Piše: Miroslav Zdravković
Prilikom pregovora o „sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom (i Metohijom) nikako mi nije jasno kako je moguće da se KiM otcepi od Srbije, a da nije moguće da se Republika Srpska pripoji Srbiji.
Među slovenskim državama, a možda i među većinom drugih, postoji pravilnost o netrpeljivosti među susedima i prijateljskim odnosima sa zemljama sa kojima se ne graniči.
Slovenija i Hrvatska imaju svojih graničnih tenzija, ali ih Slovenci nemaju sa BiH i Srbijom. Hrvatska nema dobre odnose sa Srbijom, ali ih ima odlične sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom na KiM ima vojsku i odlične, antisrpske, odnose sa Albancima.
Prilikom obilaska Spomenika slobode na Kozari, pre par godina, bilo mi je neobično da sam tamo sreo samo Slovence. Bio je kišni dan i oni su bili jedini koji su imali želju da ga obiđu i po lošem vremenu.
Ovog leta Neum je bio hit za turiste iz Srbije i Federacija BiH je imala rast broja noćenja iz naše zemlje 2,8 puta, i njihovog udela sa 2% u avgustu 2019, na 55,5% svih stranih noćenja u avgustu ove godine (link). Bilo je i za 36% više noćenja iz Srbije u Republici Srpskoj (gde su povećali udeo sa 23,6% na 72,9% (link), ali je apsolutni broj noćenja bio veći u Federaciji BiH (17.306) nego u R. Srpskoj (14.634).
Ovi podaci o „invaziji“ Srba u Neum, pri zabrani ulaska u Crnu Goru, uz prijateljske odnose Republike Srpske sa Slovenijom su me doveli do ovog predloga.
Koristi bi imale sve strane.
Srbi iz Republike Srpske bi postali građani EU. A to bi i „građaniste“ odvelo iz Srbije u EU, pa bi Srbija postala potpuno nacionalna.
Srbija bi u Neumu dobila izlaz na more. Naum bi postao balkanski Dubai. Ni stospratnice ne bi mogle da zadovolje želju Srba za morem.
Slovenci bi umesto traganja za radnom snagom u BiH i u Srbiji dobili kompletno tržište radne snage od milion stanovnika i dugoročno bi mogli da zatvore prijem migranata iz trećih zemalja. Velika Slovenija bi se prostirala od Kranjske Gore do Trebinja. A novih Dončića bilo bi stotine, svi lepi na majke a snažni na očeve.
Gotovo svi Bošnjaci bi bili u jednoj državi: u Federaciji BiH i u Srbiji.
Zapadna Hercegovina bi, zapadno od Neretve, mogla da se pripoji Hrvatskoj, s time da bi opusteli Drvar, Bosanski Petrovac i Bosansko Grahovo ostali u ujedinjenoj Federaciji BiH sa Srbijom.
Bošnjacima iz Crne Gore bi se svidela mogućnost daljeg procesa integracije ove države sa Federacijom Srbije i BiH. To bi otvorilo dodatnu mogućnost da Srbija, osim Nauma, dobije izlazak na more u Crnoj Gori.
Valjalo bi videti koje bi bile koristi iz ovakvog ujedinjavanja za Hrvatsku i Albaniju, na primer, da Albanija dobije zapadnu Makedoniju a da se severni Makedonci pripoje Hrvatskoj?
Uz Veliku Sloveniju bile bi stvorene i Velika Hrvatska (od Umaga i Čakovca do Strumice), i Velika Srbija (od Nauma do Kanjiže) i Velika Bošnjačka (od Velike Kladuše do Kačanika).
Svakakve mogućnosti su raspoložive i ne mora sve da se svede na „sveobuhvatni sporazum o normalizaciji“. Kosovo i Metohiju kao odvojeni deo od ostatka Srbije ne sme niko da potpiše i prihvati. A treba da unapređujemo odnose sa svim susedima, koliko je to moguće.
Šta je stiglo iz Rusije u Jermeniju, saznajte OVDE.
Izvor: Makroekonomija
