstvu, ili je to gotova stvar?

Ne znam kada će biti otvorena ta kancelarija, ali ne vidim ništa sporno. To je kancelarija vojnotehničke prirode budući da imamo mnogo naoružanja sovjetskog i ruskog porekla. Da bismo produžili trajanje te tehnike, moramo imati potpis proizvođača. Mnogo je praktičnije da se ta kancelarija otvori nego da neki inženjeri putuju stalno na relaciji Beograd–Moskva. Na ruskom raketnom sistemu „pancir” bez proizvođača ne možemo da promenimo nijedan šraf. U Poljskoj, Bugarskoj, Slovačkoj koriste se avioni „mig 29”, ali ne mogu da se remontuju dok Rus to ne potpiše.

Predsednik Putin nije nigde putovao ove godine, kakva je situacija u Rusiji u vezi s koronom?

On nigde ne ide, postoji sistem zaštite od virusa ukoliko bi se pojavio u njegovoj blizini. Oni su uveli rad „na udaljonku”, tako da svi rade od kuće.

Kako ide razvoj vakcine za kovid 19 i da li su ruski visoki zvaničnici vakcinisani?

Vojni vrh jeste vakcinisan, kao i Putinova kćerka. Tri su vakcine u opticaju i očekuje se da do proleća bude gotova vakcina.

Koje ste ciljevi zadali sebi nakon prve godine provedene u Moskvi?

Osim održavanja odnosa između naše dve zemlje na najvišem nivou, pokušaću da obezbedim da u rusku Dumu uđe zakon o izjednačavanju radnika iz Srbije s radnicima Zajednice nezavisnih država, jer naši radnici koji rade u Rusiji moraju posle tri meseca da izađu iz zemlje na jedan dan, pa da se vraćaju. Radim na tome sa Sergejem Mironovom, predsednikom partije Pravedna Rusija.

Koliko naših ljudi radi u Rusiji?

Nema ih mnogo. Mi živimo u uverenju da u Rusiji radi 50.000 naših ljudi, ali nije tako. Rusi su naučili sve da rade sami i modernizovali su građevinsku industriju. Neće čovek iz Srbije da radi za 500 evra, ali radnik iz Tadžikistana i Uzbekistana hoće. Najviše naših ljudi radi u hrvatskom „Velestroju” i na jugu u Sočiju, gde ih je stotinak.

Fasada ambasade u crveno-beloj boji

Kažete da ste prvu godinu mandata posvetili građevinskim radovima?

Zbog korone je diplomatska aktivnost svedena na minimum, a morali smo da obnovimo zgradu. Grad nam je dva puta uputio pismeni zahtev, tražeći da sredimo fasadu jer narušavamo izgled kvarta. U rekonstrukciju je do sada uloženo 350.000 evra, a državu Srbiju to nije koštalo ni dinara, sve su to donacije. Nekoliko naših ljudi koji posluju u Rusiji se udružilo i taj posao je završen. U pitanju su: kompanija „Mićko” Radmila Jevtovića, braća Bajramovići iz Novog Pazara, Mišo Zdravković iz Brusa, „Putevi Užice” Vladimira Mićića, firma gospodina Mirka Tice, Goran Vuković... Fasada je sada u bojama Crvene zvezde i naša ambasada je jedna od najlepših zgrada u okolini.

Moskva bezbedna i čista

Kako izgleda vaša diplomatska misija nakon novinarskog poziva?

Novinarski poziv je mnogo dinamičniji, ali biti ambasador u Rusiji je velika čast. Sve zavisi od vas i koliko ste spremni da date dinamiku svom radu. Moskva se razvija, ona je svetska metropola, kombinacija Londona, Pariza i NJujorka. Oseća se mnogo više uticaj Zapada među mlađom populacijom nego kod nas, ali fasciniran sam čistoćom grada i nivoom bezbednosti. Usred noći možete da šetate gradom bez ikakvog straha.

Turske snage ubile dvojicu ekstremista, militant se digao u vazduh. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Politika