Piše: Kosta Čavoški
Veliku zabunu u našoj javnosti izazvala je činjenica da je sporazum između Republike Srbije i samozvane države kosmetskih Arbanasa zaključen na danas neočekivan i neuobičajen način. Umesto da on bude izložen i potpisan na jednom papiru, kako se to inače čini u građanskom pravu prilikom kupoprodaje nepokretnosti i u drugim sličnim slučajevima, on je zaključen tako što su zastupnici obeju strana ugovornica potpisali posebne ali, sem poslednje odredbe, identične papire. Jedan je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a drugi premijer samozvanog Kosmeta Avdulah Hoti. To je namerno učinjeno da bi se u našoj javnosti stvorila što veća zabuna. Aleksandar Vučić je otišao čak toliko daleko u svojoj bestidnosti i lažljivosti, da je izjavio da on nije sklopio ugovor s Avdulahom Hotijem, nego sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Zaključenje međunarodnog ugovora razmenom dvaju ili više identičnih tekstova jeste starija forma koja se praktikovala još od Vestfalskog mirovnog sporazuma od 25. oktobra 1648. godine. Tako je postupano pošto se tadašnji šefovi država – kraljevi, car Svetog Rimskog Carstva ili sultan, nisu mogli sastati na jednom mestu, nego su diplomatskim putem razmenjivali identičan tekst ugovora koji je prethodno uglavljen. Stoga je i sporazum Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija pravi međunarodni ugovor, samo je zaključen u starijoj, ali i danas važećoj formi.
Već na samom početku valja reči da ovaj sporazum i štetan i poguban za Srbiju, pošto isključivo koristi nama neprijateljskoj političkoj tvorevini – samozvanom Kosmetu. Tako se u njemu najpre govori o autoputu koji bi preko Kuršumlije ili Lebana povezao Prištinu sa auto-putem Niš–Skoplje, da bi Arbanasi lakše stizali do Evropske unije, dok će naši sugrađani, kako su to i do sada činili, isključivo koristiti Ibarsku magistralu. A i da ne pominjemo da se u ovom sporazumu ne navodi ko će to da plati. Pa, zar Srbija treba da se zaduži kod stranih banaka da bi se kosmetski Arbanasi vozili auto-putem sve do Beograda?
Ništa manje nije štetan sporazum o željezničkoj pruzi Priština–Beograd, koja od ranije postoji, ali je Arbanasi nisu koristili. Nama bi to eventualno odgovaralo samo ukoliko bi naši putnički i teretni vozovi išli sve do Prištine i nazad. Ali kosmetska vlada sigurno želi da ima svoje lokomotive i vozove koji bi s oznakom „Kosova“ išli sve do Beograda i nazad. Pa zašto bismo im to učinili?
Prosto neverovatno deluje ugovorna odredba o željezničkoj pruzi koja bi povezivala Beograd i Prištinu s dubokim lukama na Jadranskom moru. Kako je Beograd već prugom povezan s Barom koji je duboka luka, Vučić i Hoti verovatno imaju na umu neku albansku luku, recimo Drač, na Jadranskom moru. Pa zar bi to nama uopšte bilo potrebno i ko bi platio probijanje brojnih tunela i pruge kroz Prokletije i druge planine Severne Albanije? To bi Albancima u Albaniji i na Kosovu i Metohiji veoma koristilo, ali nikako ne mogu da shvatim u čemu je tu interes Srbije, pogotovo što Albanci izgleda hoće da i srpskim parama grade tu prugu.
I to nije sve kada su posredi željezničke pruge, ovim ugovorom predviđeno je da se gradi pruga Priština–Merdare i Priština–Niš. Kosmetski Arbanasi naravno žarko žele da Kosmet premreže prugama i da se ne samo auto-putem nego i prugom povežu s Evropskom unijom, Bugarskom, Turskom i Grčkom. Ali ne vidim u čemu bi tu uopšte bio interes Srbije. Arbanasi očigledno očekuju da se srpskim parama grade pruge koje samo njima koriste. I što još gore, iako je Donald Tramp naterao Vučića da sve to potpiše, Sjedinjene Američke Države neće dati nijedan dolar za tolike autoputeve i pruge.
A sada ćemo se suočiti s presudnim pitanjem šta je osnovni cilj tolikih investicija u autoputeve i pruge. Kako je za sada samozvani Kosmet ekonomski neodrživa država koja ne može opstati bez obilne tuđe pomoći Sjedinjenih Američkih Država i pojedinih evropskih zemalja, cilj svih ovih investicija jeste da on postane ekonomski održiva država, i to uz značajnu ekonomsku pomoć države od koje se otcepio. To nažalost nije više ni Vučićeva neodgovornost niti samo veleizdaja, nego je to i očigledno ludilo.
Veliko podozrenje izaziva odredba da će Srbija i samozvani Kosmet uspostaviti i učiniti operativnim zajednički objekat na prelazu Merdare. To je zapravo administrativna linija između autonomne pokrajine Kosova i Metohije i ostatka Srbije koju je Vučić učinio pravom državnom granicom. I sada će na toj granici kod Merdara biti zajednička postaja na kojoj će s jedne strane biti srpski a s druge kosmetski policajci i carinici. Nije rečeno ali pretpostavljam da će i taj objekat biti izgrađen srpskim parama.
Iako Srbija još nije ni formalno priznala nezavisnost i suverenost samozvanog Kosmeta, ona ga po prvi put pridružuje jednom pravom međunarodnom ugovoru s trećim državama. To je takozvani „mini Šengen zona“ koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija najavile oktobra 2019. godine, a u koju sada treba da kao prava država uđe i samozvani Kosmet. Jer, kako su Srbija, Albanija i Severna Makedonija nezavisne i suverene države, pridruživanje samozvanog Kosmeta tom ugovoru samo znači da je za Srbiju Kosmet država istoga ranga. A šta bi to moglo biti drugo doli priznanje da je i samozvani Kosmet suverena i nezavisna država?
Veliku ekonomsku štetu Srbiji nanosi odredba o podeli jezera Gazivoda, kao pouzdanog izvora vode i energije. I što još gore, to deljenje izvršiće Američko ministarstvo energije i druge merodavne institucije SAD. A kako to Amerikanci u arbitražama postupaju prema Srbima, najuverljiviji primer je Roberts Oven (Roberts B. Owen), predsednik arbitražnog suda za oblast Brčko. NJegovom odlukom nova Brčanska oblast postala je treći entitet, čime su teritorijalno i administrativno razdvojeni istočni i zapadni deo Republike Srpske. Pa zar je mogućno da je Vučić toliko neodgovoran, a možda i glup, kad sudbinu jezera Gazivode predaje u ruke američkih arbitara, iako unapred zna da su oni izuzetno pristrasni prema samozvanom Kosmetu?
Velike nevolje u odnosu s Kinom izazvaće odredba po kojoj će Srbija zabraniti upotrebu 5G opreme koju isporučuje neproveren prodavac. A ukoliko je takva oprema već na terenu, Srbija se obavezuje da će je ukloniti. Nema nikakve sumnje da je po američkoj zvaničnoj proceni taj nepouzdan prodavac kineski tehnološki gigant Huavej, koji je Donald Tramp već prognao s američke teritorije. Baš nas zanima kako će Aleksandar Vučić objasniti svom velikom bratu Si Đipingu zašto s teritorije Srbije proteruje najnapredniju kinesku kompaniju za telekomunikacije.
Naravno, ako je kineska tehnologije nepouzdana i opasna, američka mora biti blagotvorna. I zato se Vučić obavezao da zarad kontrole putnika u avio saobraćaju i borbe protiv nezakonitih aktivnosti Srbija koristi američki sistem PISCES, APIS, ATS-G i SRTP. Jedva da treba reći da ova ugovorna odredba nije ni u kakvoj vezi s takozvanom normalizacijom odnosa između Srbije i samozvanog Kosmeta, ali je u savršenom skladu sa američkim ekonomskim interesima.
Zatim slede dve odredbe koje takođe nisu ni u kakvoj vezi s pomenutom normalizacijom. Po prvoj će obe strane raditi sa 69 zemalja koje kriminalizuju homoseksualnost kako bi uticale da je te zemlje dekriminalizuju. Po drugoj se obe strane obavezuju da Hezbolah kvalifikuju kao terorističku organizaciju i u potpunosti suzbijaju njegovu delatnost i prikupljanje finansijskih sredstava. Ovo drugo je nepotrebno, jer Hezbolah ne deluje na teritoriji Srbije. Ono prvo je neprimereno i uvredljivo. Jer zašto bi se Srbija zalagala za dekriminalizovanje protivprirodnog bluda u Saudijskoj Arabiji i Kataru, kad bi to mnogo bolje mogle da izvedu Sjedinjene Američke Države, ukoliko bi prestale da uvoze naftu iz ovih zemalja i prodaju im najsavremenije oružje u milijardama dolara?
Poslednja ugovorna odredba izaziva zgražavanje. Nakon saznanja da Izrael priznaje samozvani Kosmet kao nezavisnu i suverenu državu, Vučić pristaje da Srbija, kao treća zemlja u svetu posle Sjedinjenih Američkih Država i Gvatemale, premesti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Da ozbiljno štiti dostojanstvo države koju predstavlja, Vučić je morao u znak protesta da bar povuče srpskog ambasadora iz Izraela. Umesto toga on ga nagrađuje tako što premešta našu ambasadu u Jerusalim. To naročito odgovara Trampu ne bi li na predstojećim izborima dobio što više jevrejskih glasova.
Konačno, u prizoru potpisivanja ugovora u Ovalnom kabinetu predsednika Trampa bilo je nečega nastranog i ponižavajućeg. Kako je Vučić po svom stasu viši od Trampa, ovaj je hteo i da ga ponizi tako što ga je stavio na šamlicu za niskim stolom, čime mu je i pokazao gde mu je mesto. A Vučić je, nažalost, toliko tup i glup da nije shvatio da se time ponižava i Srbija koju je tom prilikom predstavljao.
U nečemu je Vučić ipak dosledan. Od preuzimanja položaja prvog potpredsednika u vladi Ivice Dačića on uporno i postojano istrajava u veleizdaji.
Šta su Vučiću dobacivali u Podgorici, pogledajte OVDE.
Izvor: Stanje stvari
