"Siguran sam da ne postoji nijedan čovek u Srbiji koji je spreman da izađe i potpiše eksplicitnu nezavisnost Kosova i Metohije u ovom okolnostima i pod ovim uslovima, to je nemoguće da uradi, a da ne promeni Ustav. Da bi se po toj tački Ustav menjao, neophodno je da na referendumu to odluči srpski narod. I bez obzira na činjenično stanje, koje kaže da od 1999. godine ta teritorija praktično okupirana i oduzeta silom", rekao je Šapić u intervjuu za Politiku.
Upitan da šta bi uradio ukoliko bi to neko tražio od Srbije, Šapić je ostao pri stavu da to ne može da se uradi bez referenduma.
"Veoma je važno da onog momenta kad i ako dobijemo neku pretnju, da se ona obelodani i podeli sa narodom. Ukoliko je priznanje uslov za ulazak u EU, onda to građanima takođe treba reći, da znaju šta nas čeka i kakve su konsekvence, i pozitivne i negativne. Svaka odluka naroda je legitimna, samo što svi moraju da budu svesni šta ta odluka nosi", odgovorio je Šapić.
Lider SPAS-a kaže da je rešavanje kosovskog problema povezano sa međunarodnom pozicijom Srbije, odnosima sa velikim silama i evropskim putem.
"Nažalost, sve što radimo povezuje se s Kosovom, iako od 2000. slušamo kako naš evropski put i ekonomski razvoj apsolutno neće imati nikakve veze s tim. A kako je vreme prolazilo, sve češće smo imali prilike da slušamo od stranih visokih predstavnika EU ili onih koji su na čelu snažnih svetskih država, kako će to ipak imati veze. Još malo fali da nam i zvanično postave uslov da moramo da priznamo Kosovo ako želimo da ostanemo na evropskom putu, mada su neki čak i to u poslednje vreme izgovarali", navodi Šapić.
On je komentarisao i izjavu nemačkog ambasadora Kristofa Hojzgena na nedavnoj sednici SB UN da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova ukoliko želi evropski put.
"Bar je bio pošten i rekao, ali mislim da je odavno trebalo reći da je to konačan nemački stav, ako jeste. Da li će on da preovlada u EU, to ćemo tek da vidimo, jer tamo ima pet država koje nisu priznale Kosovo. Po našem Ustavu, Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i od nas se traži da ga priznamo, ako hoćemo da budemo punopravni član EU, a recimo od Španije se to ne traži. Danas nemačka reč ima jednu težinu, pre 20 godina je imala drugu".
Šapić smatra da se situacija promenila prethodnih godina po pitanju pregovaračkog odnosa naše zemlje.
"Mislim da je najveći Vučićev uspeh u spoljnoj politici proteklih godina činjenica da je uspevao da ne narušava odnose s jednim, a da istovremeno poboljšava odnose sa drugim velikim silama", rekao je Šapić.
Šta se desilo Aljbinu Kurtiju, pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
