Mandatarku za sastav nove Vlade i dosadašnju premijerku Srbije Anu Brnabić, koja se na čelu Vlade nalazi od 29. juna 2017. godine, prate mnogobrojne afere – kako nju, tako i članove njene Vlade.
Poslednju aferu u nizu lansirala je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, koja je na konferenciji za novinare ispred Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu iznela tvrdnje da je firma Aseko, u kojoj je jedan od direktora rođeni brat premijerke Igor Brnabić, za dve godine od njenog izbora na tu funkciju, dobila više od 40 miliona evra novca iz budžeta.
Ona je, uz pokazivanje dokumenata, rekla da je samo od EPS-a, firma Aseko dobila 20 miliona evra, a do tada je firmina zarada bila minorna. Novac je, kako tvrdi Tepić, osim od EPS-a, firma Aseko dobila i od Nacionalne službe za zapošljavanje Ministarstva finansija, ministarstva trgovine i mnogih drugih.
Tepić je dodala da je nakon postavljenja Ane Brnabić za premijerku u junu 2017, već u avgustu ubrzano otvorena Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koja po zakona direktno odgovara njoj.
“Ta kancelarija je 15. novembra 2017. godine firmi rođenog brata premijerke dodelila ugovor od 180 miliona dinara. Ovo je najdirektniji mogući sukob interesa. Ne znam da li je ikada bilo ovoliko kristalno jasno”, rekla je Tepić.
Ovu temu aktuelizovala je Tepić, ali su novinari KRIK-a, odmah nakon njenog imenovanja na mesto premijera, objavili njenu imovinsku kartu. KRIK je došao do podataka da je mandatarkin brat jedan od direktora firme “Asecco”, i otkrio je da je kompanija dobila nekoliko desetina javnih nabavki poslednjih godina kod različitih ministarstva, institucija i javnih preduzeća.
Iz afere, pravo u politiku
Ime Ane Brnabić zaširu javnost postalo je poznato tek nakon afere “Vetropark”.
Sajt Telepromter objavio je 2015. godine transkript telefonskog razgovora sestre tadašnje ministarke državne uprave Kori Udovički, Lidije Udovički i bivšeg predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića.
Kako se navodilo, Udovički je u pomenutom razgovoru rekla da je kum tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića i direktor Elektromreža Srbije Nikola Petrović pokušao da naplati reket od dva miliona evra od američke firme “Kontinental vind partners” kako bi priključio njihove vetroparkove u sistem elektromreže.
Tada je, široj javnosti nepoznata, Ana Brnabić demantovala tu priču, navodeći da Petrović nije reketirao njenog poslodavca. Nakon ovog događaja, krenuo je politički uzlet Ane Brnabić, koja je prvo preuzela ministarsko mesto Kori Udovički, da bi godinu dana kasnije postala i premijerka.
Koronavirus
Dan nakon izbora 21. juna, BIRN je objavio da su kovid bolnice u Srbiji prijavljivale tri puta više umrlih nego što je zvanično saopšteno i da se neslaganja u brojevima ne mogu oblasniti nepreciznostima u sistemu. Iako Vlada Srbije uporno demantuje ovakve navode, BIRN je pre nekoliko dana, tri meseca nakon prvobitne informacije o “štelovanju” brojki, otkrio i da su nadležni imali uvid u podatke iz baze, među kojima se našla i saradnica premijerke Ane Brnabić.
BIRN je otkrio da se Svetlana Jovanović, viša savetnica pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, navodi kao glavni kontakt “za sva tehnička pitanja u vezi sa korišćenjem informacionog sistema kovid-19” u Korisničkom uputstvu koje je tokom aprila 2020. prosleđeno svim zdravstvenim ustanovama radi evidentiranja zaraženih virusom korona.
Jovanović nije želela da razgovara za BIRN rekavši da je bila “tehnička podrška” i da nije “imala uvid u podatke”.
Autobus-ubica
Tokom svog mandata, Brnabićka je imala i brojne, u najmanju ruku, čudne izjave.
Govoreći o epidemiološkoj situaciji u Srbiji, Brnabić je krajem juna dala, kako je sama rekla, “banalan primer” evidentiranja zaraženih i preminulih.
“Nisu svi ljudi pozitivni na kovid preminuli od toga. Evo banalnog primera. Ja recimo imam simptome, odem u kovid ambulantu, testiram se i stigne pozitivan nalaz. Kako stigne nalaz, upisuju me u bazu podataka. Imam komplikacije, krenem na Infektivnu i udari me autobus. Poginem. I ja sam naravno preminula u toj bazi podataka. Mislite da treba da se brojim kao da sam preminula od koronavirusa? I takvih ima XY slučajeva…”, rekla je Brnabić, što su korisnici društvenih mreža iskoristili da uz podsmeh komentarisali ovaj “banalan primer”.
Istopolni brakovi
Krajem februara 2019. godine, u Srbiji, ali i regionu, odjeknula je vest da se partnerka Ane Brnabić, Milica Đurđić porodila.
“Ana Brnabić je jedna od prvih premijerki čija se partnerka porodila dok je ona na funkciji i prva na svetu čija se partnerka porodila u istopolnom paru”, rekli su iz tada njenog kabineta za agenciju Frans Pres.
Međutim, iako gotovo 10 godina živi u istopolnoj zajednici, premijerka Ana Brnabić zakonski nije roditelj, jer je brak, prema Ustavu Srbije, zajednica muškarca i žene a LGBT partnerstva nisu legalizovana.
Istopolnim parovima je zabranjeno da usvajaju decu, iako samci imaju pravo na usvajanje, bez obzira na seksualnu orijentaciju.
Kritičari Ane Brnabić tvrde da ona nije učinila dovoljno da poboljša prava LGBT osoba.
Na gej paradi u Beogradu 2017. godine, odbila je da kaže da li želi da se u Srbiji legalizuju istopolni brakovi.
“Slika Vučića u školama – jačanje kulta nacionalnih simbola države”
Nepunih mesec dana nakon što je postala premijerka Vlade Srbije, Brnabić je izjavila da ne vidi problem u tome da se fotografije predsednika države Aleksandra Vučića postave u državne institucije, pošto smatra da treba nastaviti jačanje kulta nacionalnih simbola države, što je podržao i ministar prosvete Mladen Šarčević.
Inače, Ana Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu, gde je završila Petu beogradsku gimnaziju 1994. godine, a na univerzitetu Northwood u Mičigenu završila je studije poslovne administracije 1998. godine, nakon čega je stekla MBA diplomu iz marketinga sa Hul univerziteta u Engleskoj, preneo je Istinomer njenu zvaničnu biografiju.
Krajem 2001. godine vraća se u Srbiju, gde je radila za različite američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave, a koje je finansirao USAID. Od 2002. do 2011. godine radila je u USAID-u, a kao najznačajniju inicijativu u tom periodu, u zvaničnoj biografiji, navodi osnivanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj 2006. godine. Od 2011. godine radi u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova Continental Wind Serbia, a od januara 2013. postaje i njen direktor.
U martu 2016. godine, tokom javne debate, došla je u sukob sa Fiskalnim savetom koji je osporio isplativnost uvođenja onlajn fiskalizacije, za šta su se, sa druge strane NALED i Brnabić nedvosmisleno zalagali. U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, a u junu 2017. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio ju je za mandatara nove vlade. Početkom oktobra 2019. godine, postala je članica SNS-a.
Doktor Kon upozorava građane na treći talas. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
