„Vodonik ima veliki potencijal u energetskom sektoru, Rusija mu posvećuje posebnu pažnju, aktivno sprovodi naučna istraživanja“, prokomentarisao je on. U isto vreme, ministar je naglasio da ugljovodonici neće nigde ići i da će zadržati lavovski udeo u globalnom energetskom bilansu, uprkos povećanoj potražnji za obnovljivim izvorima. „Čak i do 2050. godine, biće najveći deo njih u globalnom energetskom bilansu. Da, Evropa bi mogla imati drugačiji energetski bilans. Zbog toga je danas važno razumeti koji će uslovi biti da bi se cela zemaljska kugla dobila energijom “, objasnio je Novak.
Ovo nije prvi put da ruske vlasti govore o napuštanju zemlje od naftne zavisnosti. Na primer, krajem septembra o ovome je govorila govornica Saveta Federacije Valentina Matvienko. Prema njenim rečima, do 2023. godine prihodi od nafte i gasa znatno će se smanjiti, što „govori o dinamičnijem razvoju i diverzifikaciji ekonomije“.
Ranije je predsednik Vladimir Putin rekao da je Rusija uspela da siđe sa naftne igle. Primetio je da su ugljovodonici i dalje glavni izvor budžetskih prihoda. Međutim, 2021. godine udeo budžetskih prihoda prvi put u savremenoj istoriji Rusije opašće na trećinu, a udeo nenaftnih i gasnih budžetskih prihoda povećaće se na 70 odsto.
Dokaz o turskom vojnom prisustvu u Azerbejdžanu možete videti OVDE.
Izvor: Pravda
