Ovim rečima lider Dveri Boško Obradović u intervjuu odgovara na pitanje kako vidi ulogu Andreja Vučića u vlasti.
Obradović je iskazao i uverenje da će upravo sa bratom predsednika Srbije razgovarati o mirnoj primopredaji vlasti, kad za to dođe vreme.
“Imam neverovatan osećaj da ću oko mirne primopredaje vlasti morati da vodim razgovor sa Andrejom Vučićem, jer će se Aleksandar u tom času zatvoriti u podrum Predsedništva i plakati!, kaže Obradović.
Prethodne nedelje stigao vam je sudski poziv povodom incidenta ispred Skupštine u kojem ste učestvovali zajedno sa ministrom Lončarom i poslanikom Marijanom Rističevićem. Kakav sudski proces očekujete?
Moram priznati da sam oduševljen novom ažurnošću i efikasnošću u radu Prvog osnovnog javnog tužilaštva i Prvog osnovnog suda u Beogradu kada je ovaj slučaj u pitanju. Gde bi nam bio kraj da su bili ovako brzi i delotvorni u slučajevima “Banana”, “Kofer”, “Savamala” i “Helikopter”, “Telekom”, “Kopernikus”, “Kurir”,,”Krušik” i “Jovanjica” ili u vezi sa ubistvima Olivera Ivanovića i Stanike Gligorijević. Može li se srpskom pravosuđu posle svega bilo šta verovati kad nisu kadri da ispitaju veze ministra Lončara sa Zemunskim klanom ili poslovne mahinacije Marijana Rističevića sa robnim rezervama, ali su veoma aktivni kada treba goniti opoziciju? Pravda nije pravda ako ne važi za sve podjednako. Zato je danas u Srbiji osećanje nepravde možda čak i jače izraženo od nemaštine i predstavlja veći motiv za odlazak mladih u inostranstvo.
Plašite li se eventualne zatvorske kazne?
Tačno je da je ovo koliko znam prvo suđenje jednom opozicionom lideru na kome je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Ali, svi mi već devet godina živimo zatvorsku kaznu pod ovom vlašću. Na ovom slučaju se toliko insistira da bi se našim kažnjavanjem svi drugi odgovorili i od same pomisli na nove proteste ispred Skupštine. Lično stojim iza svih svojih postupaka i spreman sam da za njih odgovaram. Odazvaću se pozivu suda i posvedočiću istinu, a istina je da je četvoro narodnih poslanika Srpskog pokreta Dveri toga dana protestovalo na stepeništvu ispred Narodne skupštine zbog izmena dva zakona o izborima u sred izbornog procesa. Umesto da na odgovornost budu pozvani oni koji su na ovaj način prekršili Ustav i potom organizovali nedemokratske izbore – na sudu završavaju opozicionari koji ukazuju na kršenje Ustava i zakona. Ako je to razlog da se ide i u zatvor – spremni smo, ali to će samo biti signal da je ovom režimu došao kraj. I siguran sam da na ovim suđenjima neću biti sam ispred Suda i u sudnici.
Vaš pokret nedavno je usvojio novi program. Govorite da nije neophodno samo biti protiv Vučića. Šta je još važno za opoziciono delovanje?
Smatram da su se Dveri dovoljno dokazale kao borbena i hrabra opozicija. Došlo je vreme da pokažemo da imamo ozbiljan politički program i kvalitetne i nove ljude koji ga nose. Građanima više nije dovoljno da ste samo protiv Vučića, već žele da čuju šta je vaš plan za Srbiju posle pada ove vlasti. Proglasom “Promena sistema – sigurnost za sve!” mi smo odgovorili na ta očekivanja građana i u svom samostalnom delovanju do sledećih izbora insistiraćemo na tome: novi ljudi i nove ideje, prave političke i stručne teme, a ne samo dnevna politika i prazna prepucavanja. Upravo je smena političkih generacija od ključne važnosti za Srbiju. Ovde su se menjale vlasti, ali je sistem ostajao isti. Više nije dovoljna promena vlasti. Potrebna je promena sistema, a to mogu da iznesu samo novi i nekompromitovani političari. Pozivamo sve građane da se vrate u politiku i preuzmu odgovornost za odlučivanje o svojoj sudbini.
Kako će izgledati te nove Dveri koje najavljujete?
Proglas je podeljen u pet tačaka: Ti odlučuješ – Obnova demokratije, Ti kontrolišeš – Pravna odgovornost, Ti čuvaš – Zeleni patriotizam i novo selo, Ti živiš – Novi grad po meri čoveka i porodice, i Ti ostaješ – Ovo je zemlja za svu našu decu. Ovo je samo početak predstavljanja našeg programa, a do kraja godine predstavićemo konkretne mere i nosioce javnih politika i u oblasti zdravstva, ekonomije, obrazovanja i kulture, poljoprivrede… Mi smo politička organizacija koja stavlja porodicu na prvo mesto u društvu i državi i po tome smo jedinstveni. Želimo da Srbija izvrši poresku reformu u korist svih naših porodica, što podrazumeva smanjenje poreza na zarade i poreza na imovinu za svakog građanina koji stupi u brak ili bračni par koji dobije dete. Tako se stimuliše bračni i porodični život u svim ozbiljnim državama i porodičnim ljudima ostaje više novca u kućnom budžetu. To je novo. Sve ostalo su prazne priče dok kao narod demografski nestajemo.
A kako mislite da dođete do većeg broja glasača, s obzirom da niste više deo Udružene opozicije, a ne pripadate ni opozicionom bloku koji trenutno vodi pregovore?
Upravo tako što se razlikujemo i od vlasti i od ostatka opozicije. Dveri nikada nisu bile na vlasti, iza nas nema afera, ponudili smo modernu konzervativnu i demohrišćansku politiku koja je danas na vlasti u Austriji, Nemačkoj, Poljskoj… Udružena opozicija Srbije se odrekla 30 programskih tačaka Saveza za Srbiju što je za nas bilo neprihvatljivo, a tzv. pregovori u opoziciji odnose se uglavnom na one koji su učestvovali na Vučićevim lažnim izborima tako da se ni tu ne uklapamo. Otvorili smo sve društvene mreže Dveri za digitalnu demokratiju i od njih napravili diskusione platforme za participativnu demokratiju, a veliki smo zagovornici i direktne demokratije i referenduma na svim nivoima po uzoru na Švajcarsku. Moraćemo i na teren i da o svemu ovome razgovaramo i u direktnom kontaktu sa građanima jer su nam svi veliki mediji zatvoreni.
Kako očekujete da srušite režim kad ste vi na društvenim mrežama, a njihovi predstavnici na svim nacionalnim frekvencijama?
Javni medijski servisi, kao i sve nacionalne frekvencije su javno dobro, u vlasništvu svih građana Srbije i ne može ih koristiti samo vladajući režim već ravnopravno i opozicija. Ja sam bio i ostao mišljenja da ako neko tako otvoreno krši Ustav i zakon mi kao građani moramo da mu se pojavimo na vratima i oslobodimo tu nezavisnu državnu instituciju od unutrašnje okupacije. U jednoj takvoj akciji prošle godine u zgradi RTS sam to i lično pokušao sa svojim najbližim saborcima i drugim učesnicima protesta, i to bismo i uradili da nije bilo brutalne reakcije Policije na poziv Dragana Bujoševića. I to nije bilo nikakvo nasilje sa naše strane jer nikome nije falila ni dlaka sa glave već je nasilje ono što nam RTS i druge televizije sa nacionalnom frekvencijom i ova vlast rade sve ove godine. Ali je očito potrebno još neko vreme da to većina građana Srbije shvati i ponovo poseti zgradu RTS, Skupštine, Vlade, Predsedništva, Republičkog javnog tužilaštva, Ustavnog suda Srbije, REM-a… Biću strpljiv do tada.
U izjavi za Nova.rs prvo ste istakli da ćete ići na sastanak opozicije, ali ste ubrzo promenili mišljenje. Šta se u međuvremenu dogodilo?
Rekao sam i ponoviću da unutar opozicije moramo da razgovaramo i dogovaramo se u cilju smene aktuelne vlasti, ali da moderatori tih susreta ne mogu biti vodeće ličnosti bivše vlasti koje su izgubile poverenje građana. Nije realno da Boris Tadić ili Zoran Živković posle svega predvode opoziciju. Vreme je za neke nove i mlađe ljude u politici i drago mi je da je taj proces počeo da se odvija. Ili – ako je to toliki neizdrž za one koji su već bili na vlasti da ponovo moraju da se guraju u prvi plan neka se formira jedna opoziciona kolona od svih onih koji su bili na vlasti i druga od svih nas koji nikada nismo bili na vlasti, pa neka građani biraju da li su za to da se vrte u krugu istih političkih faca još 30 godina ili ne. A novi u srpskoj politici ne treba sada da se glože ideološki između sebe već da sarađuju i zajednički naprave normalnu državu i demokratski politički poredak u kome će se potom takmičiti sa svojim različitim programima, a građani glasati bez pritisaka i ucena.
Kao razlog zbog čega ste odbili učešće u razgovorima opozicije, naveli ste to što je poziv uputio Boris Tadić, centralna figura bivše vlasti za koju takođe nemate lepo mišljenje. Međutim, Dragan Đilas je takođe bio visokopozicioniran u toj vlasti, ali ste ipak prihvatili da budete deo Saveza za Srbiju. Možete li da nam objasnite razliku?
Svi smo pomalo postali taoci negativnog nasleđa i nerešenih međusobnih odnosa unutar nekadašnje Demokratske stranke, koja nije slučajno pala sa vlasti 2012. godine. Nikada nisam bio funkcioner DS niti deo te vlasti, već sam im bio opozicija, pa ne bih da se vraćamo na bivši režim. Koliko je teško izboriti se sa avetima prošlosti najbolje na svojoj koži sada oseća jedan pravi i čestiti demokrata Zoran Lutovac. To što niko od nas ne može sam da sruši ovu vlast usmerava nas na saradnju, ali to ne znači da sa padom ove vlasti treba da se vratimo na prošlu. Dveri su upravo taj garant da će ovoga puta sa smenom vlasti biti promenjen i kompletan korumpirani politički sistem koji ovde funkcioniše bez prekida već 30 godina. U 30 tačaka Saveza za Srbiju sve to je bilo predviđeno i zato smo bili među njegovim osnivačima. Što se nas tiče mi smo ostali verni tom programu.
Da li se kajete što ste zajedno sa predstavnicima Saveza za Srbiju bili u bojkot kampanji?
Ne, naprotiv! Bilo je veoma važno ne učestvovati u laži i ne dati legitimitet lažnim i protivustavnim izborima. Smatram da je to bila jedna časna i poštena kampanja u kojoj su predstavnici opozicije pokazali da im je više stalo do političkih principa i vernosti Sporazumu sa narodom nego do skupštinskih fotelja i privilegija. To nam je jedan veliki moralni kapital za dalje, uprkos svim manama bojkota, kao što su ostajanje bez skupštinske govornice, finansiranja iz budžeta, korišćenja prostorija za politički rad… To je bio veliki zalog za budućnost srpske politike.
Kako gledate na to što se pojedine stranke koje su bojktovale prethodnu izbornu trku sada pripremaju za izlazak na beogradske i predsedničke izbore? Da li se i vaš pokret organizuje u tom pravcu?
Smisao bavljenja politikom je izlazak na izbore i osvajanje vlasti, a ne bojkot. Bojkot je samo sredstvo da se dođe do slobodnih i poštenih izbora. Bojkot je i u domaćoj i u međunarodnoj javnosti razgolitio nedemokratski karakter sadašnjeg režima i otvorio put da sledeći izbori budu demokratski. Ali, za to tek treba da se izborimo. Ono što je važno jeste da su ovakve skupštine bez opozicije neodržive i da sama vlast – i to pre formiranja Skupštine i Vlade – priznaje da ćemo brzo morati na vanredne izbore. Naš Pokret se svakako organizuje u tome pravcu i već smo počeli obuku za izborni proces u našim lokalnim organizacijama. Paralelno nastavljamo borbu za izborne uslove sa ostalim kolegama u opoziciji.
Dakle, planirate učešće na prvim narednim izborima?
Da vidimo prvo šta nosi dan, a šta noć. Jednu stvar moramo da shvatimo: niko nam neće pokloniti slobodu, pravdu i demokratiju niti će neko doći sa strane da se bori umesto nas za naš bolji život u našoj zemlji. Za slobodne medije i poštene izbore moramo se sami izboriti, a to traži novi izlazak na ulicu, nove masovne demonstracije i građansku neposlušnost, izvesnu spremnost na žrtvu, hrabrost i posvećenost dok vlast ne pristane na naše zahteve. Zato se pripremamo kao da će izbori biti sutra, ali ne smemo dozvoliti da ti izbori izgledaju kao za vreme ove vlasti do sada.
Verujete li u pobedu na beogradskim izborima i koji su preduslovi da bi se ona ostvarila?
Opozicija na tim izborima mora da nastupi pametno. Bez obzira u koliko se kolona izlazi važno je da nema međusobnog napadanja i da su napravljene tako da nijedna ne ostane ispod cenzusa. Onda je uz paralelnu kampanju podizanja izlaznosti pobeda itekako moguća, veoma slično crnogorskom scenariju. Ako je negde Vučićeva vlast najbliža padu onda je to Beograd.
Analitičari smatraju da će vlast verovatno spojiti beogradske sa predsedničkim izborima. Da li opozicija može do zajedničkog predsedničkog kandidata, imajući u vidu da ste trenutno ste na različitim ideološkim pozicijama?
Pre svega želim da istaknem da je svaka priča o broju opozicionih kolona trenutno besmislena dok ne budu došli prvi sledeći izbori i ne budemo znali koji su to izbori i u kojim uslovima se održavaju. Zato Dveri do tada svoj put nastavljaju samostalno, a tada ćemo sesti sa ostalima i dogovoriti ono što je najkorisnije za zajednički uspeh opozicije. Bez obzira na jednu, dve ili više opozicionih kolona, napravljenih po ideološkom ključu za beogradske ili eventualne vanredne parlamentarne izbore, na predsedničkim izborima treba stati iza jednog zajedničkog kandidata. I tu je veoma poučan primer Zdravka Krivokapića, mandatara za sastav nove Vlade Crne Gore, koji daje fotorobot kandidata za predsednika Srbije koji je nama ovde potreban: ugledna i nestranačka javna ličnost, nesumnjivi patriota, vernik i otac petoro dece, istaknuti profesor Univerziteta… Vučića ne može da pobedi kandidat bez nacionalnog osećanja i bez jasnih nacionalnih stavova. To nije moglo ni 2000. protiv Miloševića – ne može ni danas protiv Vučića!
Ko bi po vama mogao da bude srpski Zdravko Krivokapić?
Siguran sam da imamo više sjajnih kandidata za tu istorijsku misiju, ali oni nisu među onima koji se trenutno nude i guraju u prvi plan. Kao i Zdravko Krivokapić u Crnoj Gori i naš predsednički kandidat u Srbiji doći će tiho i nenametljivo, skromno i iz drugog plana, pred same izbore i biti iznenađenje koje će promeniti politički tok istorije.
U prethodnom periodu mnogo se govorilo o biznisima brata predsednika Srbije Andreja Vučića i brata premijerke Ane Brnabić. Kako vi gledate na to što se članovi porodica ljudi koji su na vlast često dovode u ovakve kontekste?
Neverovatno je da se najobičnije postavljanje pitanja o umešanosti bliskih rođaka vrhuške aktuelne vlasti u kriminal i korupciju doživljava kao napad na njihovu porodicu, a zanemaruje da je u svakoj demokratskoj zemlji sveta osnovna stvar ispitivanje porekla imovine javnih funkcionera i sa njima povezanih lica, jer tu uvek leži prostor za nezakonito bogaćenje. Zato smo u našem Proglasu “PROMENA SISTEMA– SIGURNOST ZA SVE” predvideli uvođenje nezakonitog bogaćenja kao novog krivičnog dela i četiri vrste kazne: zatvorsku, finansijsku, imovinsku – oduzimanje nezakonito stečene imovine i lustraciju – zabranu obavljanja javne funkcije na duži period.
Kako vi vidite ulogu Andreja Vučića u ovoj vlasti, s obzirom da on nije javni funkcioner?
U svakoj vlasti postoje formalni i neformalni centri moći u koje spada brat predsednika SNS. Andrej Vučić je svakako partijski funkcioner jer redovno obilazi stranačke odbore i učestvuje u izbornim aktivnostima SNS. Ali, što je mnogo bitnije, on je i glavni mozak paralelnog kriminalnog sistema koji zapravo vlada državom, a SNS je samo političko krilo ove mafijaške organizacije. Nema sumnje da Aleksandar Vučić veruje samo rođenom bratu i da preko njega obavlja sve tajne i nezakonite poslove. Usudio bih se reći da je Andrej Vučić hrabriji i opasniji tip od Aleksandra Vučića, a samim tim i pametniji, da ume da sakrije svoje tragove i da mnogo više podseća na ozbiljnog mafijaša poput jednog Mila Đukanovića nego njegov brat, koji samo glumi da je nešto opasan, a ustvari je velika kukavica. Pravi Vučić je Andrej – Aleksandar je hodajući kompleksaš sa večitom potrebom da ga neko voli, ceni i hvali. Imam neverovatan osećaj da ću oko mirne primopredaje vlasti morati da vodim razgovor sa Andrejom Vučićem jer će se Aleksandar u tom času zatvoriti u podrum Predsedništva i plakati. Ali, to možda i jeste prava slika kraja jednog diktatorskog režima za koji nikako nismo smeli da dozvolimo da nam se desi, u čemu dakle vidim krivicu svih nas, niti smemo dozvoliti da se ikada ovakvo urušavanje države ponovi, u čemu vidim toliki značaj i smisao promene sistema i uređenja pravne države u cilju sigurnosti i blagostanja za sve kao ključnih reči za političke promene za koje se Dveri zalažu.
Erdogan preti novim vojnim operacijama u Siriji! Više o tome OVDE.
Izvor: nova.rs
