Štaviše, jermenska strana ponovo je optužila Azerbejdžan da u napadima na Nagorno-Karabah koristi zabranjenu municiju, a reč je o elementima hemijskog naoružanja i municije sa belim fosforom.
Kada je reč o napadima, jermenska strana tvrdi da je tokom noći odjeknula serija moćnih eksplozija u blizini gradova Šuši i Stepanakert u Nagorno-Karabahu, kao i da je u ranim jutarnjim časovima u prestonici Nagorno-Karabaha proradila sirena za vazdušnu opasnost.
Istovremeno, vojska Azerbejdžana tvrdi da je najveći broj jermenskih bombi pao u okolini sela Gijamedingli, ali da nije naneta veća materijalna šteta, kao i da u tim napadima nije bilo ni povređenih ni poginulih.
Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba.
U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Do prvog pokušaja smirivanja situacije došlo je u petak 9. oktobra - u Moskvi su održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana. Diplomate je u rusku prestonicu pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin.
Pregovori su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma. On sadrži četiri tačke za rešavanje sukoba. Između ostalog, strane su objavile o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih.
Međutim, ni to prvo primirje nije poštovano, kao ni sva naredna potpisana, tako da sukob u Nagorno-Karabahu i dalje traje.
Jermeni objavili ukupne Azerbejdžanske gubitke od početka napada na Nagorno Karabah. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Alo
