Bajden ili Tramp, za američku spoljnu politiku nije od presudne važnosti. Ma koliko novina doneo u Belu kuću, dosadašnji predsednik ipak nije suštinski menjao odnos Vašingtona prema najvažnijim pitanjima. Pre bi se moglo reći da je uneo novine u način u nastupu američkih predsednika. Ali, baš tog stila demokratskog kandidata mnogi u svetu se pribojavaju. Bajden, kako je to poručio i njegov savetnik kampanje Majkl Karpenter, jako dobro poznaje Srbiju i zapadni Balkan i ima dobar odnos s predsednikom Aleksandrom Vučićem.
„Postoje šanse da se iskoriste neke veze koje su uspostavljene u prethodnih nekoliko godina, ali ciljevi su da se Srbija učvrsti kao strateški važna zemlja na zapadnom Balkanu i učvrsti u EU i evroatlantskim strukturama”, rekao je Karpenter, a na pitanje kakav odnos Srbija može da očekuje prema dijalogu Beograda i Prištine, u bajdenovskom stilu je odgovorio da je krajnji cilj dijaloga obostrano priznanje. Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić ocenjuje da nema nijednog razloga da se promeni bilo šta u vezi sa spoljnom politikom Vašingtona, ne samo na zapadnom Balkanu nego i u jugoistočnoj Evropi zato što je Tramp najviše vodio politiku kontinuiteta s prethodnim administracijama.
„On je zadržao sankcije Miloradu Dodiku, u njegovo vreme su dve zemlje primljene u NATO, pojačao je saradnju s Grčkom da bi imao stabilniju situaciju u istočnom Mediteranu i mogao je da kontroliše Tursku. Trampova administracija je i te kako podržala za Srbiju vrlo važnu inicijativu „Tri mora”, zemalja članica EU od severa do juga i na zapad koje su se zbog sličnih potreba i sličnih istorijskih okolnosti objedinile da poprave svoju infrastrukturnu povezanost i smanje svoju energetsku zavisnost od Rusije. I zemljama zapadnog Balkana je dozvoljen pristup fondu inicijative, u koji su Amerikanci dosta uložili, ali će Srbija biti u boljoj prilici nego ostale zemlje Balkana i zbog značaja koji Dunav ima ne samo za civilni saobraćaj nego i za pitanje vojne i krizne pokretljivosti”, objašnjava Milićeva za „Politiku”.
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović kaže da se ličnosti i politike mogu menjati, ali ne i geopolitički ciljevi. „Neće biti promena zbog ojačanog položaja Rusije, zbog pooštrenih razloga za konfrontaciju Amerike s Kinom, zbog nestašne Turske, koja se pomalo izvlači iz vlasti Amerike, zbog Irana koji možda neće biti onako neprijateljski tretiran kao što ga je Tramp tretirao, ali će ipak da bude pod stalnim posmatranjem zbog potreba Izraela da bude potpuno zaštićen. Geopolitički interes Amerike za Balkan, naročito za ovaj nepokriveni prostor u kome smo mi centar, nastaviće se nesmanjenim tempom zato što Amerika iz svih tih razloga ne sme da prepusti ispunjavanje tog relativno praznog prostora interesima drugih, posebno Rusije i Kine. I zato ne vidim da će biti razlika u stepenu angažovanja Amerike na našem prostoru”, ocenjuje Jovanović.
Jedno od pitanja koje se postavilo kada je postalo jasno da će biti promena na čelu Amerike jeste i sudbina vašingtonskog sporazuma, pre svega onaj deo koji se odnosi na američka ulaganja u Srbiju preko kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) i nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Jelena Milić podseća da DFC ne radi samo u Srbiji nego intezivno i u Grčkoj i da je podrška privatnim investicijama od strateškog interesa za SAD jer predstavlja odgovor Amerike na kinesku inicijativu „Pojas i put”. Isto kao što su to i „mali šengen” i inicijativa „Tri mora”.
„Čuli smo od Majka Karpentera da je Bajdenova administracija spremna da nastavi pozitivan trend koji se desio u poslednje četiri godine. On se desio zbog pametne politike Srbije, ali i pre svega zbog Trampovog razumevanja da je i spremnost Srbije delom uslovljena očekivanjima oko Kosova”, kaže Milićeva. Prema rečima Jovanovića, Bajden neće da napusti one obaveze koje su preuzete u Vašingtonu, pre svega one tačke u kojima se Beograd obavezao da relativno ograničava svoje odnose s nekim velikim silama, Rusijom, Kinom, Iranom.
„Bajden će imati interes da za tri tačke našeg obavezivanja prema Americi u tim konkretnim stvarima bude i sam zainteresovan i neće i sam da pokopa taj sporazum. A kada je reč o Kosovu, pojačana geopolitička važnost Srbije će početi da igra značajnu ulogu i kod njega jer ne sme zbog manjeg da izgubi veće. Mi postajemo, kako vreme protiče, veći ulog nego Kosovo u američkoj geopolitici”, smatra Jovanović.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić poručio je da će Srbija ispunjavati sve obaveze iz vašingtonskog sporazuma koji je potpisala s Prištinom. „Mi smo jedna ozbiljna država i ono što smo mi potpisali, radićemo na tome. Da li će neka druga strana osporavati ono što je potpisano? Moguće je. Moguće je da Albanci misle da ako je Bajden pobedio, neće morati da ispunjavaju to što piše u sporazumu”, kaže Dačić. Sam Karpenter je ocenio da je vašingtonski sporazum u mnogim elementima pozitivan, u smislu ekonomskih veza i komunikacija između Beograda i Prištine.
„Mislim da je sve to sjajno, ali moja glavna zamerka nije njegova sadržina, već činjenica da je odvojen od evropskog dijaloga. Nadam se da će se u budućnosti sinhronizovati inicijative SAD i EU i da će zajedno SAD i EU voditi taj dijalog ka zaključenju da možemo da imamo Srbiju u EU”, rekao je Bajdenov savetnik i poručio da će ovaj demokrata biti fokusiran na ulazak Srbije u EU, podršku daljim reformama u oblasti vladavine prava, na bolje međuljudske veze, u smislu putovanja i ulaganja američkih kompanija u Srbiji, kao i na jačanje bilateralnih vojnih odnosa između SAD i Srbije.
On je takođe poručio da EU i SAD moraju da zajedno sednu za sto kada je reč o pregovorima, a ne da jedni ne obaveštavaju druge i da imamo dva istovremena procesa već „jedan jedinstveni dijalog između Srbije i Kosova, uz EU i Ameriku”. Bajden je inače u više navrata kritikovao Trampov pristup ovom pitanju i odnos prema EU. NJegova administracija će, poručio je, sarađivati sa EU „da bi olakšala sporazum koji bi rezultirao međusobnim priznanjem i sačuvao suverenitet i teritorijalni integritet Kosova i Srbije”.
Brisel bi, dakle, mogao da odahne. Neskriveno rivalstvo na relaciji SAD–EU često je i javno ispoljavano pa je tako Đuzep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, ocenio da „Amerika ima mnogo planova za svašta, za Srednji istok, Koreju i Kosovo, ali jedno je imati plan, a drugo je angažovati se da postignete uspeh”.
Srbija, kako kaže Jelena Milić, ima sve razloge da sebe predstavi kao izuzetno korisnog partnera kome treba izaći racionalno u susret imajući u vidu njenu veličinu i geopolitički značaj. NJen položaj je takav da ima dodatni značaj za sva pitanja koja su u vezi s povezivanjem koridora kojim se snabdevaju NATO i američke trupe u Evropi.
„Videćemo na samitu Berlinskog procesa u Sofiji koliko su komplementarne ideje i procesi EU i oni poput ’malog šengena’, koje zagovara Vučić i koje imaju nadstranačku podršku SAD. Naša javnost jako mala zna da su Trampove inicijative na Bliskom istoku dobile nadstranačku podršku u SAD i da ih je pohvalio i sam Bajden. Tako Bajden neće povući ni ambasadu iz Jerusalima niti pokvariti bilo koji od dogovora Arapskih Emirata ili Bahreina s Izraelom, a oni su napravljeni u istoj geopolitičkoj situaciji sa istom potrebom s kojom i vašingtonski sporazum”, ocenjuje Milićeva.
Budući da je Srbija centralna i najvažnija tačka u nepokrivenom delu Balkana, nastaviće se ta politika prema nama s jednom zadržanom pažnjom, mišljenja je Jovanović. „Možda čak i pojačanom, zavisi od okolnosti. Mi predosećamo, pre nego što smo svesni, da kao zemlja postajemo važniji nego što smo do sada bili u očima Amerike. To može da bude i plus i minus. Minus bi mogli da budu pojačani pritisci u slučaju da se ne ponašamo u duhu onoga što Amerika od nas očekuje. Međutim, ti pritisci ne mogu da budu toliko veliki i jaki jer mogu da budu kontraproduktivni, a to Amerika ne sme da dozvoli. I jača naš značaj u očima Amerike u odnosu na Kosovo koje je proglašeno završenom stvari, ali nema završene stvari u politici velikih sila ako se pojavi negde potreba za ojačavanjem interesa”, zaključuje Jovanović i dodaje da za nas politika velikih sila ostaje i dalje veoma živahna što nas izlaže nekim neprijatnim trenucima koji mogu iz toga da proizađu, ali nam i otvara prostor i daje mogućnosti da i mi više utičemo na njih da u postupanju s nama budu odmereniji.
Kako je Bajdenu oduzeto 20 elektorskih glasova, pogledajte OVDE.
Izvor: Politika
