Još od februara planiram ekranizaciju autobiografske tragi-parodije „Tolerantni desničar“. Aljošu sam od starta video u toj ulozi. Znam čoveka sa dosta treninga... pomalo i iz kahfane. Kad ga vidiš čelavog #dutrneš. Kad ga čuješ odlučnog... isto. Na njegovog četrdeset kila teškog pita Simbu ne bih trošio više od ove rečenice. A obojica ozbiljna braća, na leba da ih mažeš. Kad smo pre mesec i kusur na Košutnjaku pokidali fotosešn sa zelenim čaršavom i čarapom na starom daljinskom u ulozi mikrofona, dizajn za majice nije imao opciju sem da bude vanserijski. Porudžbine su pljuštale i pre produkcije. Snimanje videa se samo nametnulo: protagonista u majici sa pet klonova samoga sebe zvuči tako #abramovićmarina... Ključni delić slagalice bile su moje dobre komšije: mladi, vredni i skormni ljudi, sa iskustvom glavnih uloga na dugometražnom filmu. Skoro su nabacili i novu makinu, savršenu za koncept. Da i ja malo #izgrmim ko pravi reper, pod stare dane.
Prošle srede smo se konačno poslovno sastali na radnom mestu bradate kasirke (moje malenkosti), u razrovarenoj Ulici Cara Dušana, na Dorčolu. Ozbiljno smo dogovarali uslove glumačkog angažmana i upotrebe vozila, kada su nas prekinuli šljakeri sa rušilišta. Ne znam da li ću ikada aktivirati svoj ljudski kapacitet da smireno odreagujem na nepotrebno nevaspitano kurčenje i neprijatnost. Da li činjenica da moje mlade komšije nisu nabildovani, tetovirani ćelavci daje za pravo da im se vozilo, bez najnormalnijeg pitanja, gura s puta bageru u sveže iskopan jendek? Ozbiljan incident je izbegnut samo zahvaljujući njihovoj obazrivosti i smirenosti. A mi smo se sve dogovorili, kao što ljudima i dolikuje. Pomerili smo plan sa nedelje na subotu jer su bili najavljeni pljuskovi. Komšije su, kao pravi motivisani profesionalci, i to znale.
Ne znam da li je gužva od srede bila uzrok, tek: dan pred snimanje su mi javili da je mašina zaribala. Perini dobronamerni saveti nisu pomogli, jednostavno nije ekspert za tu klasu. U tako kratkom roku nisam imao rešenje. Scenario je prepakovan u hodu, u skladu sa filosofijom minimalnog smaranja oko snimanja. I onako je vojnik Laza dozvao Vladinu ( @le_ti_lik ) novosadsku dron eskadirulu, zabave u najavi nije nedostajalo. Kakve su ti misli, takve su ti pesme. Kakve su ti pesme, takvi su ti spotovi. I bi tako... V.I.P. (Veseli Iskreni Poučni) rezultat našeg zajedničkog truda i zalaganja ćete uskoro videti i čuti na dr Škabo jutjub kanalu.
Pored ozbiljnog rada i razigrane kreativnosti u fantastičnoj atmosferi, sa snimanja će ostati i jedno traumatično sećanje. Podstaknuti Simbinom lepotom i pitomim karakterom, komšije su me podsetile na svoju ženku pita i pokazale jutjub video akcije njenog „oslobađanja“. Na njemu je desetak nabildovanih, tetoviranih parabezbednosnih ćelavaca (kažu da ih je još toliko bilo iza kamere) koji junački, uz psovke i uvrede prikrivene umontiranom dramatičnom muzikom, postrojavaju tri tinejdžera i, pod optužbom da je „muče i spremaju za borbe“, odvode njihovu prijateljicu. Snimak kučke koja pokušava da se otme s lanca na kojem je odvode se pretapa u sliku ukrašenu natpisom „spasena“. Bolna asocijacija na „državu“, koju vode još opakiji mlohavi šefovi opake napucane ekipe, je nešto što pohodi dnevne i noćne more normalnog čoveka. Zato moramo još jače ljubavnim smislom protiv agresivnog besmisla. Najapsurdnije je što me gotovo uvek posle teških priča teše i sokole upravo najugroženiji. Baš kao npr. ljudi sa kojima smo pričali u Orahovcu, mlade komšije su me nadahnule odbijanjem da upadnu u bezizlazni ciklus samosažaljenja. Žive, uživaju na snimanju mog geto spota, hrane i vole nove pse...
Umalo zaboravih, možda je nekome važno: moje komšije su Ganci, žive u baraci a makina je motokultivator-freza. Smem to tako da kažem jer smo svi #sdorčola i ne mislim ništa loše. Štaviše, prilično sam siguran da im mislim i želim bolje od mnogih koji oprezno uglađeno koriste pravilan termin: Romi. Pišem i radim šta iskreno osećam, ne šta mi prekookeanski fond plaća da deklamujem i sprovedem. Kome nije jasno, nek pročita u Vidojkovićevom prošlom romanu. Baš je najviše objasnio „Ganci-Rom“ epizodom. Ili nek pažljivo posluša pesmu za koju smo snimili video. Elem, komšije ne gotivim jer su mi u spotu, već su mi u spotu jer ih gotivim. A na Nemanjina čuđenja ko će se doseliti u silne zgrade koje niču po kraju, i dalje odgovaram sa dovitljivom zebnjom: „Jedno je sigurno, sine: neće Dorćolci.“ Nadam se da neće biti baš go nabildovan, tetovirani ćelavac i prateća pajapatkousta starleta. A i ako bude... samo još jedan smak sveta: preorjentisaću se na prodaju personalizovanih selfi-štapova i brendiranih maski za mobilne telefone. Živi i zdravi svizajedno bili, pa videli... i još V.I.P. spotova na tu temu snimili.
Ovo su najnoviji podaci o stradalima u Nagorno-Karabahu! Više o tome OVDE.
Izvor: Pravda
