Imamo dokaze. Rusija, Francuska i Iran već su potvrdili da turska vojska učestvje u velikoj ofanzivi protiv Arcaha (Nagorno-Karabaha), koja je počela 27. septembra. Visoki turski funkcioneri javno su priznali da podržavaju Azerbejdžan, i to ne samo u političkom i diplomatskom smislu, već i na bojnom polju, koristeći dronove i turske avione F-16, kojima bombarduju civilna područja u Nagorno-Karabahu-rekao je Pašinjan.

On je upozorio međunarodnu zajednicu, a naročito američku javnost, da se avioni F-16, proizvedeni u SAD, koriste u ovom sukobu za ubijanje Jermena. Kako je rekao, postoje dokazi da turski vojni komandanti direktno učestvuju u vođenju ofanzive, a Ankara je snabdela Baku vojnim avionima, oružjem i vojnim savetima.

Znamo da je Turska obučila hiljade plaćenika i terorista i dovela iz područja koja je okupirala na severu Sirije. Ti plaćenici i teroristi se sada bore protiv Jermena. Mnogi od njih čak ne znaju zašto ih Turska šalje u Azerbejdžan. Lažnim obećanjima su ih doveli, a to su shvatili stigavši ovamo-rekao je Pašinjan.

On je dodao da „znamo da ti teroristi koriste droge“. U džepovima njihovih uniformi navodno su nađeni špricevi i omamljujuća sredstva, što bi, kako je rekao, „moglo da objasni zašto 30 odsto poginulih na strani Azerbejdžana upravo čine strani plaćenici“

Pašinjan je „apsolutno“ siguran da je Turska odgovorna za eskalaciju situacije u Nagorno-Karabahu, prenosi "Velt".

- Zajedničke vojne vežbe Ruske i Azerbejdžana, održane još u avgustu, u suštini još nisu završene. Činjenica je da je ovaj napad na Nagorno-Karabah sledeća faza operacije. Posle priprema u avgustu, odlučili su da započnu ofanzivu, pa samim tim moraju odgovarati za eskalaciju - rekao je Pašinjan.

Posle prvog napada i poraza koji je usledio na jermenskoj granici u julu, Azerbejdžan je potražio pomoć Turske i očiigledno je da Ankara u mnogim odlučujućim pitanjima donosi odluke-rekao je Pašinjan.

-NJihov cilj je da promene ravnotežu snaga u ovom regionu u sopstvenu korist.

On je rekao da Turska želi da poveća uticaj na jugu Kavkaza, te da joj je san da „izgradi imperiju u stilu sultanata“, pri čemu „bira put koji bi mogao da zapali ceo region“.

Pašinjan je rekao da uopšte nije siguran da Azerbejdžan „na bilo koji način kontroliše teroriste koji se bore na njihovoj strani“.

- Prema informacijama naših obaveštajnih službi, plaćenici u pojedinim selima u Azerbejdžanu jednostavno ulaze u prodavnice, zabranjuju prodaju alkohola i traže da se poštuje šerijat - rekao je on.

Prema njegovom mišljenju, jedini mogući okvir pregovora je preko grupe OEBS-Minsk.

- Predsednici Rusije i Francuske uputili su snažan apel napadačima. Očekujemo da će se međunarodna zajednica aktivno založiti za prekid neprijateljstava. Uzgred, članstvo Turske u toj grupi trebalo bi da bude supsendovano, jer je ratoborna i pristrasna - rekao je jermenski predsednik, ocenivši da je aktuelna kriza mnogo gora nego 2016, te da eventualno može da se poredi sa 1915, kada je više od 1,5 miliona Jermena pobijeno tokom prvog genocida u 20. veku.

- Turska, koja negira prošlost, ponovo je na putu da izvrši genocid. Svet mora da sazna šta se ovde događa, a međunarodna zajednica brzo da se umeša i spreči da se nasilje dalje širi. Ako to ne urade, ceo južni Kavkaz osetiće posledice ovog sukoba-upozorio je Pašinjan.

Šta se dešava u Nagorno-Karabahu?

Region Nagorno-Karabah je deo teritorije Azerbejdžana, ali koji naseljavaju pretežno etnički Jermeni. U tom regionu je 1988. godine izbio rat koji je trajao sve do proglašenja primirja 1994. godine u kojem su na obe strane nastradale hiljade ljudi i stotine hiljada postale izbeglice.

Pod nazivom Republika Arcah, region je 1991. godine proglasio nezavisnost, međutim nijedna država je nije priznala. I nakon primirja sukobi se povremeno javljaju.

Sada su u toku najveći sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga od 2016. godine i zavladala je zabrinutost za stabilnost južnog Kavkaza, koridora kroz koji prolaze cevovodi za izvoz nafte i gasa na svetska tržišta.

U sukobima koji su počeli u nedelju 27. septembra poginulo je na desetine vojnika i civila, ali će tačan broj možda tek kasnije biti utvrđen. Obe strane krive rivala za početak novog vatrenog obračuna.

Da li Rusija ulazi u rat na strani Jermenije, saznajte OVDE!

Izvor: Blic