Dokumenta tajne policije bivšeg DDR-a biće prebačena u Savezni arhiv – i time postaju gotovo nevidljiva, smatra Marsel Firstenau.
Za mnoge je to simbol mirne revolucije 1989. godine u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici: zavod u kojem su čuvani i u kojem su mogli da se pogledaju dokumenta Ministarstva za državnu bezbednost (MfS). Taj naziv je naravno cinizam, jer iza skraćenice MfS, u narodu poznat kao Štazi, krio se gigantski aparat za nadzor i ugnjetavanje. Ta tajna policija, tipična za diktature, služila je isključivo za održanje vlasti Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED).
Tvrđava Štazija je postala kuća otvorenih vrata
Da bi te zacrtane ciljeve, često i neostvarljive, mogli da ostvare, građani su neposredno nakon pada režima u DDR, upali u centralu Štazija u Berlinu i njene filijale po čitavoj zemlji. Dotadašnji mučitelji su, naime, već odavno počeli da uništavaju dokumenta. Većina je srećom ipak spasena. Taj besprimeran čin građanske hrabrosti i 30 godina kasnije prati nešto bajkovito. Tvrđava Štazija postala je kuća otvorenih vrata.
Ta kuća bila je puna polica na kojima su se nalazila dokumenta Štazija. Više od tri miliona ljudi je od 1990. dobilo uvid u te spise. Ali, sada ta kuća, odlukom nemačkog Bundestaga, gubi svoj vidljivi i važan detalj: tablu s nazivom, a time i svoju nezavisnost. Zavod za dokumentaciju Štazija se ukida, dokumenta prelaze u nadležnost Savezne arhive. Jedina uteha jeste da će dokumenta ostati dostupni svima: pogođenima, naučnicima, medijima.
Tu bi se sada moglo postaviti pitanje: gde je tu problem? Niko ne namerava da podvlači crtu pod nesrećno poglavlje Štazija. Da, to je tačno. Ali, suočavanje s diktaturom SED-ovom političkom odlukom gubi jedan važan simbol: ukidanje državne ustanove koja je bila uzor i mnogima van Nemačke. Bila je uzor svim evropskim zemljama koje su se 1989. oslobodile komunističke represije.
Kako je Rumunija upotrebila nuklearno oružje, pročitajte OVDE.
Izvor: Dojče Vele
