Bugarska vlada traži da pre početka pregovora Severna Makedonija prizna povezanost bugarskog i makedonskog jezika i izmeni neke interpretacije istorije.

Diplomatski izvori u Briselu navode da predstavnici Bugarske zahtevaju da u međunarodnoj upotrebi ne može biti naziv makedonski jezik, već samo "zvanični jezik Republike Severne Makedonije". Druga opcija je da se naziv makedonski jezik koristi sa zvezdicom i objašnjenjem u fusnoti "u skladu sa ustavom Republike Severne Makedonije".

Sofija traži i da se po modelu pregovora Srbije i EU, i za Severnu Makedoniju uvede posebno pregovaračko poglavlje 35, koje bi pratilo primenu Prespanskog sporazuma sa Grčkom i sporazuma o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom iz 2017. godine.

Od bugarskih političara čuju se i zahtevi da se u Severnoj Makedoniji prestane sa slavljenjem Goce Delčeva, koji se smatra isključivo bugarskom istorijskom ličnošću, i 11. oktobra kao Dana ustanka u Drugom svetskom ratu.

Makedonski jezik veštački proglasile komunističke vlasti

U dokumentu koji je Bugarska dostavila zemljama članicama u Briselu, u koji je RTS imao uvid, tvrdi se da je makedonski nacionalni identitet plod etničkog "inženjeringa" bivše Jugoslavije, a da su makedonski jezik veštački proglasile komunističke vlasti 1944. godine. 

"Iako se posle Prvog svetskog rata slovensko stanovništvo na geografskom prostoru Makedonije izjašnjavalo kao bugarsko, Beograd je između dva svetska rata pokušao da iskoreni bugarski identitet nametanjem novog 'južnosrpskog' identiteta. Kako ovaj pokušaj nije uspeo, nakon Drugog svetskog rata jugoslovenski komunistički vođa Josip Broz Tito pribegao je stvaranju još jednog novog identiteta, ovaj put 'makedonskog', u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Makedoniji", navodi se u dokumentu koji evropskim diplomatama treba da objasni istorijsku pozadinu bugarskog stava.

Ministri evropskih poslova EU trebalo bi da na sastanku 10. novembra usvoje pregovarački okvir za pregovore sa Severnom Makedonijom i tako omoguće održavanje prve međuvladine konferencije u decembru, čime bi i zvanično počeli pregovori o članstvu.

Bugarska, međutim, sve otvorenije najavljuje da sa tim neće moći da se složi. 

"Ako se obistine najave da će Sofija staviti veto na početak pregovora Severne Makedonije i EU, to će svakako značiti ozbiljno pogoršanje odnosa ove dve zemlje, ali ujedno i novu krizu politike proširenja, u trenutku kada Nemačka kao predsedavajuća EU želi da pošalje jasan signal da se ona nastavlja", smatra Borjan Jovanovski, urednik Televizije 21 iz Skoplja.

Bila bi to nova situacija u kojoj Severna Makedonija zbog bilateralnog spora sa jednim susedom ne bi mogla da napreduje, uprkos stavu Evropske komisije i svih drugih zemalja članica da je ispunila potrebne uslove, navodi Jovanovski.

Hoće li biti blokirani i pregovori Albanije sa EU

Bugarski stav o Severnoj Makedoniji mogao bi da blokira indirektno i pregovore Albanije sa EU, jer mnoge zemlje članice Skoplje i Tiranu posmatraju kao jedan "paket" i malo je verovatno da će se složiti da daju zeleno svetlo samo za Tiranu, ako Skoplje ostane blokirano.

Bugarski novinar Nikolaj Krastev smatra da će Sofija potencijalno imati problem da svoj stav objasni partnerima u Tirani i u drugim zemljama članicama. Uzrok za ovakvu radikalnu poziciju Sofije Krastev vidi u uticaju ministra odbrane Kontantina Karakačanova, lidera bugarske nacionalstičke partije VMRO, bez koje Vlada premijera Borisova nema većinu u parlamentu.

"Karakačanov veruje da je sada prilika da se od Skoplja traže neke promene vezane za jezik kojim govore naše komšije. On hoće da Severna Makedonija zvanično prizna da je njihov jezik vezan za zapadnobugarski govor sa kraja 19. veka. Drugi zahtev je da se iz udžbenika izbaci da je Bugarska u Drugom svetskom ratu bila fašistička zemlja koja je okupirala Makedoniju, jer je okupator bila nemačka vojska", objašnjava Krastev.

Borjan Jovanovski smatra da bugarske zahteve u Severnoj Makedoniji "više niko ne može da razume" i da debatu o istoriji treba prepustiti mešovitoj komisiji istoričara koja je ustanovljena sporazumom dve zemlje iz 2017. godine.

"Bugarski poslanik u evropskom parlamentu Andrej Kovačev osporava pravo da obeležavamo 11. oktobar. To je dan koji se u Severnoj Makedoniji slavi kao početak borbe protiv fašizma i osnivanja antifašističkog pokreta. Ako počnemo da ulazimo u taj tip detalja, da li je sporno naše slavljenje antifašizma, jedne od fundamentalnih vrednosti evropskih, onda nemamo gde dalje, nemamo prostor za bilo kakvu diskusiju", kaže Jovanovski.

Nemačka bi mogla da pomogne

Prostora sa diplomatiju ipak ima, ali ne i previše vremena. Nikolaj Krastev veruje da bi Nemačka, kao predsedavajuća EU, mogla da pomogne u pronalaženju rešenja.

"Nemačka bi mogla da okupi oba lidera, premijera Bugarske i Severne Makedonije Borisova i Zaeva, i utiče da se oni tada dogovore i da potpisu neki dokumenat kojim će se prevazići ova situacija", smatra Krastev.

Borjan Jovanovski kaže da Vlada u Severnoj Makedoniji za sada ne podiže tenziju u javnosti zbog spora sa Bugarskom, ali da ujedno i priprema javno mnjenje da pregovora sa EU možda neće biti. 

Ako 10. novembra, prema najavama, Bugarska zaista blokira pregovore Severne Makedonije, analitičari ocenjuju da će to značajno uticati i na pad podrške evropskim integracijama u zemlji, usled zamora zbog kontinuiranog ispunjavanja uslova koji nisu obavezno deo evropskih standarda i zakona – o čemu bi trebalo da je reč u pregovorima o članstvu u EU.

Kome je mitropolit Amfilohije ostavio oproštajno pismo, saznajte OVDE.

Izvor: RTS