Sudovi, u zavisnosti od političke orijentacije države, donose presude («plavi» protiv Trampa, «crveni» u njegovu korist).
Tramp se žali na nepovoljne odluke Vrhovnom sudu SAD.
Za to vreme izborne komisije u nekoliko država nastavljaju da broje glasove, ignorišući sudske odluke.
Kolegijum elektora se sastaje 14. decembra i bira Bajdena, uprkos činjenici da izborna ovlašćenja iz nekih država neće biti legalna.
Verifikaciju izbornih rezultata mora da potvrdi američki Kongres 6. januara na zajedničkom zasedanju oba doma.
Tim zasedanjem predsedava potpredsednik Majkl Pens. Od udovoljava pisanom i obrazloženom zahtevu bar jednog jednog kongresmena i bar jednog senatora da se ne priznaju glasovi Kolegijuma elektora.
Tu odluku donosi kao predsedavajući Pens donosi lično, i nije dužan da je stavi na glasanje. To dovodi do situacije da niko od kandidata nema 270 elektorskih glasova.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 9, 2020
E, tu počinje najzanimljivije. Predsednika SAD tada bira Predstavnički dom u kojem jedna država ima jedan glas. U tom slučaju, „boju“ države određuje onaj ko dominira u lokalnoj skupštini.
Danas republikanci kontrolišu 28 od 51 države.
Ovaj postupak mora biti završen do ponoći 20. januara 2021. godine.
Šta podrazumeva sporazum kojim je završen rat u Nagorno Karabahu saznajte OVDE.
Izvor: Fakti.org
