Tom prilikom je iznio stavove potpuno suprotstavljene „zakletvama“ nakon izbora da će Crnu Goru „braniti i iz šume“. Dva meseca nakon pomenutih radikalnih izjava, „pacifikovani“ Đukanović je zaključio da je stabilan, ekonomski i demokratski razvijen Zapadni Balkan – „geopolitički imperativ“.
Naglasio je i da nema bolje garancije za dugoročno očuvanje mira od ubrzanog društvenog razvoja svih zemalja regiona.
“Berlinski proces se potvrdio kao najbolji okvir za dinamizaciju saradnje u cilju napretka i ispunjavanja kriterijuma za punu integraciju u EU. Imamo dovoljno razloga da verujemo da možemo ubrzati razvoj i prevazići poteškoće prouzrokovane višedecenijskim zaostajanjem i aktuelnom pandemijom. Ranije prepoznati pravci zelene ekonomije, digitalne transformacije i diverzifikacije ostaju ključ dugoročnog razvoja. A da bi svi zajedno trčali mnogo brže, i da bi se cio region razvijao brže, potrebno nam je i mnogo više znanja i odgovornosti. I to posebno u implementaciji preuzetih obaveza”, smatra Đukanović.
Ovakve Đukanovićeve reči moguće je shvatiti kao priznanje da je za vreme vladavine DPS-a sve rađeno pogrešno, ali i kao znak poverenja u novu ekspertsku vladu, koja će svakako biti daleko stručnija i odgovornija od prethodnih, a koja je upravo razvoj ekonomije, ekologije ali i digitalnu transformaciju označila kao prioriete vlastitih politika.
Đukanović je ocenio da Crna Gora odlučno nastavlja putem reformi, da gradi otvoreno evropsko društvo, društvo demokratije i vladavine prava.
U tom kontekstu, značajno je i što će nove vlasti uskoro rešiti pitanje „Zakona o slobodi veroispovijesti“, koji je prepoznat kao antizakonski, antiustavni i diskriminatorni, a očekujemo i Zakon o poreklu imovine kao i Zakon o lustraciji.
“Sveobuhvatne reforme i ispunjavanje svih kriterijuma za punopravno članstvo u EU ostaju apsolutni prioritet”, zaključio je Đukanović.
Na plenarnoj sesiji: „Nove mogućnosti i izazovi za Berlinski proces: Zajedničko regionalno tržište i Zeleni program za Zapadni Balkan“, učestvuju lideri zemalja učesnica Berlinskog procesa i predstavnika međunarodnih i regionalnih organizacija, između ostalih i Angela Merkel, Emanuel Makron, Žozef Borelj, Oliver Varhelji.
O novim dokazima protiv Hašima Tačija pročitajte OVDE.
Izvor: IN4S
