Najnovije

RUSIJA KLJUČ ZA ZAUSTAVLJANJE RATA? Dogovor Putin i Erdogana može dovesti do kraja sukoba Azerbejdžana i Jermenije!

Neko vreme je izgledalo kao da su prijatelji. Ruski predsednik Vladimir Putin, nekadašnji agent KGB, uspeo je polako da stvori vezu sa jednim od najnezgodnijih članova NATO, turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Činilo se da njih dvojica često telefoniraju, Turska je izbačena iz programa F-35 predvođenog SAD za kupovinu ruskog raketnog sistema S-400, a Ankara je iznenada izgledala bliža sa Moskvom nego sa Briselom.

Tajip Erdogan i Vladimir Putin. (Foto: ria.ru)

Međutim, to se sada promenilo. Nakon sukoba u Siriji, podržavanja suprotstavljenih strana u Libiji i generalno različitim nastojanjima kada je reč o američkom povlačenju iz regiona, Putin i Erdogan više nisu jedan drugom na "brzom biranju", piše CNN.

Činjenica je da su trenutne borbe između Jermenije i Azerbejdžana oko regiona Nagorno-Karabah možda dovele do toga da Erdogan ostavi Putina u najkomlikovanijoj poziciji u poslednjih nekoliko godina.

Turska potpuno podržava Azerbejdžan i vrlo je verovatno da omogućava sirijskim plaćenicima da se bore za Azerbejdžan, što Ankara zvanično negira. Jermenija je predložila stari format pregovora uz američku podršku i obećala da će se boriti dalje.

Ipak, tlo pod nogama polako propada. Granatiranje doseže civilna područja, a iz Moskve stiže zaglušujuća tišina, navodi CNN. Regionalna sila koja ima bezbednosni savez sa Jermenijom, koristila se diplomatijom da pozove na prekid oružanih sukoba, ali je dosad na haos u regionu gledala bez osetnog uticaja.

Jermenija ne izgleda kao da ima tehničke mogućnosti da se uskladi sa dronovima i tempom azerbejdžanske ofanzive i umesto toga proširuje sukob, tvrdi Baku. To je trenutak kada bi Kremlj tradicionalno zapretio. Ipak, nije, i nejasno je zašto, piše CNN.

Putin je tokom vikenda razgovarao sa svojim Savetom bezbednosti, a o tom pitanju je do ponedeljka razgovarano između ostalog i sa predsednikom Tadžikistana.

Postoji argument da je jermenski premijer Niko Pašinjan, koji je na vlast došao 2018. godine zahtevajući prozapadne reforme, upravo takav saveznik kog Moskva ne voli. Pašinjan se oprezno približavao Evropskoj uniji, istovremeno balansirajući duboke veze svoje zemlje sa Rusijom.Dakle, ostavljanje novog vođe iz Jerevana da se "oznoji" ili čak izgzubi, bila bi možda kazna za takvu politiku.

- Zapamitite, Rusija je čak napala rusko poluostrvo Krim nakon što je ona u svojoj obnovljenoj snazi otišla predaleko da bi se sprijateljila sa Briselom - piše CNN.

Poatoji i drugi argument da Nagorno-Karabah, planinsko područje, koje se nalazi unutar azerbejdžanskih granica i pojavljuje se kao zbunjujuća anomalija na mapi, jednostavno nema dovoljnu stratešku vrednost za Moskvu kojoj bi smetalo trošenje vojnog i političkog kapitala.

Ipak, Jermenija je za Kremlj dugorična imovina, koju su čak udvostručili u avgustu, prodavši joj više oružja po diskontnoj stopi članici Organizacije ugovora o kolektivnoj bezebdnosti (CSTO).

CSTO je ove nedelje trebalo da održi vežbe u Belorusiji, nazvane "Neuništivo bratstvo", ali je Jermenija u ponedeljak rekla da će se povući. Ova zemlja je očigledno pala sa Putinovog sigurnosnog radara, a Pašinjan je nekoliko puta telefonom razgovarao sa Putinom usred krize.

Na Zapadu, sa druge strane, postoji tendencija da se misli kako je sve što se dešava u regionu "Putinovo maslo". Ipak, Kremlj u poslednje vreme ima mnogo intervencija, u Ukrajini, Siriji i Libiji (prema američkim izveštsjima). Morala je da pošalje hitnu podršku beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku. To su četiri odvojene krize, koje su veoma žive. Da li Kremlj ima resurse i za petu?

Ubacivanje ruske vojne moći u sukob oko Nagorno-Karabaha ne bi bilo lako. Ima baze u Jerevanu i Gjumri u Jermeniji, ali bi morala da ubaci i doatne ljude i materijal, te da moli Gruziju za kopneni tranzit. Tome se mora dodati i da je kasno.

Čini se da Azerbejdžan ima tehničku i stratešku prednost, iako Ankara negira direktnu optužbu da je nešto od toga pojačano turskom pomoći.

Takođe, Putin ima probleme i u sopstvenoj zemlji. Doba pandemije izazvalo je nezadovoljstvo u zemlji, a ekonomija je u dodatnim problemima. Suočava se sa optužbama za trovanje opozicionara Alekseja Navaljnog, a protesta ima na pretek.

Ovo su najnoviji podaci o stradalima u Nagorno-Karabahu! Više o tome OVDE.

Izvor: Telegraf

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Urbancube