U govoru studentima na vojnom koledžu u Hamburgu, Kramp-Karenbauerova je primetila kako SAD i dalje obezbeđuju glavninu NATO-ove odbrane od balističkih raketa, satelitske komunikacije, izviđačke letelice i helikoptere, dok je oko 76.000 američkih vojnika stacionirano u Evropi. Zamenjivanje svega što bi trajalo „decenijama“ zahtevalo bi daleko veće odbrambene budžete nego što to evropske države sada mogu da priušte, objasnila je ona.
"Nemačka i Evropa ne mogu se zaštititi bez američkih nuklearnih i konvencionalnih sposobnosti. To su obične činjenice."
„Mi i dalje zavisimo od SAD-a u pogledu bezbednosne politike, a istovremeno, kao evropljani, moramo da uradimo više od onoga što su Amerikanci radili do sada. Ideja evropske strateške autonomije ide predaleko ako hrani iluziju da bez NATO-a i SAD-a možemo garantovati sigurnost, stabilnost i prosperitet u Evropi“, upozorila je ona.
Koncept nazvan „strateška autonomija za Evropu“ otkrio je Brisel kao odgovor na rastući razdor između zemalja EU i američkog predsednika Donalda Trampa, koji je često prezirno govorio o NATO-u i omalovažavao saveznike poput Nemačke zbog, kako je rekao, neuspeha u fer plaćanju za učestvovanje u kolektivnoj odbrani bloka. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je u septembru da je težnja ka većoj autonomiji „cilj naše generacije“ da Evropu učini nezavisnijom i jačom protiv raznih kriza.
Trampov stav je zaprepastio mnoge u Berlinu. Kancelar Angela Merkel je nekoliko puta primetila da se Evropa ne može osloniti na SAD kao ranije.
Ipak, 2. novembra, dan pred američke predsedničke izbore, časopis Politiko je objavio Kramp-Karenbauerovu analizu pod naslovom „Evropi i dalje treba Amerika“. Ona je ustvrdila da „iluzijama o evropskoj strateškoj autonomiji mora doći kraj“ i da evropljani „neće moći da zamene ključnu ulogu Amerike kao pružaoca bezbednosti“.
Ovaj pristup pokrenuo je odgovor francuskog predsednika Emanuela Makrona, zagovornika ideje da Evropa mora da se ponovo izdvoji kao jači igrač na svetskoj sceni. U intervjuu za magazin Le grand kontinent objavljenom u ponedeljak, Makron je rekao da se „duboko” ne slaže sa Kramp-Karenbauerovom izjavom, nazivajući je „istorijskom pogrešnom interpretacijom”.
„Srećom, ako sam dobro razumeo stvari, [nemačka] kancelarka ne deli ovo gledište. Ali Sjedinjene Američke Države će nas poštovati kao saveznike samo ako budemo ozbiljni i ako budemo suvereni u pogledu svoje odbrane", rekao je Makron, ponovivši da evropljani "moraju da nastave da grade našu nezavisnost za sebe".
Portparol nemačke vlade Stefan Zajbert rekao je novinarima da se Berlin "u potpunosti slaže" s Parizom da Evropa mora preuzeti "još veću odgovornost" za svoju sigurnost. Istovremeno, Evropa mora da se uhvati u koštac sa velikim izazovima zajedno sa SAD-om ako želi da na njih efikasno odgovori, rekao je on.
Kramp-Karenbauerova je ponovila isti ton, rekavši da Nemačka i Francuska žele da evropljani mogu da „deluju nezavisno i efikasno u budućnosti kada je to važno“.
„Želimo da Evropa bude snažni partner u očima SAD-a, a ne štićenik kome je to potrebno“, dodala je ona.
Kako su Amerikanci pogodili interkontinentalnu balističku raketu u letu, pogledajte OVDE.
Izvor: Vostok/RT
